Царински савез ће удвостручити државни буџет Киргизије

natalija_kljajic2_smallПриредила: Наталија Кљајић

 

Саветник председника Руске Федерације за питања регионалне економске интеграције – Сергеј Глазјев, интервју за “Вечерњи Бишкек”

О Републици Киргизији (укратко)

kirgizija
Република Киргизија је држава у Средњој Азији. Већину становништва чине Киргизи (70%), муслимани сунити, чији је језик сродан казашком и припада туркијској групи. У Киргизији живи око 14,50% Узбека и око 9% Руса.

Главни сектори привреде су пољопривреда и рударство (резерве злата и ретки метали), извоз електричне енергије, који су, у великој мери, разорени после распада СССР-а.

Киргизи су били номадски народ, који је живео на простору степа Средње Азије. Током векова били су под утицајем Монгола, Кинеза и муслимана, те су се мешали са разним народима. У 17. веку су ратовали против монголских Џунгура, а у 18. веку су признали власт Кинеског царства. У 19. веку на простору Киргизије је настао исламски Канат Коканд, унутар кога су Киргизи прихватили ислам. Када су Руси окупирали Канат Коканд 1876., Киргизи су постали део Руског царства.

У време СССР-а Киргизија је била посебна аутономна република и није била део Русије. Под совјетском влашћу долази до драстичних промена у начину живота овог народа – забрањује се номадски начин живота, а оснивају се градови и села у које се насељавају Киргизи. Почиње индустријализација, модернизација пољопривреде и сточарства.

Након распада СССР-а Киргизија је прогласила независност 1991. У последњој деценији долази до честих смена власти у разним демократски обојеним револуцијама (последња је добила назив “Револуција лала”, 2005.), док привреда Киргизије слаби, а сиромаштво јача. Киргизија је тренутно члан организација – ОДКБ, ЗНД и ШОС.

Интервју са Сергејем Глазјевим
sergej_glazjev
Саветник председника Руске Федерације за питања регионалне економске интеграције Сергеј Глазјев, академик Руске Академије Наука, говорио је о предностима евроазијске интеграције Киргизије. Уз његово активно учешће, почела је припрема за приступање Киргизије Царинском савезу.

– На заседању Савета Евроазијске Економске Комисије (ЕЕК) је одобрен план пута придруживања Киргизије Царинском савезу. Какве су перспективе?

Коначну одлуку ће дати шефови држава-чланица Царинског савеза, што је могуће већ на следећем заседању Врховног Евроазијског Економског Савета, у децембру 2013., у Москви.

Процес припреме Киргизије је почео још 2011., а недавно је сличну намеру изјавила и Јерменија. По мишљењу експерата, Јерменија има све могућности укључења у Царински савез, чак раније од Киргизије.

– Зашто је овај процес одложен?

Први разлог је то што је наднационални орган – Комисија Царинског савеза, у оквиру које делује и радна група о приступању Киргизије, била реорганизована. Сергеј Глазјев је био извршни секретар Комисије, а истовремено и шеф те радне групе. Затим је основана Евроазијска Економска Комисија, која је на новом нивоу наставила интеграциону делатност.

Сада је задатак присаједињења Киргизије Царинском савезу у компетенцији друге радне групе, којом председава члан колегијума Евроазијске Економске Комисије – Татјана Дмитријевна Валоваја. Све ове трансформације су успориле процес са Киргизијом, јер се у великој мери посао организовао из почетка.

Сада је све кренуло у правом смеру, мада се процес приступања закомпликовао, јер је, у међувремену, Република Киргизија донела неке измене у платном и трговинском билансу. Такође је проширен и план пута интеграције у складу са следећим нивоом интеграције – Заједничким економским простором. Процес присаједињења се усложњава, јер се, поред питања трговине, појављују и питања финансија, као и питања миграције.

Око Царинског савеза се већ формирала зона слободне трговине која обухвата готово све земље пост-совјетског простора, као и Србију и Црну Гору. У току су преговори са Вијетнамом, консултације са Новим Зеландом, као и са бројним другим државама. Како овај интеграциони процес узима све више маха, за њега је интересовање све веће, чак и у државама преко океана.

Постоје извештаји да је чак и Турска заинтересована за овај пројекат, али је Царински савез крута структура, која искључује учешће у другим сличним савезима. Србија и Црна Гора још имају могућност избора, али је то код Турске много сложеније. Код Киргизије је другачија ситуација, иако је она чланица СТО, па то у садашњој фази не представља препреку.

– Експертска заједница је изразила мишљење да је Евроазијски економски савез – пројекат елита. Како на њега реагује јавност у државама које су реалне или потенцијалне чланице овог Савеза?

Социолошка истраживања, која је спровела Евроазијска Развојна Банка, показују да више од две трећине становништва ових земаља подржава идеју стварања Царинског савеза и Заједничког економског простора. То говори у прилог чињеници да ово није пројекат елита, већ народа.

– Какву корист од овог пројекта имају државе-чланице?

Резултате посебно осећају становници држава-чланица Царинског савеза који често прелазе границу, јер не морају да пролазе кроз царински надзор. Наравно, резултат најбоље осећају пословни људи. То је посебно важно за прекограничну трговину. Након уклањања царинске баријере између Казахстана и Русије, дошло је до експанзивног раста у обе земље. Обим билатералне трговине за прве две године јединствене царинске територије се удвостручио. Очекује се да ће се следећи раст односити на раст међусобних инвестиција. Постоји много пројеката и за проширење сарадње са Белорусијом.

– У вези евроазијских интеграција постоји још једна уобичајена заблуда: пројекат евроазијских интеграција наилази на одобравање код средње и старије генерације, док га омладина не прихвата.

Млади такође у великој мери подржавају интеграционе процесе. Да би млади људи у већој мери осетили своје учешће у овим процесима, неопходно је интегрисати не само економију, већ и образовни систем. Потребно је обезбедити аутоматско узјамано признавање диплома, ускладити стандарде обуке. У принципу, то се и предлаже у оквиру изградње заједничког тржишта рада. Што пре буду уклоњене баријере у систему образовања, млади људи ће брже осетити позитивне резултате интеграције, при чему ће моћи да изаберу државу-чланицу у којој ће студирати. Дипломе ће бити признате на целом простору Царинског савеза, без понижавајуће процедуре нострификације. На томе се сада ради.

Данас у Киргизији значајну улогу и даље игра ре-експорт кинеских производа. Многи страхују да ће се укидањем тог ре-експорта угасити и њихово пословање.

Наравно, ре-експорта у оквиру Царинског савеза, по дефиницији, неће бити. Али ће бити развоја сопствене индустрије, која има позитиван утицај на привреду државе. Након приступања Киргизије Царинском Савезу, очекује се да ће у скорој будућности извоз бити увећан за 20%. За опстанак и развој лаке индустрије земље веома је битно одсуство царинских баријера. Већ сада позната тржишта Киргизије испитују проблеме са продајом својих производа због затезања царинске контроле на граници са Царинским Савезом. Када те контроле више не буде, тада ће се повећати и могућности за извоз. У принципу, прелазак на јединствени систем царинске администрације и проширење сарадње, омогућава државном буџету да удвостручи приходе.

– На који начин се дошло до тих података?

Руски научници су обавили низ истраживачких пројеката. У том смислу, у сарадњи са Центром за интеграционе студије Евроазијске Развојне Банке, чији чланови су, осим Белорусије, Казахстана и Русије, такође и Јерменија, Киргизија и Таџикистан, развила се самостална школа студија интеграционих процеса, која је чак једна од водећих у свету.

Има много скептика који доводе у сумњу оправданост и корист оваквих интеграција, сматрајући их више политичким него економским. Међутим, тема интеграција је јасно оцртана и она нема политички аспект. То је, искључиво, заједничко тржиште роба, услуга, капитала и радне снаге.

– Постоји ли опасност да се Киргизија нађе у улози “мањег брата” између других партнера, који су већи, територијално и економски?

Русија је имала, у почетку, највећи број гласова на наднационалном нивоу – 57 гласова у Царинском Савезу. Сада, колико и Белорусија и Казахстан – у виду представника у колегијуму Евроазијске Економске Комисије, Савету Евроазијске Економске Комисије. Када се прикључе Јерменија, Киргизија и остале земље, принцип пуне равноправности држава ће бити сачуван. Новонастале државе су веома осетљиве на било какво ограничавање суверенитета. Управо због тога је принцип консензуса, транспарентности, узајамног ограничења интеграције, веома важан. У 21-ом веку, када су насиље и обмана неприхватљиви у спољној политици, потребно је мислити рационално, уважавати партнере и тежити равноправности и узајамним интересима у интеграционим процесима. Само на тим основама евроазијске интеграције имају велику перспективу.

Извори:
http://sr.wikipedia.org/sr/Киргистан‎
http://www.centrasia.ru/newsA.php?st=1385888940

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *