Балтичко-Црноморски савез – нова геополитичка гиљотина за Русију?

nova_rec_pospolita_smaller

tesic2_small Пише: Горан Тешић

 

Балтичко-Црноморски савез је идеја о стварању такозваног санитарног кордона састављеног од држава које се налазе на потезу од Балтичког до Црног мора, то јест на западним границама Русије, са циљем њеног одсецања од Европе. Идеја је релативно стара и било је неколико неуспелих покушаја током историје да се она оствари, а у последње време ти планови се поново подгревају у нешто измењеном облику. Иако пројекат о формирању Балтичко-Црноморског савеза још увек није званично представљен, постоје индиције да се то може десити у скоријој будућности.

Историјат идеје – Међуморје

Међуморје (Międzymorze на пољском) је стари пројекат конфедеративне државе, која би укључивала Пољску, Украјину, Белорусију, Литванију, Латвију, Естонију, Молдавију, Мађарску, Румунију, Југославију, Чехословачку и, потенцијално, Финску, покренут од стране пољског државног, политичког и војног делатеља Јозефа Пилсудског, после Првог светског рата. Конфедерација је требала да се простире од Балтичког до Јадранског и Црног мора, па отуда и назив Међуморје.

Предложена конфедерација је требала да буде заснована на мултинационалној и мултикултурној традицији бивше “Речи Посполите”, федерацији пољског краљевства и Велике литовске кнежевине, која је настала као резултат Лублинске уније 1569. године.

Идеја је покушавана да буде спроведена неколико пута током историје. Последњи пут је то било за време Другог светског рата, када су 1942. године вођени преговори између грчке, југословенске, чехословачке и пољске владе у изгнанству, на којима је планирано стварање Пољско-Чехословачке Конфедерације и Грчко-Југословенске Конфедерације. Идеја је одбачена и од стране СССР-а и од стране западних савезника.

Идеја Балтичко-Црноморског савеза данас

После распада СССР-а идеја Међуморја, то јест обнове “Речи Посполите”, поново се појавила у неким политичким круговима Источне Европе. Крајем 80-тих и почетком 90-тих година прошлог века модификовану идеју Међуморја, то јест “Речи Посполите”, под именом Балтичко-Црноморске Заједнице, разрађивали су Белоруски Народни Фронт и Народни Рух Украјине, а данас идеју подржава украјинска националистичка партија “Слобода”. У Пољској је идеја широко распострањена, чак и у руководећим круговима. Почетком 2010. године у Белорусији је покренут вишејезични пројекат “Нова Реч Посполита”, посвећен обнови “Реч Посполите”, у коју би могли да уђу Белорусија, Латвија, Литванија, Пољска и Украјина, а у новембру исте године у Виљнусу (Литванија) огранизована је међународна научна конференција под називом “Нови регион Европе: парадигме регионалног развоја у Балтичко-Црноморском региону”. А сасвим недавно је у Украјини од стране “Међународног центра перспективних истраживања” (МЦПИ) организован округли сто на тему “Балтичко-Црноморски регион: од сарадње ка интеграцији”, где је дискутовано о развоју сарадње у овом региону, а као интеграциони модел је помињана и конфедерација. Рат у Донбасу се овде појављује као стимуланс формирању Балтичко-Црноморског савеза.

Због делимичног неуспеха самита “Источног партнерства” (пројекат Европске Уније који, такође, има анти-руски карактер) одржаног у Риги у мају ове године, украјинско руководство је иза кулиса изашло са иницијативом формирања организације Балтичко-Црноморског савеза. Идеју пропагира Кијев још од почетка 1990-тих година са циљем продубљивања економске и политичке сарадње земаља које се налазе дуж западне границе Русије, са циљем слабљења утицаја Москве на њих. Балтичко-Црноморски савез може бити допуна програму “Источно партнерство” или чак његова алтернатива.

Локомотива Балтичко-Црноморског савеза би била Пољска, са активном подршком Украјине. Савезу се могу прикључити земље Источне Европе, а међу њима и оне које не улазе у Европску Унију, укључујући Србију и још неке балканске земље, као и скандинавске земље. Економски развијене и финансијски јаке државе попут Шведске и Норвешке би обезбедиле економску основу, а Украјина, Румунија, Бугарска, Србија и друге би биле транспортни чворови (хабови). Посебна пажња се посвећује Белорусији са циљем њеног одвајања од Русије.

Сарадња би укључивала следеће сфере: војну (под покровитељством НАТО-а), економску (оснивање заједничке инвестиционе банке) и развој гасоводне мреже (добављач би била Норвешка са циљем да се смањи зависност од Русије).

Овде треба поменути и улогу “Вишеградске групе”, то јест неформално обједињење четири средњеевропске земље Пољске, Чешке, Словачке и Мађарске, која постоји од 1991. године, а која, иако је чине земље чланице Европске Уније, добија средства од спонзора из земаља које нису чланице уније, као на пример од САД, Норвешке, Израела и других. “Вишеградска група” активно сарађује са земљама које су укључене у програм Европске Уније “Источно партнерство”. Због тога, Русија има са правом, углавном, негативан однос према овој организацији. Зато је 30. јуна најутицајнији руски институт који пружа помоћ у креирању руске спољне политике “Руски савет за међународне послове” организовао округли сто под називом “Вишеградска Европа и Русија данас”, где је у центру пажње био документ “Односи Русије и земаља Вишеградске групе: украјински изазов”, припремљен од стране групе аутора предвођених Љубов Шишелином. Дискусија је протекла у дипломатској, али напрегнутој атмосфери, где су стране остале на својим позицијама, то јест Русија и даље сматра да постојање “Вишеградске групе” у одређеној мери има за циљ геополитичко супротстављање руском утицају, док су представници групе то одбијали, тврдећи да је постојање групе резултат шестовековне заједничке прошлости и тежњи да се поделе успешне праксе ширења демократских вредности и идеала, као и идејама могуће енергетске и индустријске сарадње. Чланови “Вишеградске групе” су остали јединствени по питању Украјине, залажући се за пружање помоћи овој земљи у којој бесни рат у њеном источном делу.

Дакле, Европска Унија је створила читав низ политичких и геополитичких пројеката који под фасадом “меке силе” имају за циљ неутралисање руског утицаја у Европи и везивање држава које се налазе у западном делу појаса “Великог Лимитрофа” за себе и своје вредности.

На крају крајева, цео пројекат Балтичко-Црноморског савеза јесте алтернатива Евроазијском економском савезу и ОДКБ за земље бившег СССР-а и Источне Европе, уз активније увлачење скандинавских земаља, пре свега због њихових финансијских ресурса.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *