Евроазијска Развојна Банка и нови Велики пут свиле

05/03/2014

tesic2_smallПише: Тешић Горан

 

Прагматично евроазијство

Евроазијство је светла идеологија која је имала неколико фаза у свом развоју почев од класичних евроазијаца из 1920-тих година, преко еврозијаца средње генерације (Лав Гумиљов) до савременог или прагматичног евроазијства. У овом тексту ћемо се бавити управо савременим или прагматичним евроазијством.

Према речима Јевгенија Винокурова, доктора економских наука и директора Центра интеграционих истраживања при Евроазијској Развојној Банци, евроазијске интеграције не требају да се затварају саме у себе или да буду усмерене на поновно уједињавање пост-совјетског простора на било који начин. Евроазијске интеграције нису циљ сам за себе, већ инструмент решавања суштинских проблема држава чланица, од који је један од најважнијих економија. При томе се у највећој мери има у виду чињеница да су државе чланице или потенцијалне чланице евроазијских интеграција велики извозници енергената, пре свега нафте и гаса, и да се одрживост њихових економија управо базира на томе. Економски циљ евроазијских интеграција је у томе да се изврши отклон од зависности њихових економија од извоза енергената ка јачем развоју и других привредних грана уз помоћ кооперативности. Треба поменути да су поред економских интеграција, значајне и социо-културне интеграције које укључују породичне везе, привремену и сталну миграцију, образовне везе, туризам, културну размену и друго.

Прагматично евроазијство има две главне компоненте, а то су «интеграција одоздо» која се односи на слободан проток роба, услуга, рада и капитала и «интеграцију одозго» која се односи на формирање ефективних наднационалних структура које би се са минимизираним бирократским апаратом бавиле регулацијом и координацијом интеграционог пројекта. Ове две компоненте би требало да гарантује дугорочну стабилност и успех интеграционог пројекта. Према томе, прагматично евроазијство је идеологија отвореног регионализма која је отворена за партнерство и са Запада и са Истока. То значи да евроазијске економске интеграције представљају карику у светској економији која би требала да буде од користи како оним држава које учествују у њима, тако и државама ван њих.

Оно што је важно напоменути је да евроазијске интеграције нису руски империјални пројекат, нису ограничене на пост-совјетски простор и нису руско-центричне. Све земље које се налазе у евроазијским интеграцијама су равноправне. Објективно гледано, Русија јесте највећа земља са најјачом економијом на евроазијском простору, али се не понаша патерналистички према другима. О проблемима који постоје се разговора, преговара и налазе се решења са циљем да интереси свих буду задовољени. Нема наметања својих интереса било којом врстом силе. Ово Србији итекако одговара, јер неће бити угушена руско- или било којом другом -центричношћу и неће бити трећеразредна држава као што би била у Европској Унији попут, на пример Румуније, Бугарске, Хрватске и Словеније које се гуше политичким, економским и културним притиском прворазредних европских држава као што су Немачка, Француска, Италија и Велика Британија. Ипак, кључни моменат у евроазијским интеграцијама је – економија, чији је основни циљ модернизација са циљем повећања глобалне конкурентности земаља чланица. О њој ће и бити речи у даљем тексту.

Евроазијска Развојна Банка

Евроазијска Развојна Банка спада у важне инструменте евроазијских економских интеграција. То је међународна финансијска организација која је основана да би помогла економском расту држава чланица у евроазијским економским интеграцијама, ширењу трговачко-економских веза међу њима и развоју интеграционих процеса на евроазијском простору путем инвестиционе делатности. Банка је основана на бази међународног договора потписаног 12. јануара 2006. године од стране опуномоћених представника Русије и Казахстана. Иницијатива оснивања банке припада председницима Русије и Казахстана. Евроазијска Развојна Банка је отворена за приступање нових чланова. Државе и међународне организације постају чланови банке на основу одлуке Савета банке. Нови чланови банке до сада су постали Република Јерменија и Република Таџикистан 2009. године, Република Белорусија 2010. године и Република Киргизија 2011. године.

Главни задатак који је испуњен током претходних година постојања банке је завршетак процеса признавања банке као међународног финансијског института развоја који се специјализовао за регионалне интеграције.

Деловање банке је усмерено на стварање услова за одрживи економски развој и продубљивање интеграционих процеса међу државама чланицама банке, као и на решавање задатака повезаних са превазилажењем последица светске финансијско-економске кризе.

Приоритетни задаци Евроазијске Развојне Банке су:

– Привлачење нових држава чланица
– Финансијски инвестициони пројекти који имају интеграциони ефекат
– Пружање техничког садејства у реализацији пројеката који имају интеграциони ефекат
– Истраживања у вези са питањима економске интеграције
– Обезбеђивање балансиране диверсификације инвестиционог портфеља по регионима држава чланица

Евроазијска Развојна Банка управља кризним фондом Евроазијске Економске Заједнице (старији лабавији облик економске кооперације на пост-совјетском простору). Банка финансира инвестиционе пројекте у државама чланицама са општом сумом од више од 4,5 милијарди долара уз пуно поштовање еколошких норми. Банка има статус посматрача у Генералној Скупштини Уједињених Нација.

Уставни капитал банке је већи од 1,5 милијарди америчких долара и то: Русија – 1 милијарда, Казахстан – 500 милиона, Белорусија – 15 милиона, Таџикистан – 500 хиљада, Јерменија – 100 хиљада и Киргизија – 100 хиљада долара.

Председник управе банке је Игор Финогенов. Централа Евроазијске Развојне Банке се налази у Алма-ати у Казахстану, а има представништва у Москви, Астани, Душанбеу, Јеревану, Минску и Бишкеку, као и филијалу у Санкт-Петербургу.

Евроазијска Развојна Банка издаје периодичне публикације као што су дневник “Евроазијска економска интеграција”, годишњи алманах “Евроазијска интеграција” и друге.

Званична видео презентација Евроазијске Развојне Банке:

Нови Велики пут свиле

У средњем веку Велики пут свиле је повезивао Источну Азију и Средоземље, поставивши основе међународне трговине, транспортне логистике, царинских послова и робно-новчаних односа на евроазијском супер-континенту. Са појавом морских транспортних путева улога и светски значај континенталне Евроазије, а тиме и Великог пута свиле су нестали. Међутим, данас се рађа нови Велики пут свиле.

Недавно се у “Њујорк Тајмсу” појавио чланак о пуштању нове транспортне железничке пруге из Кине у Европу. У тексту се рекламирао пројекат компаније “Hewlett Packard” (у даљем тексту HP) који је показао да је транспорт робе железницом из града Чунцина на западу Кине у Европу, када се у обзир узму сви параметри, исплативији од других облика транспорта. Агенција “Bloomberg” је, такође, објавила видео интервју са представником компаније HP. По речима руководиоца HP-а у Кини, за слање једног контејнера морским путем треба приближно 45 дана по цени од 10.000 долара, а што је трећина од цене превоза авионом. А транспорт железницом је два пута скупљи него морским путем, али треба само три недеље за пребацивање робе из Кине у Западну Европу. Аналогне закључке су извеле и транс-националне компаније као што су DHL, BASF и Ford. Дакле, високе цене нафте су довеле до тога да је ваздушни транспорт практично потпуно неисплатив, а морски превоз се, иако номинално јефтинији, такође, показао као не сасвим погодан услед допунских 3-5 дана чекања у лукама. Када се узму у обзир сви параметри превоза, а главни су цена и време транспорта, на крају побеђује транспорт железницом.

А какве резултате показују економске анализе у Кини? У потпуности одговарајуће онима које су добиле наведене западне компаније. Тако на пример број регистрованих страних компанија у Шангају на источној обали се под утицајем успоравања у послекризном периоду 2010-2011 смањио за 29%, а у Чунцину на западу Кине за само 2%. Такође, темпо раста доходка у регионима на западу је већи од темпа раста на истоку. Дакле, они крајеви Кине, на западу, који су ближи Евроазији трпе много мање губитке управо услед постојања копнене железничке транспортне мреже. То је довело до тога да су поменуте западне компаније преселиле своју производњу са источне обале Кине на запад. Паралелно са овим чињеницама Међународни Монетарни Фонд прогнозира даље постепено успоравање раста у Кини са 7,8% у прошлој години до 7,5% до 2018. године, при чеми фактори успоравања раста нису везани само за облике транспорта, већ и за пораст плата и трошкове закупа производних објеката. Као одговор на знаке успоравања раста кинеске власти су објавиле нови програм стимулисања економије кроз повећање буџета за 112 милијарди долара који би се уложили за прављење железничких пруга, пре свега у централним и западним деловима земље.

Такве су и процене Светске банке према којима ће инвестиције за развој инфраструктуре у глобалној економији расти, а мећу транспортним каналима, према неким оценама, управо највећи значај ће имати железница.

У складу са овим тендецијама у све три држава чланице Царинског Савеза, Русији, Белорусији и Казахстану бележи се брзи темпо раста превоза робе железницом. А пошто се и у овим земљама бележи успоравање економског раста у посткризном периоду, праве се пројекти за даљи развој железничке инфраструктуре. То се посебно односи на Русију и Казахстан које заузимају око 90% територије Царинског савеза и трећину територије целе Евроазије. А то је потпуно у складу са већ поменутим плановима за развој железничке инфраструктуре у Кини. Тиме се отвара могућност за јачање економског повезивања Евроазије и Кине чиме исток још више добија на значају. Поред градње нових железничких пруга, отварају се могућности и за развој читавог спектра других пратећих привредних грана које су повезане са железницом.

У свему томе Евроазијска Развојна Банка о којој смо говорили у првом делу овог текста има своју улогу. Она активно учествује у поновном рађању новог Великог пута свиле и то кроз финансирање пројеката изградње фабрике за производњу вагона у Тихвину у Русији, производње теретних вагона и танк-контејнера у Белорусији и пројеката градње железничке инфраструктуре у Казахстану. Ови пројекти опет за собом повлаче развој пратећих грана, као што је на пример машиноградња и друге. Значи, Евроазијска Развојна Банка испуњава своју улогу, а то је подршка регионалним интеграционим процесима.

Видео у коме се говори о изградњи фабрике вагона и Тихвину у којој учествује Евроазијска Развојна Банка:

За писање овог текста аутор је управо користио једну анализу специјалисте Евроазијске Развојне Банке Е.С.Курманалијеве. Дакле, Евроазијска Развојна Банка поред инвестиционе има и важну аналитичку улогу на којој се и заснивају успешне инвестиције.

Интерес Србије

Из свега овога је више него очигледно колика би за слабу србску економију била корист да се прикључи евроазијским интеграцијама. Србија треба одлучно да се окрене оној страни где се дешава велико економско врење, а то је исток, где су Нова Евроазија, Индија и Кина, као и друге земље Далеког Истока. Преокренути србску спољну политику ка Евроазији и укључити се као партнер у велике послове на истоку би било од виталног значаја за нашу економију.

One thought on “Евроазијска Развојна Банка и нови Велики пут свиле

  1. Zoran Efendić

    Сведоци смо да су управо ових дана почеле реконструкције пруга српских железница у којима учествује руско предузеће. Да ли се може закључити да се те активности дешавају у сагласју са развојем железица описаном у тексту?

    Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *