Белоруски пут развоја: три супер-пројекта

natalija_kljajic2_smallПревела: Наталија Кљајић

 

Белорусија је обично представљена као република која је у највећој мери сачувала совјетско економско наслеђе. То је тачно, главни носиоци белоруске економије (инжењеринг, петрохемија, лака индустрија и пољопривреда) су после рата створени од нуле и убрзо постали неотуђиви брендови совјетске Белорусије. После распада СССР-а у Белорусији није било великих приватизација, а већина предузећа је остала под контролом државе, што и данас обезбеђује висок ниво индустријског развоја. Ипак, очување и развитак изграђеног у совјетско време, није једино што се може рећи о Белорусији. Током година независности је покренуто неколико нових великих пројеката. Међутим, ово је случај где се независност не користи за рушење старих веза, већ за њихово јачање и изградњу нових.

Белоруски змај

lukasenkoПрви од тих пројеката је Кинеско-белоруски индустријски парк. Претпоставља се да ће то бити највећи инвестициони пројекат у историји Белорусије, са укупним обимом инвестиција око 30-35 милијарди долара. Реализација овог пројекта ће од Белорусије створити лидера индустријског развоја у Источној Европи, а њена највероватнија специјализација (биотехнологија и нанотехнологија) омогућиће прелаз националне економије на шести технолошки ниво.

Вредност парка ће, међутим, превазићи национални ниво, јер су почетак овог пројекта и његов будући економски ефекат постали могући захваљујући формирању Царинског савеза Русије, Белорусије и Казахстана. Јединствена царина и производни стандарди ће обезбедити приступ производима парка, не само 170-милионском тржишту Царинског Савеза, већ и тржиштима земаља Европске Уније. Индустријски парк ће подстаћи и развој суседа Белорусије – Литваније и Летоније; транспортни системи ће неизбежно бити уско везани за транзит робе из парка.

Због све веће улоге Кине у глобалним процесима, пројекат индустријског парка има кључни значај за економску инфраструктуру целог континента. Налазећи се на раскрсници два велика геополитичка блока – Европског и будућег Евроазијског Савеза – практично развијајући стратешко партнерство са Кином, Република Белорусија постаје једна од кључних “тачака окупљања” у Северној Евроазији.

Битка за енергију

Други пројекат – Белоруска атомска електрана, биће изграђена у сарадњи са руском државном корпорацијом “Росатом”. Овај пројекат је омогућен захваљујући постојању савеза држава Русије и Белорусије. Монтажа два постројења ће уштедети и до 4 милиона кубних метара гаса годишње, а такође ће задовољити растуће потребе за енергијом, посебно у вези са реализацијом пројекта кинеско-белоруског индустријског парка. Кроз проширење капацитета изградњом додатних јединица, постаће врло вероватан и извоз електричне енергије у суседне земље. Ова могућност распаљује у ЕУ нездраву узнемиреност – против изградње постројења је посебно Литванија. Формални разлог – брига о безбедности електране, која је територијално удаљена 50км од Виљнуса, као и због реактора руске производње. Треба напоменути, да грађевински пројекти корпорације “Росатом” у Словачкој и Финској не изазивају исте емотивне реакције. У вези са тим, поставља се питање о стварној мотивацији захтева према белоруској страни. Много вероватније је да се ради или о сопственим енергетским пројектима Литваније (изградња Висиганске НПП уз финансијску подршку ЕУ), или о лобирању за интересе извозника енергије из других земаља, које нису заинтересоване за појаву потенцијалног конкурента у региону. Очигледно је да ће онај ко први реализује енергетски програм употребе “мирног атома”, обезбедити не само сопствену безбедност у тој области, него ће постати и главни извор енегрије у Северо-Источној Европи.

Одскочна даска за кибернетички простор

Трећи пројекат – Белоруски парк високих технологија, који је повезан са развијеном сфером IT производа.

У 2013-тој је извоз услуга домаћих компанија за развој софтвера премашио 300 милиона долара, а планирано је да до 2016-те буде близу 1 милијарде долара. У структури извоза услуга 45% чине земље Западне Европе, 40% – САД, 12% – ЗНД. Крајем 2013-те године укупан број запослених у Парку је био око 16000 људи, при чему је сваке године отворено преко 2500 радних места.

Да би се задовољила све већа потреба за квалификованим кадровима, на бази Парка високих технологија је створен центар за обуку потребних стручњака. Универзитети конвенционалних профила не могу да се носе са све већом потражњом за кадровима, па су тако Парк и његов центар за обуку постали ефикасан начин да се да неопходна динамика савременом образовању.

За кадрове и место у IT индустрији постоји стална конкуренција. С једне стране, градећи сличан парк на својој територији и дајући могућност програмерима да зарађују у својој земљи, Белорусија жели да заустави “одлив мозгова”. С друге стране, то је покушај да се учврсти на IT тржишту, где географска и културна близина западних земаља представља важан фактор успеха. Вредност таквог пројекта је и у томе, што у савременом свету само земље које су обезбедиле одскочну даску и кадрове за кибернетички простор, могу очекивати да учествују у обликовању будућности.

Ова три примера говоре о томе како је могуће сарађивати са кинеским, руским и западним инвеститорима, не само због развоја своје отаџбине, већ деловати и као нека врста покретача на евроазијском простору. Наравно, за то су потребни унутрашњи услови: структура друштва, функционална држава и воља политичке елите.

Потребно је схватити разлоге због којих је све то доступно: како и зашто је Белорусија после распада СССР-а избегла крајности национализма и либерализма; зашто је, иако је постојала могућност, Белорусија избегла поделу на Запад и Исток, као што се десило у Украјини? Одговори на ова питања нису важни само у белоруском контексту, већ и за разумевање онога што се дешава у много већим размерама.

Аутор: Алексеј Дзермант

Извор: http://www.odnako.org/blogs/show_35752/

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *