Евроазијци: Пјотр Савицки (2. део)

natalija_kljajic2_smallПриредила: Наталија Кљајић

 
pjotrsavickiЈедан од извора за тезу евроазијаца о узајамним односима западног света и Русије је словенофилство, о чему су се више пута изјашњавали сами евроазијци: “Евроазијци се у читавом низу идеја јављају као наследници моћне традиције руског философског и историографског мишљења. Приближно, ова традиција датира од 30-40-тих година 19. века, када су словенофили започели своју делатност.” Свако размишљање о Русији, сматрали су, усмерено је на формулисање проблема међу словенофилима и западњацима. Евроазијци су, након словенофила, потврђивали аутономну вредност руског националног елемента, али су одрицали “популистичку идентификацију тог елемента са одређеним конкретним достигнућима, односно, постојећим облицима живота.”

Економија Русије може бити изграђена и по западним обрасцима: “Ми комбинујемо словенофилско светско значење руског националног елемента са западњачким смислом за релативни културни примитивизам Русије у економском смислу, са жељом да се овај примитивизам реши.” Слабост словенофилске доктрине евроазијци су видели у наглашавању словенства, не обраћајући пажњу на важан “азијски” елемент у руској култури. Словенофили су били у праву везујући руску културу за Православље, али су потценили везе са етносом, који је одредио суштинска обележја те културе.

“Сав смисао и патетика наших исказа своди се на то, писали су евроазијци, да ми схватамо и проглашавамо постојање особене евроазијско-руске културе и њеног особеног субјекта као симфонијске личности. Нама није довољна та нејасна културна самосвест, коју су имали словенофили, иако их ми сматрамо по духу најблискијима. Али ми одлучно одбацујемо утицај западњаштва, т.ј. одрицање идентитета и… самог постојања наше културе.”

На евроазијце је видан утицај Гогоља, Достојевског, Толстоја и његовог новинарства, такође Данилевског и Леонтјева. Данилевски је у својој књизи “Русија и Европа” (1869) крајњом оштрином оспоравао тезу о универзалном значењу европске културе и нагласио особену вредност појединих култура, нарочито словенских.

Евроазијци су такође били противници универзалистичког културног модела и поборници културног партикуларизма. Међутим, евроазијци су одрицали панславизам као такав, зато што су, по њиховом мишљењу, на културном и духовном плану Руси имали мало заједничког са Словенима изван Русије. Са ове тачке гледишта, евроазијцима је близак Леонтјев са његовим скептичним ставом према словенству. Леонтјев је стремио ка изолацији Русије од Запада, као и евроазијци касније, као начину очувања оригиналности њене културе од западног утицаја. Управо је Леонтјев први указао на изузетно значајан за евроазијце азијски, “турански” (тј. Монголо-турко-угро-фински, у интерпретацији евроазијаца) елемент у руском националном бићу: “Само из источније, из најбоље речено туранске нације између словенских нација, може настати нешто духовно независно од Европе”.

Осим тога, слично класицима словенофилства, евроазијци су најоштрије разобличили “европоцентрични мит” (неопходно је “сломити рог западној гордости”) и изјављују да самозадовољна убеђеност западноевропејаца у то да су друге културе различите од романо-германске “дивље” и “заостале” немају никакаву научну основу и само потврђују ограниченост и једностраност мишљења савременог Европејца, који себе замишља као “круну историје” на простој чињеници да је био у стању да добије војно-техничка средства за експлоатацију свих других цивилизација.

Евроазијци, након словенофила, тврде да су Петрове реформе преобратиле Русију у велику државу у геополитичком смислу, али у културном осудили на понижавајућу улогу европске провинције. Осим тога, са евроазијске тачке гледишта, европеизација свих делова руског живота је припремила терен за ширење духовних продуката западне културе – идеја демократије и социјализма, које су на почетку и током 20-тог века имале негативну улогу – урушавање евроазијске цивилизације.

Као резултат тога, Евроазијци подједнако одбацују “немачки социјализам” и англосаксонски капитализам. Оба културна феномена заснивају се на тврдњи да су “општељудске” вредности продукт Запада, изникао на принципима својственим западном духу: индивидуализму, либерализму, материјализму и прагматизму, атеизму и секуларизму, негацији вредности државе. Насупрот томе, у културном животу народа Русије-Евроазије су утемељени: колективизам, примат државе над друштвом, религиозност, посвећеност и хероизам. Тежња да се волунтаристички примене западни идеолошки обрасци у Русији равни су насиљу над руским културним типом. Евроазијци су упорно скретали пажњу демократској, прозападно оријентисаној емиграцији, на то да је Запад одувек био најгори геополитички непријатељ Русије. “Ми се морамо навићи на мисао да је романо-германски свет са својом културом наш најгори непријатељ”. (Н. Трубецки – “Руски проблем”)

Евроазијство је, као вид научне школе, анализирало смисао руске револуције, одбацивши све емоције и сопствено непријатељство према бољшевизму. Закључак ове анализе је њихова тврдња да је “револуција, у суштини, контрареволуција, која постепено припрема отпор народног језгра тој јединој сили, која је нарушила органски развој руског живота, покушавајући да га потчини њеним спољашним, земаљским циљевима – са потпуним заборавом на друге циљеве.”

Негирати револуцију и бољшевике, сматрали су евроазијци, у најмању руку је бесплодно, неопходан је “креативни одговор”. Руска револуција – то није само бесмислени бунт, преврат, изазван од групе “злих генија”, већ и дубоки, сложен процес који је завршио са Петроградским периодом руске историје и наметнуо начин за успостављање здравих руских елемената. Евроазијци су издвојили позитивне стране постреволуционарног поретка: изолованост од западноевропских земаља и, у то време, активну азијатску политику, јачање осећаја за светски позив Русије, поништавање јаза између “успона” и “падова”, крах западноевропског индивидуализма.

Сматрали су да ће развој тих тенденција допринети самопорицању бољшевизма – аутентичан садржај револуције – евроазијски интеграциони импулси – на крају ће “минирати” њену форму – марксистичку доктрину.

Током свог постојања Евроазијски покрет је живео у нади да ће комунистичка, интернационалистичка идеологија у Русији пасти и да ће на власт доћи здраве, национално мислеће снаге.

У то време су евроазијци били убеђени да посткомунистичка Русија на геополитичком плану треба да буде наследник Совјетског Савеза, да је, после пада комуниста, нужно сачувати садржај совјетске државе, која је настала захваљујући стваралачкој активности револуцијом пробуђених народа Русије-Евроазије, наиме сачувати антизападни геополитички курс и једнопартијски систем, јер је она једино у стању да обједини мултиетничку и мултиконфесионалну Евроазију.

Реформе су, према евроазијцима, биле нужне само у сфери идеологије. Сматрали су да је главни задатак у овој области враћање достојног места Цркви у друштвеном и културном животу. Вера је духовни симбол који религиозно краси културу. Евроазијци су били убеђени да рађање сваке националне културе почива на верској основи.

Основа евроазијске културе је православље. Оно се, по мишљењу евроазијаца, карактерише жељом за свејединством, што му омогућава да направи синтезу различитих идеолошких токова, како оних који су укључени у оквире одређене културе, тако и оних који су изван ње.

Истовремено, евроазијство је настојало да развије принцип раздвајања области делатности Цркве и државе, смер делатности Цркве – слободна истина, саборно јединство, развој и откривање саборног предања; смер делатности државе – јединство света изван Цркве.

Други циљ евроазијаца у постбољшевичкој Русији је нова идеологија, уместо “трошног интернационалног марксизма”, која се заснива на друштвено-религиозним идеалима у традицији Евроазије и спознаји општеевроазијских националних интереса.

У суштини, евроазијство је идеологија државности. “Сви његови геополитички, социо-културни, религиозни и други аспекти ротирају око проблема власти”. (И.А. Исајев) Држава – то је центар од виталног значаја који омогућава идентификацију “Русије-Евроазије”.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *