Гас за Кину: пројекти “Моћ Сибира” и “Алтај”

natalija_kljajic2_small Приредила: Наталија Кљајић

 

Министар енергетике Руске Федерације, Александар Новак, у интервјуу за ТВ канал “Русија-24” је изјавио да потписивање гасног уговора са Кином није у вези са погоршањем односа Русије и Запада. “Наши односи се граде на дугорочној основи и у вези су са чињеницом да се генерално мења економски развој Азијско-Пацифичког региона, који показује високи темпо раста, а у перспективи ће се тамо енергетски ресурси трошити већом динамиком”.

gas_za_kinu
Маршруте и техничке карактеристике гасовода

У Шангају се воде најобимнији руско-кинески преговори у постсовјетској историји. Сем лидера двеју земаља, у преговорима учествују чланови влада одговорни за економију и војну сарадњу, као и шефови највећих корпорација. У Шангају се не решавају само економска питања. У позадини украјинске кризе и несугласица са Западом, Москва демонстрира “источну алтернативу”. Пекингу је потребан руски гас, а Кина је спремна да улаже новац у руску економију. Обе стране исказују политичко разумевање и сматрају да је до сусрета дошло у преломним историјским тренуцима.

Готово сва министарства РФ су припремила пакете предлога о обострано корисној сарадњи: нафта и гас, атомска енергија, авио-индустрија, инжењеринг. У већини тачака руско-кинески преговори су се завршили потписивањем уговора.

Повратак у Азију

“Повратак у Азију”, у овом тренутку, има за циљ да ојача руску позицију у бурним догађајима, везаним за Украјину. Ипак, овај корак се не може назвати “тактиком”. То је “стратегија” која се налази у предизборном тексту В.В. Путина, објављеном почетком 2012-те, када није било ни говора о украјинској кризи и европским санкцијама: “Раст кинеске економије није претња, већ изазов, који носи огроман потенцијал за пословну сарадњу, шанса да ухватимо “кинески ветар” у “једра” наше економије.”

Тактички разлози су познати. Западне санкције због припајања Крима оштро су актуелизовале питање испоруке гаса у Кину. Разни разговори о замени руског гаса на територији ЕУ јасно гурају Москву на контра-потезе. Такав контра-потез је тражење алтернативних тржишта, при чему је кинеско тржиште неисцрпно. Мање се говори о стратешким разлозима за диверсификацију експорта руског гаса. Управо сада, ови разлози су постали транспарентнији. Недавно је у оквиру форума “Енергија Русије у 21. веку”, јавности представљена нова прогноза развоја енергије у свету и Русији до 2040-те године, коју је припремио Институт за енергетска истраживања Руске академије наука и Аналитички центар владе РФ. Према основном сценарију, где нису предвиђени напори Вашингтона и Брисела да потисне руски гас са европског тржишта, стагнација извоза руског гаса ка Европи је неизбежна, због смањене потражње на европском тржишту и очекиваног агресивног наступа нових добављача (то су, пре свега, Иран, Аустралија и Источна Африка). Због тога је акценат на развој источног правца безусловна стратешка потреба.

Поморска сарадња 2014

У сенци гасних уговора је остала, ништа мање важна, војна сарадња Русије и Кине, која ће имати утицај на светску политику, готово исти као и економски аспекти руско-кинеских односа. Уочи посете руског председника су почеле, треће по реду, заједничке војно-поморске вежбе под називом “Поморска сарадња 2014”. Њихова активна фаза се одржава од 22-25. маја. У језику источне дипломатије, овај потез недвосмислено алудира на заједничке интересе Русије и Кине у сфери регионалне и глобалне безбедности.

Прва вежба оваквог обима, одржана 2012-те, већ је била непријатно изненађење за САД и њеног најближег савезника Јапан. Иако званично војна вежба није усмерена на одређену земљу, задаци који су обављани у њеном току, недвосмислено указују на то кога Русија и Кина сматрају за заједничког потенцијалног непријатеља. Фактички, у Кини већ неколико година делује група која је одговорна за сарадњу поморских снага Русије и Кине. Она је пројектована да обезбеђује могућност руским бродовима да обнове залихе и служе као подршка у кинеским лукама и базама, да сарађују и комуницирају са снагама кинеске морнарице. Реч је о припремању контролне структуре оружаних снага за заједничка дејства, са дугорочном перспективом.

У овом тренутку, Русија и Кина су суочене са активним корацима САД и њених савезника усмереним на заустављање економског и политичког раста центара, који се јављају као алтернатива Западу. У случају Русије, то су непрестани покушаји дискредитације њеног позитивног имиџа. Тај имиџ се састоји од праведног погледа на међународне проблеме и заштиту традиционалних вредности у унутрашњој политици. Управо је Русија, у последње време, задала неколико информационих удара на основе западне доминације у свету. Доследан став поводом сиријског конфликта довео је свет у сумњу о добрим намерама Запада, и што је још битније, у његову свемоћ и континуирани успех његових напора. Историја Едварда Сноудена је поколебала мит о слободи западних друштава. Доследна заштита права традиционалне породице и брака је изазвала симпатије код нормалних становника западних земаља, који се сукобљавају са агресивним наметањем неконвенционалног морала и начина живота од стране њихових влада. Коначно, Олимпијада у Сочију је показала да у Русији живе отворени и добронамерни људи, којих се не треба ни плашити, нити их учити да “правилно живе”. Све то је подрило саме темеље моралне супериорности Запада над остатком света, којим се до недавно оправдавало мешање у унутрашње ствари других држава.

Позитиван имиџ Русије и активна позиција у међународним пословима утиче на руске интеграционе процесе, који се јављају као алтернатива западним и привлаче, како суседне, тако и удаљене земље, у своју економску и политичку сферу. Ови напори Русије подривају систем глобалне доминације САД и Запада. За њих је од животне важности да се овај процес заустави путем економске и политичке изолације.

Запад неће одустати од борбе и мирно признати свој пораз. Русија је већ у ситуацији новог хладног рата – дуготрајне и свеобухватне конфронтације са Западом. У том сукобу она мора имати савезнике. Савезници су и на информационом пољу, и снаге које спречавају њену економску изолацију. Колико конфронтација буде свеобухватнија, војна компонента ће добијати на значају. На војне притиске са Запада Русија ће одговорити својим притиском. Њени савезници морају да имају, не само сопствени војни потенцијал, већ и довољан мотив за изградњу заједничког безбедносног окружења.

Спољнополитички кораци Русије и Кине већ дуго имају заједнички доследан карактер, који се огледа у ставу о немешању у унутрашње ствари суверених држава и решавању сукоба кроз дијалог сукобљених снага, уз подршку међународне заједнице. Такав став су обе државе заузеле и поводом дешавања у Украјини.

САД против Кине не предузима тако отворене непријатељске потезе као према Русији, али ти потези нису ништа мање непријатељски и опасни. САД покушава да дестабилизује ситуацију у државама које испоручују сировине Кини и играју кључну улогу у њеној спољној трговини (Пакистан и Мјанмар); активно подржава потенцијалне војне конфликте у региону, константно провоцирајући Северну Кореју; подстиче земље које имају територијалне спорове са Кином (Јапан, Вијетнам и Јужна Кореја); озбиљно разматрају могућност поморске блокаде Кине, изазивањем војних сукоба у окружењу. Зато је Кини, као и Русији, потребан савезник са јаким војним потенцијалом. Осим тога, Русија је способна да надокнади блокаду Кине и као поуздани снабдевач сировина и као најпоузданији транспортни коридор, јер има могућност повезивања источне и западне хемисфере и копном и морем помоћу Северног морског пута. Потписивање руско-кинеског споразума управо говори о том обостраном стратешком интересу. Није случајно да активна сарадња Русије и Кине на војном плану почиње управо заједничким операцијама њихових флота. За Кину је прилично тешко да самостално обезбеди сигурност поморских транспортних путева. Русији је, без савезника, тешко да обезбеди одговор на амерички војни притисак на Тихом океану, јер нема развијен систем удаљених војних база. И овде је своју непроцењиву дипломатску помоћ пружила Кина, са својим економским везама у Латинској Америци.

Извори:
http://www.vesti.ru/doc.html?id=1601251
http://www.vesti.ru/doc.html?id=1600770
http://www.odnako.org/blogs/voenniy-aspekt-sblizheniya-rossii-i-kitaya/

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *