Евроазијски туризам: Видети и бити виђен

natalija_kljajic2_small Превела: Наталија Кљајић

 

Односи између Русије, Белорусије и Казахстана, који су 29. маја 2014. године потписали споразум о изградњи Евроазијског економског савеза, ослањају се на историјске везе народа, који су вековима градили не само заједничку економску базу, већ и заједничке културне и духовне вредности. Богато културно наслеђе евроазијског региона има велики потенцијал за развој туризма и може постати једна од перспективних области хуманитарне сарадње између земаља ЕАЕС-а.

Туристички потенцијал евроазијског региона, који се простире од далеког севера до субтропске зоне, је огроман. Шуме, реке, језера и мора, степе, планине, древни градови, безброј музеја, историјских и културних споменика, манастира… Љубитељи историје, археологије, архитектуре, сеоског туризма, активног и бањског одмора – свако може да пронађе нешто што ће одговарати његовим жељама и интересовањима.

“У многим земљама света туризам игра посебну улогу у привреди, каже вршилац дужности директора Федералне агенције за туризам, Олег Сафонов. Многе земље широм света, у суштини, живе на рачун туризма. У свету постоји конкуренција у туризму, води се борба за број туриста, за оне људе који би желели да дођу у земљу, да виде лепоте и троше новац, дајући снажан подстицај економском развоју те земље.”

Према његовим речима, туризам је јединствена област привреде, повезана са изградњом, пољопривредом, трговином, саобраћајем, комуникацијама. Туризам пружа огромне могућности за развој територија.

И за земље Евроазијског савеза туризам такође може постати тачка раста. “Једна рубља, уложена у туризам, даје веома озбиљан мултипликативни ефекат”, каже Сафонов.

Људи ће путовати тамо где су услови бољи: хотели, храна, забава, за бизнис туризам – пресс центри, где можете да држите састанке, семинаре, изложбе.

“За све земље чланице ЕАЕС-а, без изузетака, туризам је привредна област са ниским приходом. То је условљено чињеницом, да државе региона, које поседују значајне ресурсе и индустријски потенцијал, фокусирају своју пажњу на експлоатацију нафте, челика, машинску и прерађивачку индустрију, агробизнис. Оне не поклањају довољно пажње развоју услужног сектора, посебно туризма, говори се у чланку “Анализа предности и недостатака ЕАЕС-а за развој туристичке привреде Републике Казахстан”, објављеном на порталу kit.gov.kz.

Туризам данас је област друштвено-економског комплекса, која је у многим земљама постала индустрија која се снажно развија. Тренутно, свако шесто радно место у свету је у туристичком бизнису. По прогнозама СТО, до 2020. године, број међународних туристичких боравака ће достићи 1,6 милијарди, што је три пута више у односу на 2000. годину. Дневна потрошња туриста, искључујући авионски превоз, ће порасти до 5 милијарди долара дневно.”

1003605532

Ми радимо на томе

Према подацима које је објавио Комитет за туризам и хотелијерство у Москви и Гранична служба ФСБ Русије, број међународних долазака у руску престоницу за прва три квартала 2013. године је достигао 4,4 милиона, што је за 10% више у односу на исти период претходне године. Међутим, евидентирано је да је пораст броја страних туриста из удаљенијих земаља виши од долазака из земаља ЗНД-а и налази се у односу 13,4% према 6,6%.

На пример, у 2013. години, од 708 хиљада белоруских туриста који су посетили земље ЗНД-а, само нешто више од 37 хиљада људи је посетило Русију, а у 2005. години од укупног броја од 572 хиљаде, 160 хиљада је боравило у Русији.

Чини се да са сопственим суседима треба бити активнији, јер већ постоји слично искуство, које је довело до повећаног протока туриста у Русију из земаља азијско-пацифичког региона. На пример, у првој половини 2009. године, у Русију је из Кине допутовало 30000 туриста, док се тај број 2013. године повећао на 129800.

Стручњаци овај раст туристичког промета објашњавају преломним годинама туризма и активном промоцијом руског националног туризма у азијско-пацифичком региону. Долазак туриста стимулише и безвизни режим, који је успостављен са Вијетнамом, Израелом и земљама Латинске Америке.

Укидање улазних виза је одиграло позитивну улогу у повећању броја туриста и у Украјини. Године 2005. украјинска влада је донела решење о укидању виза за грађане ЕУ, САД и Канаде. По подацима Независног туристичког информативног центра, Украјину је 2005. године посетило мање од 400 хиљада туриста из европских земаља, али после укидања виза, овај број се повећао 2-2,5 пута. До 2013. године, Украјина је рангирана на осмо место, међу првих десет најинтересантнијих туристичких дестинација.

“Укидање виза од стране Украјине је био моћан корак, сматра председник Удружења бизнис-туризма, Вадим Зеленски. У то време се у Украјини одржавао веома велики број конференција, које подразумевају учешће великог броја делегата. Захваљујући укидању виза, без проблема су могли допутовати и Руси и странци.”

Узгред, проток туриста из ЕУ у Грузију, која је такође укинула визе 2005. године, константно је растао 30-40% годишње, све до августовског рата 2008. године.

1003605624

Развијамо унутрашњи и спољашњи туризам

Рад на развоју и домаћег и спољашњег туризма у Русији, Белорусији и Казахстану је већ у току. Одржавају се изложбе, конференције, округли столови, трибине, разне студије, граде се планови и прогнозе.

У току Х Форума међурегионалне сарадње Русије и Казахстана, одржаног 2013. године у Јекатеринбургу, министар регионалног развоја РФ Игор Сљуњајев, изјавио је да се, у оквиру хуманитарне сарадње Русије и Казахстана, ради на коришћењу заједничких прекограничних туристичких маршрута “Алтај-Златне планине“ и “Козачка потковица Алтаја”. Дужина ових маршрута је преко 6000 километара.

Посебна област сарадње је развој међународних односа. У многим регионима Руске Федерације створени су услови за очување и популаризацију казахстанског језика, културе и традиције народа Казахстана, грађанима су обезбеђени казахстанско-руски речници, уџбеници, видео продукција посвећена историји и култури Казахстана.

У Астани је 6.јуна 2014. одржан округли сто на тему “Дан подршке туризму”, у организацији Одбора за туристичку индустрију Министарства индустрије и нових технологија Републике Казахстан заједно са Министарством саобраћаја и комуникација Републике Казахстан и Савезом превозника Казахстана – Kazlogistics.

У току округлог стола су размотрена питања развоја аутобуског, железничког и авионског путничког превоза до туристичких дестинација; приступ туристичким објектима у пограничним областима и удаљеним регионима; развој чартер летова; побољшање саобраћајне инфраструктуре; побољшање квалитета путничког сервиса и развоја туристичких кластера у Казахстану.

У Брјанској области се 26-27. јуна 2014. године одржава међународни културно-туристички форум “Година туризма у земљама ЗНД: дијалог култура – основа развоја туризма”, који, како се очекује, треба да постане моћни фактор у ревитализацији манифестационог туризма у регионима.

У оквиру форума су одржане конференције посвећене културно-когнитивном, “догађајном”, патриотском туризму. Учесници форума су истакли да је развој туризма важна област руско-белоруске сарадње, укључујући и стварање међународне трасе “Словенски прстен”.

“Људи путују тамо где су бољи услови: хотели, храна, забава, за бизнис-туризам пресс-центри, где је могуће одржавати састанке, семинаре, изложбе. Све треба да буде приступачно – авионске линије, брзи возови, говори Зеленскиј. У великим центрима, као што је Москва, то је остварљиво, али групе страних бизнисмена које путују на конференцију, рецимо, у Вороњеж – то је још у области фантастике.” Такође не треба заборавити да је безвизни прелазак са територије Русије у Белорусију или Казахстан са једном улазном визом немогућ. И то је проблем, који треба решавати.

Са Запада не журе да нам дођу

Према подацима Росстат-а, број туриста из Европе и Америке у Русију се не повећава, већ се смањује. Стручњаци разлог виде у тешкоћама за добијање виза, као и последицама економске кризе. На пример, како пишу електронске новине Руског савеза за туристичку индустрију, РАТА-новости, туристи из Финске, који су долазили раније у Санкт Петербург, сада радије иду у Талин – тамо је јефтиније, није потребна виза, а лакше је и допутовати.

Западни туристи путују у Русију само у организованим групама, често су то пензионери, који су већ путовали по свету. “За улазак у нашу земљу је потребна виза, а Европљанима нигде не треба виза, осим, можда, у Индију, каже Вадим Зеленскиј. Није битно да ли је тешко добити или не, важна је чињеница да је она потребна.”

Међутим, мало је вероватно да ће грађани ЕУ или САД прихватити одлуку о безвизном режиму са Русијом. Преговори о визним олакшицама су се водили, али у марту, ЕУ их је суспендовала због ситуације у Украјини. Белорусија води сличне преговоре, али конкретни аранжмани тек треба да буду постигнути. Министар спољних послова Белорусије, Владимир Макеј, у интервјуу за белоруску информациону публикацију “БелаПАН” сугерише да је могуће потписивање споразума са ЕУ на следећем самиту Источног партнерства, заказаном за крај 2015. године.

Казахстански председник Нурсултан Назарбајев је најавио једнострано укидање виза, од 15. јула 2014. до 15. јула 2015. за грађане земаља, које активно инвестирају средства у економију земље – Холандију, Велику Британију, Француску, Немачку, УАЕ, Малезију, Италију, Јужну Кореју и Јапан. Током овог периода, грађани тих земаља могу вишекратно улазити, излазити и користити транзит на територији Казахстана без виза током 15 календарских дана од момента преласка државне границе.

1003605576

Не треба нам турскa обалa?

Према резултатима истраживања, које сваке године спроводи Сверуски центар за истраживање јавног мњења (ВЦИОМ) у очекивању летње сезоне, ове године се драстично повећао проценат Руса који су изразили жељу да проведу свој одмор на Криму. “Према истраживању, група која жели да посети Крим је драстично порасла, 9% испитаника изјавило је да планирају да посете Крим, а прошле године тај број је био само 2%”, рекао је генерални директор ВЦИОМ-а Валериј Фјодоров.

“Разумљиво је шта је изазвало такву експлозију. Крим је постао наш, то је одређени тренд, који треба да се претвори у стабилан фактор. Мода за Турску не постоји, али ипак постоји сталан ток туриста који тамо путују. То је питање односа цене и квалитета.”

Какав ће бити однос цена и квалитета на Криму – бољи или лошији него у Турској – још увек је неизвесно. Ове године, чудо се није догодило, а планове Руса, Украјинаца, Белоруса и грађана других земаља ЗНД-а, који су традиционално одмарали на Криму, пореметила је криза и рат на југоистоку Украјине.

Није дошло ни до експанзије у туристичкој делатности у Сочију. “У вези са Олимпијадом у Сочију су направљена веома велика улагања, а све то пружа различите могућности за рекреацију и за најпробирљивије путнике и за оне који су навикли на одмор у шаторима, најшири спектар предлога”, изјавио је Олег Сафонов.

“Ако главни догађај зима-пролеће 2014. остаје Олимпијада, како је то планирано”, сматра он, “број оних који желе тамо да проведу свој одмор не би се значајно повећао. Нажалост, главни догађај није био празник спорта, већ догађаји у Украјини. Дакле, ефекат последњих Олимпијских игара био је много гори, него што је требало да буде.”

Ипак, по мишљењу вршиоца дужности директора Федералне агенције за туризам, перспективе за развој Крима и Сочија су веома добре.

“Постоји мишљење да, након припајања Крима Русији, између њега и Краснодарског региона – традиционалне туристичке дестинације – настане конкуренција, али верујемо да се то неће догодити”, рекао је Сафонов.

По његовом мишљењу, Краснодарски регион, Крим и Азовско море се међусобно допуњују”. У ствари, ниче нови туристички кластер, у смислу логистике и у погледу природних услова”, појашњава он.

Сафонов је такође подсетио да овај кластер не представља само одмор на плажи, већ и велики број музеја, споменика и јединствених природних карактеристика.

Наравно, не треба заборавити да Крим, налазећи се у саставу Украјине, није довољно финансиран и да ће захтевати значајне финансијске инвестиције. Али инвестиције у његову туристичку индустрију ће се исплатити.

“Постоје места попут Крима, али Крим је јединствен”, каже Јелена П., доктор из једног од кримских одмаралишта. “Ми имамо велике туристичке могућности, упркос чињеници да је за 20 година, током којих је Крим био део Украјине, наша јужна обала скоро уништена”.

Према њеним речима, ове сезоне многа лечилишта су празна, запослене пребацују на скраћено радно време. “Туристи не путују, плаше се да не упадну у жариште сукоба, тако да нам је тешко да их привучемо. Возови у Украјини иду нормално, али руски грађани страхују да пређу две границе, путују кроз Керч, а тамо на трајекту, чекају до 40 сати. Зато ове године људи путују у Анапу”, каже Јелена.

Мада је влада РФ донела одлуку да субвенционише трошкове путовања на Крим, јасно је да, док не буде успостављен нормалан саобраћај и док се не заврши рат, ситуација са туристичким токовима на Криму се неће побољшати.

То значи да је време да се сетимо и других могућности, којима је тако богата и Русија и њени најближи суседи.

1003605669

Mожда у Белорусију и Казахстан?

Евроазијски комуникациони центар је спровео своју анкету и открио да би многи Руси желели да посете Астану, Минск и Брест, и још Бајкал, Алтај и Камчатку. Неко жели да се одмори на обалама Каспијског мора, неко да борави у белоруском селу, а неко да посети Бајконур.

“Било би интересантно отпутовати у Белорусију – то је скоро Русија, али још увек не сасвим – каже Московљанка Александра Х. И обавезно у Брест – са водичем. Занимљиво је видети Астану – град који је израстао усред степе. Али мој муж, он је рођен у Италији, жели да путује возом из једног краја Русије до другог. Он не може да верује да је могуће путовати кроз једну земљу седам дана”.

“Код нас у Белорусији атракција има на сваком кораку”, каже Наталија А. из Минска – Полоцк, Несвиж, Мир, Новогрудок, Лида, Гродно – може се дуго набрајати. Ово су прелепи градови, и сваки од њих има своје атракције. Волим Поставу и Браслав, то је ближе Витебском региону, тамо су веома лепа језера. Имамо прекрасне националне паркове и резервате – Беловежска шума, Березински резерват биосфере”.

Туристички потенцијал Евроазијског региона, који се протеже од далеког севера до субтропа, је огроман.

Љубов Е. из Н.Тагила, чији отац и родбина живе у Алма-Ати, каже да путује у Казахстан сваке године са мужем и децом.

Наравно, каже, постоје проблеми са саобраћајним везама, али све је могуће решити. “Ми смо желели да путујемо аутомобилом, јер у возу није комфорно – вруће је, не баш чисто… Сада путујемо само аутом – 2500 км у једном правцу, тако је много угодније – каже она. На територија Казахстана уз пут су многи кафићи и ресторани. Услуга је срдачна и храна јефтина. Вечера кошта око 500 рубаља по породици. Алма-Ата је веома зелен град: море дрвећа и океан боја. Саксије са цвећем висе на скоро сваком стубу. У Астани нас је одушевио центар града – врло лепи небодери, чисте улице. На купање путујемо у Капчегај, јер је тамо вода изузетно чиста, а плажа је песковита.

“Ми Руси често сматрамо да су главне атракције концентрисане баш код нас – каже становница Кемерова, Зулфија Л. Међутим, и у другим земљама ЗНД постоји много других лепих места и историјских споменика. Моја мајка је често говорила, како је као студент путовала у Узбекистан, где је одушевио мозаик на једној старој згради. Ја маштам да тај мозаик видим својим очима. Једном сам хтела да отпутујем у Астану, да разгледам реновирану престоницу. Није ми се пружила прилика, али сам била буквално опседнута тим планом неко време. Мислим да у путовањима кроз земље ЗНД-а има много тога занимљивог, али то треба знати пронаћи, а препреке за одлазак у ближе иностранство су потпуно исте као и за друге земље: виза, новац за путовање, тражење стана. Али, то је једноставно. То је интересантно!”

Извор: http://eurasiancenter.ru/perspective/20140725/1003605769.html

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *