Црна Гора и НАТО – Дери камен!

milo_djukanovic_smaller

tesic2_small Пише: Горан Тешић

 

“О гњијездо старе црногорске славе,
савијено усред турског царства,
што у себи храниш славне соколове
спремне да полете у висине
на одбрану дичног српског имена,
насиље те ага притиснуло,
али ти нијеси навикло да пригнеш шију пред ичијом јуначком славом
ни да стријепиш пред небројеном турском гомилом.”
– “Глас каменштака”, Петар II Петровић Његош

Ови почетни стихови из познатог Његошевог дела “Глас каменштака” су и данас актуелни, само што су данашње аге у Црној Гори, не Турци, него Мило Ђукановић и његова камарила, који су натерали црногорски народ да пригне шију пред својом сопственом јуначком славом. Завршни потез у савијању шије црногорског народа треба да представља готово сигуран скори улазак Црне Горе у злочиначку војну организацију НАТО, који ће бити један од главних политичких догађаја на Балкану у следећих неколико месеци. Конкретно, Црна Гора би требала да добије позив за учлањење у НАТО у децембру ове године. Због тога је више странака у црногорској Скупштини припремило предлог резолуције, која представља политички акт о подршци интеграцији Црне Горе у НАТО, у којем се констатује да чланство у овој војној организацији представља историјску шансу Црне Горе да се грађанима и будућим генерацијама обезбеди сигурно и достојно место у породици развијених и демократских народа и држава. О резолуцији ће се расправљати у септембру. Извесно је да ће резолуција бити усвојена у Скупштини Црне Горе, јер око две трећине посланика подржава идеју учлањења у НАТО.

Постоје три сегмента на којима се ради да би се Црна Гора успешно интегрисала у НАТО: 1) Политичка воља у самој Црној Гори, то јест подршка владе Црне Горе, 2) Спољна подршка чланству од стране држава које су већ чланице НАТО и 3) Пропаганда чланства да би пројекат у што већој мери био подржан и од стране грађана Црне Горе.

Са каквим успехом се одвијају активности по ове три тачке?

1) Политичка воља црногорског руководства већ постоји, то јест оно је јасно изразило своје амбиције у том правцу, фомиран је “Савет за чланство у НАТО” при влади Црне Горе, а комуникациони тим савета је покренуо сајт “Нато Монтенегро”, где се чланство агресивно промовише. У пропагандном оптицају је стандарни скуп тема и докумената у којима се одговара на питања као што су цена чланства у НАТО, неподесност неутралности као алтернативне опције, најчешће заблуде о НАТО, позитиван утицај чланства у НАТО на економију и туризам и слично. Наравно, поред активности на интернету, црногорска влада организује и бројне скупове посвећене уласку Црне Горе у НАТО.

2) Црна Гора добија и велику јавну подршку споља од стране садашњих земаља чланица НАТО, са циљем да се покаже да алијанса једва чека да јој и Црна Гора приступи, при чему се говори о предностима које су државе чланице НАТО до сада добиле и да то исто чека и Црну Гору.

3) Дакле, прве две тачке се одрађују како је предвиђено, али на трећој, то јест на подршци народа, за сада постоје проблеми, то јест већина грађана Црне Горе се противи уласку земље у НАТО. Истини за вољу, најновији резултати истраживања јавног мњења указују да је разлика између броја оних који су за улазак у НАТО и који су против значајно смањена у корист оних који су за улазак. Тако на пример према истраживању ЦЕДЕМ-а (Центра за демократију и људска права), спроведеном у јулу, 36,3% испитаника је за улазак у НАТО, 37,3% су против, а 26,1% нема став. То значи да је тренутни резултат готово изједначен, то јест да народ полако “схвата” предности чланства у НАТО. А то је управо онако како црногорска НАТО врхушка хоће да ствари изгледају на папиру.

Вероватно би најпоштенији начин изражавања воље грађана Црне Горе био референдум о уласку у НАТО, али за сада нема назнака да ће се он и организовати, јер би под условом да буде фер организован, представљао ризик за владу у случају да већина грађана буде против чланства. Зато је реално очекивати да све прође у црногорском парламенту са појачаном медијском пропагандом у најосетљивијим тренуцима кампање, која, као што смо већ рекли, треба да кулминира крајем године када Црна Гора треба да добије позив за учлањење.

Поставља се питање има ли уопште аргумента “за” и “против” чланства Црне Горе у НАТО. Нема. Има само аргумената “против”, а наводни аргументи “за” су управо то – наводни.

Овде, пре свега, треба рећи да је значај Црне Горе за НАТО чисто геополитички, то јест да је НАТО-у потребна црногорска обала како би од Јадранског мора направио такозвано “затворено” море. Високи официри НАТО-а су често у својим изјавама отворенији него политичари, па су неколико пута до сада назначили да је Црна Гора “рупа” на њиховим мапама, коју морају да попуне како би се боље припремили за наредне глобалне безбедносне сукобе. То је, дакле, примарна мотивација која стоји иза НАТО притиска на Црну Гору. Са друге стране, значај црногорског учешћа у војним мисијама НАТО је, с обзиром на величину црногорске војске, ништаван.

Аргумената “против” чланства Црне Горе у НАТО-у има на претек:

– НАТО је 1999. године бомбардовао Црну Гору и убијао њено становништво и рушио инфраструктуру. Има ли икога ко нормално људски и црногорски размишља да би желео да уђе у војни савез са оним ко га је убијао?

– Неки грађани Црне Горе – војници, који буду учествовали у агресивним мисијама НАТО-а, враћаће се, на жалост, кући у мртвачким сандуцима. Да ли то хоће црногорске мајке, очеви, браћа, сестре, родбина, другови?

– Црна Гора ће морати да плаћа своје чланство у НАТО-у. Земље чланице НАТО имају директне и индиректне трошкове према овој организацији. Директни трошкови обухватају заједничко финансирање (чланарину) у складу са снагом економије конкретне чланице, а индиректни трошкови представљају део буџета земље који треба да се улаже на финансирање учешћа у НАТО мисијама и одбрану саме земље. У овом тренутку није сасвим извесно колика би била чланирана коју би морала да плаћа Црна Гора, али је национални координатор у пројекту приступа Црне Горе НАТО-у Веско Гарчевић поменуо суму између петсто хиљада и милион евра. За тако малу и економски слабу државу каква је Црна Гора, ради се о значајној суми новца, која би уместо да се користи за финансирање америчких и европских империјалних акција, могла да се користи за грађење и опремање обданишта, пензионерских домова и слично.

clanstvo_za_nato

– Црна Гора ће добити нове непријатеље, који су јој раније били блиски, а то су, пре свега, Русија, као и Србија. Акције НАТО-а данас су, пре свега, усмерене према Русије и имају агресиван карактер, па ће својим чланством у НАТО-у Црна Гора постати потенцијална мета узвратног удара Русије у случају напада на њу. Црна Гора се отворено сврстала у анти-руски табор уводећи јој економске санкције, што је катастрофалан политички потез, који квари њихове вековне, традиционално добре односе и штети црногорској привреди у којој значајног удела има руски капитал. Русија је као одговор увела Црној Гори контра-санкције.

– Црна Гора и њени грађани ће постати мета исламских терориста, јер они у знак одмазде могу да врше терористичке нападе како у самој Црној Гори, тако и да отимају и убијају грађане Црне Горе који се налазе ван земље, као што је недавно био случај са несрећним хрватским држављанином Томиславом Салопеком.

– Управо због анти-руског и анти-српског карактера НАТО-а, економске последице чланства Црне Горе у овој организацији ће бити негативне, јер ће се број грађана Русије и Србије који долазе у Црну Гору или као инвеститори или као туристи и купци некретнина смањивати. А због потенцијалних терористичких напада на територији Црне Горе, број туриста уопште из других земаља ће се, такође, смањивати.

– Својим отвореним сврставањем у анти-руски и анти-српски блок, Црна Гора руши своје традиционалне историјске завете и савезе и прелази на страну исконског зла, које је данас олично у агресивној НАТО-вској звери и тиме постаје држава без образа, која раскида са својим историјским наслеђем оличеним у “јунаштву и чојству” прадедова.

А изјаве гробара црногорских завета и црногорске независности, јер уласком у НАТО Црна Гора губи и своју независност због вазалних обавеза према Империји, Мила Ђукановића, као на пример када је недавно у Берлину изјавио да Црна Гора није изабрала НАТО да би била против Русије, већ зато што “дели вредности” Северно-атланског савеза су скандалозне. Па које то вредности дели Црна Гора са НАТО-ом? Агресију на читав низ земаља широм света, укључујући и напад на саму Црну Гору 1999-те године?

А што се тиче потенцијалне опасности коју би за Црну Гору евентуално могла да представља Албанија, такође постоји лек и то у складу са њеном историјском традицијом, а то је пуноправно чланство у војном савезу ОДКБ, који нема агресивни, већ чисто одбрамбени карактер, а у коме се налазе Русија, Белорусија, Јерменија, Казахстан, Киргистан и Таџикистан. Чланством у ОДКБ Црна Гора би у потпуности сачувала и независност и праве вредности и свој историјски образ.

ne_u_nato

Није још пуно времена остало за грађане Црне Горе да се одлуче. Зато нека се сете оне Његошеве: “Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека”. Хоће ли Црногорци са чашћу или са бруком живети довека? Где је тај глас каменштака о коме је писао Његош? Зато да се не би и камен црногорски постидео, устај поносна Црно Горо и – ДЕРИ КАМЕН!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *