Доктор Бадмајев

tesic2_small Приредио: Горан Тешић

Петар Александрович Бадмајев (Жамсаран) (1851(?)-1920) је био доктор тибетанске медицине који је први превео на руски језик тибетански медицински трактат “Жуд-Ши”. Крштен је у православље од стране Императора Александра Трећег. Лечио је чланове породице Николаја Другог и Распутина. Убеђивао је руске императоре да укључе у састав Русије Тибет, Монголију и Кину.

По свом пореклу доктор Бадмајев је био Бурјат. Његов отац је водио номадски стил живота у Агинској степи и Забајкаљу.

Година рођења доктора Бадмајева је неизвесна. Без основа је податак у Енциклопедији Брокхауса и Ефрона да је рођен 1849-те године. У савременом Енциклопедијском речнику се наводи 1851-ва година. У документима ЧК је указано да је рођен 1810-те године. У изјави од 10-ог августа 1919-те године упућеној председнику ЧК стоји: “Ја, 109-то годишњи старац, само зато што имам велико име популарно у народу седим у затвору без било какве кривице и разлога већ два месеца”. Његова ћерка је говорила: “Када сам се ја родила (1907-ме године), отац је имао 100 година”.

Доктор Бадмајев је прешао у православље, а крстио га је лично руски цар Император Александар Трећи. Приликом примања православља Бадмајев је себи изабрао име у част свог идола – Петра Првог, а пошто се средње име традиционално давало по имену цара, Жамсаран је тако постао Петар Александрович. Доктор Бадмајев је био искрени верник. Пред своје прво путовање на Исток, у Монголију, Тибет и Кину, добио је благослов од оца Јована Кронштатског. Отац Јован Кронштатски је лично осветио кућу доктора Бадмајева у Јарославској улици 65 у Санкт-Петербургу.

Доктор Бадмајев је завршио Гимназију у Иркутску. 1871-ве године се уписао на Источни факултет Санкт-Петербуршког универзитета. Факултет завршава 1875-те године. У то време је почео да слуша и предавања на Војно-медицинској академији. Од 1875-те године почиње да ради и Азијском одељењу Министарства иностраних послова. После смрти свог старијег брата Султима наставља да води апотеку тибетанских лековитих трава у Санкт-Петербургу. 1877-ме године Бадмајев се жени Рускињом дворјанског рода Надеждом Васиљевном.

Бавио се лекарском праксом при чему је лечио травама и прашковима које је сам правио. Користио се поверењем руских царева Александра Трећег и Николаја Другог. Дуго је лечио престолонаследника Алексеја. Био је против Григорија Распутина. На Поклоној гори је имао кућу при којој се налазила башта где је гајио лековите траве.

Основао је трговачку кућу “П. А. Бадмајев и Ко” која је постојала у Забајкаљу у периоду 1893-1897. Циљ постојања трговачке куће је био трговина са Бурјатима. У здању трговачке куће “П. А. Бадмајев и Ко” у Чити од 1895-те године издавала се прва приватна новина Забајкаља “Живот на источној граници”. Новина се издавала на монголском и руском језику без цензуре. Учествовао је у мисионарском раду Забајкаљске епархије.

1893-ће године после неколико експедиција у Монголију, Кину и Тибет, доктор Бадмајев је у својству дипломате написао и предао цару Александру Трећем документ под називом “О задацима руске политике на азијском истоку”. Бадмајев је имао грандиозни план који је укључивао добровољно присаједињење Монголије, Кине и Тибета Русији. Он је сматрао да су дани на власти манџурске династије у Кини одбројани и упозоравао је да ако Руси не дођу тамо, да ће доћи Енглези. И био је у праву. После смрти Александра Трећег енглеска војска је ушла у Тибет. Бадмајев је сматрао да у Кини нема навике самоуправљања, да је земља навикнута на диктатуру и да ће зато примити Русе са покорношћу и чак захвалношћу. Цар је одговорио да је све то што је Бадмајев написао тако ново, необично и фантастично да са тешкоћом може да поверује у успех. За свој труд доктор Бадмајев је добио генералски чин и место државног саветника.

За време владавине Александра Трећег почело се са изградњом Транссибирске железничке магистрале која је требала да помогне бржи економски развој далеко-источних крајева царске Русије који су били доста удаљени од центра. Бадмајев је предложио да се Русија економски преорјентише са истока на југ, то јест на Тибет и да се у том смислу направи још једна железничка пруга ка граду Ланчжоу-Фу који се налазио на 1500 врста од границе Русије и који је по мишљењу доктора Бадмајева био кључ ка Тибету. Он је сматрао да ће на тај начин сва кинеска трговина пасти у руске руке и да Европа није у могућности да конкурише Русији. Предлози доктора Бадмајева су били интересантни за тадашњег министра финансија Витеа који их је оценио као врло озбиљне јер представљају нови приступ у практичним политичким питањима. Вите је сматрао да Тибет по свом географском положају, а у складу са интересима Русије има важан политички значај, а посебно у то време када су Енглези покушавали да ставе тај регион под своју контролу. Ипак, покушаји Бадмајева да преокрене руску политику на југ нису успели за време Александра Трећег.

Више среће је имао за време владавине Николаја Другог на кога је утицао и преко Распутина. 1-ог јануара 1904-те године Бадмајев је писао цару да сматра да корен руске политике на истоку није у Кини, већ у Тибету. Сматрао је да би било опасно ако би Русија допустила да Енглеска уђе у Тибет и да је јапанско питање у поређењу са тибетским нула. Није прошло ни два дана како је цар примио писмо, а већ је лично послао на Тибет подјесаула Уланова који је имао два задатка: први да сазна шта се тамо дешава и други да покуша да окрене Тибетанце против Енглеза. Међутим, рат са Јапаном који је почео после три недеље спречио је покушаје Бадмајева да успостави руску контролу над Тибетом.

1911-те и 1916-те године Бадмајев је заједно са Курловим и Манташевим предложио пројекте изградње железничких пруга у Монголији. Управо је доктор Бадмајев био тај који се први заложио за изградњу Сибирске магистрале која је касније постала позната као БАМ, то јест Бајкалско-Амурска магистрала.

1917-те године после Фебруарске револуције доктор Бадмајев је био послат у Хелсинки. Убрзо се вратио у Русију, а у зиму 1919-1920 се налазио у петроградском градском затвору. Умро је у јулу 1920-те године, а сахрањен је на Шувалском гробљу у Петограду.

Неки езотеричари сматрају да је доктор Бадмајев био члан тибетског мистичног друштва “Зелени змај”, али за то не постоје никакви докази.

Ево и кратког филма о доктору Бадмајеву:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *