Два месеца после увођења санкција Русији

natalija_kljajic2_small Приредила: Наталија Кљајић

 

Од увођења узајамних санкција, у августу 2014. године, земље ЕУ, најближи суседи Русије, као и сама Русија- сви су, у мањој или већој мери, осетили последице на тржишту и у економији. Од санкција највећу штету имају пољопривредници из земаља које се налазе у најближем окружењу Русије, после руског ембарга на увоз њихових производа. Велики губици малих земаља

Када је руска влада почетком августа донела одлуку о забрани увоза низа пољопривредних производа ( говедина, свињетина, воће, поврће, перната живина, риба, сир, млеко и млечни производи) из земаља ЕУ, Аустралије, Канаде, Норвешке и САД-а, европски произвођачи су већ тада говорили о огромним губицима који их очекују. Од руских санкција су највише страдале: Финска, Балтичке земље, Немачка, Холандија, Пољска, као и Украјина, која је била на посебном списку.

Према подацима Европског Парламента, руским ембаргом је директно угрожено око 9,5 милиона европских фармера,јер је Русија друго по величини извозно тржиште ЕУ. Европска комисија је проценила да су директни губици, од 5- 7 милијарди евра, последица руског ембарга за производе европских пољопривредника. Од 17. августа до 10. септембра Европска комисија је покушала да компензује губитке са 125 милиона евра, с тим да је укинула компензације произвођачима сира и привремено откупила тржишне вишкове од 150 000 тона, како би спречила пад цена и заштитила произвођаче, међу којима су највећи губитници Финска и Балтичке земље, као највећи извозници.

Колики је степен угрожености пољопривредника суседних Балтичких земаља показује пример Литваније, која је велики извозник млека и млечних производа у Русију.Литвански произвођачи млека су претили Бриселу акцијама протеста, уколико не добију обећану помоћ. Влада Литваније је проценила да ће губици индустрије млека бити око 55 милијарди евра, а откупна цена млека је већ смањена за 25% у односу на јул прошле године. Влада је доделила произвођачима млека субвенције у износу од 7,9 милиона евра, али то покрива тек 70% досадашњих губитака.

sankcije2Данска је, такође, упутила Бриселу захтев за привремену помоћ произвођачима свињетине, док се ситуација не измени или се не нађу нова тржишта. Недостаје простор за складиштење огромних количина меса и оно се продаје по дампингованим ценама. По проценама данског министра пољопривреде, сточарства и риболова, губици Данске због руског ембарга су већ око 540 милиона евра.

Значајне губитке имају и финске компаније, је је извоз њихових пехрамбених производа у Русију, у односу на август 2013. године, опао за 58%. Највећи губитник у овом малом „рату“ је фински концерн Valio, највећи извозник млечних производа у РФ. Извоз производа ове компаније у Русију 2013. године је премашио износ од 242 милиона евра, што је више од 85% укупног извоза Финске, која је под дејством руских санкција.

Компанија је била принуђена да обустави линије које су производиле робу за извоз у Русију. У августу је донета одлука да се не продужи 126 старих уговора и око 800 радника је упућено на неплаћено одсуство. Почетком октобра компанија је саопштила одлуку о прекиду сарадње са 140- 210 дистрибутера у Финској и рестрикцији у производњи млека и прерађевина.

sankcije3Руски произвођачи покушавају да замене фински сир на тржишту. У Алтајском крају су, на пример, почели да производе топљене сиреве, сличне забрањеном “Valio”. Нови сиреви по квалитету не заостају за познатим финским маркама. Алтајски крај учествује са 1/ 7 у укупној продукцији сира на руском тржишту и произвођачи се надају да ће у наредној години увећати производњу 7 – 8 пута и проширити је на још 15 региона : Ангарск, Владивосток, Иркутск, Краснојарск, Новосибирск, Чита и др. регије руског далеког истока. У скорије време, руска компанија планира да уђе и на тржиште Казахстана.

ЕУ не одустаје од својих произвођача

Европска комисија је од 17. августа до 10. септембра донела пакет о додели средстава за компензацију произвођачима који су претрпели губитке ѕбог руског ембарга у укупном износу од 125 милиона евра. До сада су поднети захтеви за субвенције у износу од 37 милиона евра, што значи да се многи произвођачи нису обратили за помоћ која им припада. Пољска је, на пример, после допунске анализе, значајно смањила своје потребе за субвенцијама, јер су тражена средства, у износу од 147 милиона евра, од одговарајућих инстанци из Брисела, сматрана „ несразмерним“. Тако је Пољска добила помоћ у износу од 25,8 милиона евра.

Већ поменуто,Европска комисија је обуставила подршку произвођачима сира, који су оштећени руским контрасанкцијама. То није учињено због недостатка средстава, већ због чињенице да није радио систем подршке. У извештају ЕК се каже да је одлука донета због пораста интересовања произвођача сира који не извозе значајне количине у Русију. ЕК је понудила да подржи плаћање дугорочног складиштења око 150 000 тона вишка разних сирева, да би се спречио пад цена. Међутим, и та мера је била привременог карактера и била је део укупног пакета мера које су донете од 17. августа до 10. септембра.

Извори:
http://itar-tass.com/ekonomika/1463879
http://itar-tass.com/infographics/7960
http://itar-tass.com/ekonomika/1549822

http://itar-tass.com/ekonomika/1552562
http://itar-tass.com/ekonomika/1546709
http://itar-tass.com/sibir-news/1529999

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *