Геополитичка теорија Семјонова-Тјан-Шанског

venijamin_petrovic_semjonov_tjan_sanski_smaller

tesic2_small Пише: Горан Тешић

 

Биографија

Венијамин Петрович Семјонов-Тјан-Шански (1870-1942) је био руски геополитичар, географ, статистичар и аутор фундаменталних урбанистичких радова о развоју градова и села.

Рођен је у породици познатог путника и географа Петра Петровича Семјонова-Тјан-Шанског. Још од детињства отац му је развио интересовање за географију, проучавање природе и друштва. Венијамин Семјонов (додатак презимену Тјан-Шански Петар Петрович и његова деца су добили 1906-те године) је 1893-ће године завршио природне науке на физичко-математичком факултету Петербуршког универзитета на катедри за геологију и палеонтологију. Ускоро је почео да се бави научним радом, то јест геолошким истраживањаима на северо-западу Русије, на Алтају и у Казахстану.

Од његових бројних научних радова треба споменути фундаментални рад “Трговина и индустрија европске Русије по регионима” у 11 томова из 1900-те године, који садржи опис сваког од 1065 региона, укључући и детаљне економске карактеристике.

1910. године је издата његова књига “Град и село европске Русије” у којој детаљно анализира зонски тип сеоских насеља у зависности од природних услова, а где су дате и карактеристике градова у зависности од њиховог људског потенцијала и трговинско-индустријског обрта.

30-тих година прошлог века научни радови Венијамина Петровича Семјонова-Тјан-Шанског, који је наставио да живи у Совјетском Савезу потпадају под бољшевичку цензуру и он полако долази под притисак власти што 1932. резултира у његово изнуђено повлачење са места предавача на високим школама које је до тада заузимао. Он се тада свим силама даје на посао организације Географског музеја у Санкт-Петербургу који је по његовим плановима требао да популаризује науку. У музеју је било око 16000 експоната од којих је део био припремљен од стране самог Семјонова-Тјан-Шанског. Међутим, репресивни бољшевички режим и политизација науке доводе до тога да 1935. године Семјонов-Тјан-Шански бива осумњичен за “дискредитацију економског система СССР-а у целости”. Због тога 1936. године бива принуђен да да оставку што није спасло ни сам музеј од затварања.

Венијамин Петрович Семјонов-Тјан-Шански је умро 1942-ге године у опкољеном Лењинграду за време Другог светског рата одбивши да се евакуише. Његов син Владимир је направио сандук од писаћег стола и сахранио га на Богословском гробљу.

Геополитика

У свом делу “О могућем владању територијама примењено на Русију” које ја издато 1915. године Семјонов-Тјан-Шански разматра многа питања која су била интересантна и крајем 20-ог века. У тој књизи он се једним делом слаже са неким идејама немачког геополитичара Фридриха Рацела, али и уводи неке потпуно оригиналне и дубоко промишљене нове приступе.

Тако на пример означио је широку зону на површини земље између Екватора и 45-ог степена северне географске ширине где се налазе три велике морске површине као кључну за владање светом. Те три велике морске површине су:

– Европско Средоземно море са Црним морем
– Кинеско (Јужно и Источно) море са Јапанским морем и Жутим морем
– Карипско море са Мексичким заливом

Семјонов-Тјан-Шански сматра да су око ових средишњих морских басена и око огромних полу-острва међу њима – Индустанског и Малоазијско-Арабијског настале највеће, оригинале људске цивилизације, државе и религије – Аријаца-Семита, Монгола-Малајаца и Астека-Инка. У складу са тим он сматра да ће господар света бити онај ко буде био у могућности да истовремено влада свим овим трима морским басенима или ће то бити три нације од којих ће свака владати једним од ових басена.

Даље Семјонов-Тјан-Шански описује три историјска система геополитичке контроле над простором:

1) Кружни – који се појавио у прастара времена око средоземних мора у општем смислу, а који су чиниле државе-метрополе распоређене у круг око унутрашњег морског пространства. на пример Грчка, Картагина, Рим, Венеција и друге државе око Средоземног мора или Шведска у 17-ом веку око Балтичког мора или данашњи Северно-атлански пакт око северног дела Атланског океана.

2) Тачкасти – систем формиран од стране Европљана у време великих географских открића који се одликовао лукама, пунктовима или војним базама које су биле изграђене на обалама мора и океана на стратешки важним географским тачкама планете. Овај систем су формирали Енглези, Португалци, Шпанци, Холанђани, Французи…

3) Континентални – систем владања који се одлукује владавином која захвата простор од мора до мора. На пример САД или Русија.

Анализирајући предности и мане руског континенталног система Семјонов-Тјан-Шански је приметио да је њен главни недостатак ширина територије са великом квалитативном разликом у њеном освајању, то јест култивисању, при чему је један део (европски, Москва, Санкт-Петербург) добро развијен, а што се иде даље од тог дела ка периферији развој је слабији. Он је сматрао да је такав систем могуће поправити повећањем броја становника у периферним областима и развојем инфраструктуре. А то је, по њему, могуће остварити преносом административног центра у географски центар земље, то јест у Јекатеринбург (на Уралу) и формирањем културно-економских “колонизационих база” у азијским деловима земље у виду енклава убрзаног развоја. Означио је четири такве “колонизационе базе”: Урал, Алтај са горњим делом Јенисејске губерније, Горњи Туркестан са Седморечјем и Бајкалски крај. Ова концепција развоја управо данас на почетку 21-ог века потпуно одговара Русији.

Семјонов-Тјан-Шански говори о два основна облика овладавања географским пространством: укорењивањем и освајањем. Он сматра да се дугорочнији резултати постижу укорењивањем, то јест постепеним напредовањем једног народа на територију другог при чему се троши мање снаге народа који овладава. Под укорењивањем он подразумева пре свега духовни утицај на живот људи, а мање територијални и као веома важан део тог утицаја – језик. То се данас назива “меком силом”. Колико је Семјонов-Тјан-Шански био у праву јасно видимо данас на многим примерима где територијални и расни принципи уступају пред духовним. Ево неколико примера. Утицај духовног католичког принципа у западним словенским земљама Пољској, Чешкој, Словачкој, Словенији, Хрватској и западној Украјини који те народе држи ближим Западу него природном расном савезнику словенској Русији. Утицај ислама као духовног принципа који повезује у свету неке сасвим различите народе и на врло удаљеним територијама, као на пример Саудијску Арабију са неким афричким земљама или Босном и Херцеговином у Европи.

Управо због ових и других својих радова Венијамин Петрович Семјонов-Тјан-Шански са данас сматра оригиналним геополитичарем који спада у класике геополитике.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *