Будућност Евроазијског Савеза – стручне оцене

natalija_kljajic2_small Превела: Наталија Кљајић

Према изјавама шефова држава Заједничког Економског Простора, Споразум о формирању Евроазијског Економског Савеза ће бити припремљен и усаглашен у оквиру планираног датума – мај 2014. године. Које институционалне и функционалне садржаје ће примити будући Савез? Какав ће бити однос националних и наднационалних тела у новој организацији? Ова и друга питања су разматрили учесници стручне анкете сајта “Информативно-Аналитички Центар”.

1) Које институције могу бити креиране у будућем Евроазијске Савезу?

Јелена Кузмина, руководилац сектора за економски развој пост-совјетских земаља Центра за пост-совјетска истраживања Економског института Руске академије наука:

Од 1. јануара 2015.год. престаје да постоји Евразес и све његове институције (правна основа, Међупарламентарна скупштина, суд Евразес-а) прелазе у Евроазијски Савез. Истовремено желим да скренем пажњу на две тачке. Прво, суд Евразес-а је економски суд и не постоји намера да добије другачија (политичка) пуномоћја. Друго, Међупарламентарна скупштина се неће на било који начин трансформисати у Евроазијски парламент, у овој фази. Она ће се фокусирати искључиво на економски поредак и стварање институција које ће промовисати економски раст.

Још једна важна ствар: председници су потврдили да све четири слободе – роба, услуга, капитала, тржишта рада – морају деловати у заједничком економском простору од 2015-те, без изузетка, што треба да буде утврђено у договору о Евроазијском Савезу. Изузеци од ове четири слободе ће имати привремени карактер.

Антон Морозов, политиколог, експерт Фонда “Свет Евроазије”:

У почетку, желим да приметим, да се у Казахстану питање формирања Евроазијског Савеза, по мом мишљењу, не разматра. Говори се о формирању Евроазијског Економског Савеза – по степену и дубини интеграције нешто другачијој структури. То је више пута наглашено на свим нивоима власти Републике Казахстан.

Још увек не могу да именујем конкретне институције које ће бити формиране у оквиру Евроазијског Економског Савеза, али је очигледно да ће оне бити усмерене на постизање следећих циљева:

– Развијање трговинских веза (размена, трговинске куће итд.)

– Развијање финансијске и банкарске сарадње (фондови, банке, финансијске институције)

– Развој сарадње у научној и технолошкој сфери (космос, медицина, нуклеарна енергија)

– Развијање сарадње у енергетском сектору (заједничка улагања у сфери производње, транспорта и, надамо се, прераде угљоводоника)

– Развој транспортно-логистичког система

Део институција, у том или другом виду, већ функционише (Врховни економски савет, Евроазијска економска комисија, Међувладина комисија о билатералној сарадњи, спроводи се међупарламентарна сарадња, постоји антикризни фонд Евразес-а, Центар за високе технологије Евразес-а). Није искључено да ће они постати основа за формирање нових структура за управљање пројектима у оквиру ЕЕС-а, или ће се од њих одвојити.

Јулија Јакушева, заменик генералног директора, руководилац аналитичког одељења Информативно-аналитичког центра за изучавање пост-совјетског простора:

Тренутно се воде активни преговори о условима будућег Уговора о оснивању Евроазијског Економског Савеза. Због тога, сви аргументи у том погледу имају карактер претпоставки. Очигледно је да ће у Уговору о оснивању Евроазијског Економског Савеза бити фиксиране оне институције, чије функције не изазивају сукобе и неслагања међу чланицама. То су институције које промовишу економску интеграцију унутар Савеза. Од Заједничког Економског Простора у Савез ће прећи главни орган – Виши евроазијски економски савет. Сачуваће се, мада са могућим променама у структури и функционалности, први наднационални орган евроазијског пројекта – Евроазијска економска комисија. Интеракција бизнис структура унутар евроазијског простора може бити у делокругу Пословног савета. Регулисање финансијског и банкарског система – то је област компетенције међубанкарске асоцијације. У складу са речима председника Нурсултана Назарбајева на последњем заседању Врховног евроазијског економског 1савета у Москви, предлаже се да се задржи Евроазијски суд у структури будућег Савеза, који треба да обезбеди јединствену примену свих правила, прописаних у правној основи новог удружења.

Са великом дозом уверености може се говорити о тачкама које не улазе у Уговор о Евроазијском Савезу – то су било какве парламентарне структуре и, највероватније, јединствени емисиони центар. Политичка интеграција у било ком облику и јединствена валута – сувише су оштра питања у садашњем тренутку интеграције.

2) Какав међусобни однос ће имати наднационални и национални органи?

Јелена Кузмина: Гледајући нацрт функционалног дела договора о Евроазијском Савезу, у наднационално окружење су укључена питања царинске и нецаринске регулативе. А питања заједничког економског простора се усаглашавају или координирају. Овде ће у већој мери доминирати активност и надлежност националних органа. Осим тога, по речима казахстанског председника, правници још увек нису дефинисали границе тих појмова. На пример, да ли је једно исто јединствена политика или координисана политика. Зато је још тешко говорити о подели надлежности у овој сфери.

Јулија Јакушева: Сматрам да ће казахстанска страна покушати да осигура у Уговору о формирању Евроазијског Савеза поновно преузимање овлашћења од евроазијских комесара, у корист националних органа. То би допринело потпунијем остварењу интереса Астане, него што је било у току развоја сарадње казахстанске радне групе са Евроазијском економском комисијом на ранијим етапама интеграције. Да би се осигурао овај задатак, Назарбајев је изнео став о томе да ће кључни значај у доношењу одлука имати позиција председника, а не наднационалних органа.

3) Како ће бити реализован принцип једнакости, објављен на последњем састанку у Москви?

Јелена Кузмина: Највероватније ће овај принцип бити имплементиран. Могуће да ће бити сачуван принцип једна држава – један глас.

Антон Морозов: Мислим да ће ово обезбедити, прво, једнак број представника земаља у органима управљања Евроазијског Економског Савеза и њихових апарата и, друго, норму, према којој ће одлуке шефова држава бити обавезујуће за органе будућег Савеза, што ће омогућити блокирање неке одлуке наднационалних органа, ако је то потребно.

Јулија Јакушева: Равноправност је један од фундаменталних принципа будућег Савеза. Чврсто успостављање овог принципа у свим документима Евроазијског Савеза ће бити одговор на све фобије и провокативне изјаве о доминацији било које државе у оквиру Савеза или могућег губитка суверенитета. У пракси, то би значило начело једнаке заступљености евроазијских земаља у свим органима Савеза.

Извор: http://ia-centr.ru/expert/17693/

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *