Евроазијци: Еренжен Хара-Даван

08/03/2015

erenzen_hara_davan_smaller

tesic2_small Пише: Горан Тешић

 

Еренжен Хара-Даван (1883-1942) је био калмицки (руска република Калмикија) лекар, историчар, политички публициста, јавни радник и представник класичног евроазијства.

Рођен је 1883. године у Малодербетовском улусу Астраханске губерније. Од 1892. до 1896. године учио је у улусној школи, а затим у Астраханској гимназији. 1908. године је почео да студира на Војно-медицинској академији у Санкт-Петербургу. Диплому добија на Казанском универзитету, одакле се враћа у Калмикију.

За време Фебруарске револуције укључио се у политичке активности и стао на страну нових органа власти покушавајући да прогура идеју аутономије Калмикије. Привремена влада није подржала идеју и Хара-Даван прелази на страну совјетске власти. При совјетској власти добија политичку функцију у Калмикији. И поред тога, противи се експропријацији стоке коју је комунистичка власт спродовила код богатих Калмика, као и одузимању земље. Поред тога ни комунистичка власт није одобрила аутономију Калмикије, па Хара-Даван прелази у опозицију совјетској власти и емигрира из Русије са белом армијом.

У Западној Европи Хара-Даван учествује у раду Калмицке комисије културних радника у Прагу где помаже при издавању калмицких новина.

1929. године се сели у Југославију, у Београд. У Београду на земљишту које је добио од предузетника Јаћимовића помаже изградњу првог будистичког храма у централној Европи такозвани – калмицки хурул. Свештене слике за храм из Тибета, Монголије и Индије је послао велики руски сликар Николај Рерих. Јапански будисти су као поклон дали бронзану Будину статуу. Хара-Даван ступа на дужност секретара у духовном савету храма.

У том периоду Хара-Даван се прикључује евроазијском покрету где се бави се изучавањем монголског утицаја на руску историју. 1929. године у Београду излази његово главно дело “Џингис-кан као војсковођа и његово наслеђе” које је било издано личним средствима аутора и посвећено 700-то годишњици смрти великог освајача.

Тих година Хара-Даван заједно са многим другим Калмицима и руским козацима-емигрантима планира да се пресели у степе Мексика и Тексаса, али не успева у тој намери. Умире у Југославији 1942. године.

Хара-Даван о евроазијству: “Програм евроазијаца не ставља све народе под општи руски калуп који би их обезличио: он даје право и могућност свакој нацији Евроазије да развија своју индивидуалну националну културу као део опште наднационалне евроазијске културе – уколико је букет састављен из више разних цветова, то је он шири и ароматнији.”

One thought on “Евроазијци: Еренжен Хара-Даван

  1. Bianca

    Puno hvala na tekstu — kao I na mnogim drugim izuzetnim detaljima iz historije evroazijskih ideja. One su danas ne samo relevantne — vec po prvi put u historiji ostvarive u svom najplemetnijem duhu, duhu harmonije kultura diljem sirokog Evroazijskog prostora. Ostvarive su ne samo kroz kompatibilne ekonomske I drustvene sisteme, vec I kroz tehnoloski progres, od transporta I energetike, do high-tech industrija I telekomunikacija.

    Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *