Грађевинарство у Русији

Пише: Будимир Реновица, дипл.грађ.инг.

Добро је познато да је грађевинарство замајац сваке посрнуле привреде. То је, наравно, из разлога што за собом повлачи велики број других пратећих привредних грана, од производње грађевинских материјала свих видова, како грубих тако и декоративно занатских, па до обједињавања широког спектра професија. Сматра се да грађевинска индустрија покреће за собом 42 различите привредне делатности.

Као професионалац из ове области са дугогодишњим стажом на територији Руске Федерације осврнућу се аналитички управо на руско грађевинарство.

Сведоци смо светске економске кризе која је немалим делом изазвана и хиперпродукцијом некретнина, тако да је повећана понуда истих условила и неконтролисани пад цена у свим земљама такозваног развијеног запада. Суфицит капитала више нема уточиште у некретнинама јер га једноставно и нема, тако да људи у борби за голу егзистенцију прибегавају елементарним животним потребама, па престаје инересовање за градњом како објеката, комплекса објеката и пратећом инфраструктуром.

На другој страни још од краја 80-тих година прошлог века па све до данас (изузимајући кризу 1998 године) у Русији је континуирана експанзија грађевинске индустрије. Скоро да нема иоле значајније светске компаније која није присутна на том тржишту. Такође је присутан велики број и наших фирми још и пре распада Југославије, када смо реално били грађевинска сила, преко испостава “Генекса”, “Инекса”, “Монтекса” итд. са којима сам уговарао озбиљне послове и успешно их завршавао. Тај тренд никада није ни престајао већ се са распадом земље само формирао већи број приватних предузећа која су настављала започете и уговарала нове послове.

Наравно то је био период када су костур наше грађевинске индустрије чинили високо обучени кадрови почев од радника свих профила до руководећег кадра – пословођа, техничара и инжењера, што данас није случај. Изузетна компаративна предност је била што је Русија годинама градила префабриковане – монтажне објекте (како би задовољила стамбене потребе свог становништва – познате су “стаљинке”, “хрушчовке”, “брежњевке”, које су као зграде лако препознатљиве и дају илустрацију о периоду када су се градиле) без претераног улагања у завршне занатске радове. Како је руско тржиште постајало све захтевније управо у смислу грађевинско занатских и декоративних радова, као и монолитном градњом, потреба за нашим радницима није ни престајала. Тај период је препознатљив, такође, и по енормном увозу грађевинског материјала и опреме у Русију из иностранства.

Данас је ситуација потпуно другачија. Наиме преко 90% материјала и опреме производи се у Русији и лако је доступно у свим регијама ове огромне државе, тако да то више не представља проблем. Објекти који се граде су са високим степеном опремљености до најсофистицираније технологије у зависности од тога шта се гради.

Тренутно је и тежиште радова премештено из Санкт Петерсбурга и Москве у градове широм Русије од европског дела па све до далеког истока. Наравно разлог је огромна сировинска и енергетска база која је и распрострањена целом земљом тако да нема иоле еминентније светске компаније која не жели своје присуство дуж изворишта сировина али уз строгу контролу Руске Федерације. Гради се у Тјумену, Ростову, Уфи, Вороњежу, Јекатеринбургу, Свердловску, Хабаровском крају, а Сочи није потребно ни помињати, јер су сви имали прилике да виде шта је тамо изграђено и за које време. Наравно већ су почеле и припреме за светско фудбалско првенство које сем стадиона – изградње и реконструкције постојећих, подразумева и целокупну инфраструктуралну мрежу у свим градовима где ће се одржавати првенство.

Немогуће је издвојити одређену врсту грађевинских објеката јер у оваквој експанзији гради се све од објеката комерцијално пословних садржаја, стамбених, спортских, хотела, гасовода, нафтовода, резервоара са танкванима, путно саобраћајне мреже па све до пратеће инфраструктуре, која је неопходна за функционисање свих ових комплекса, као што су водоводна и канализациона мрежа, системи даљинског грејања, електроснабдевање, системи обезбеђења, партерна уређења итд.

Наравно велики послови а самим тим и велики профити имају и те како пратећу проблематику. Нису ретки случајеви да слободан простор на овако великој грађевинској пијаци попуњавају мешетарске фирме које своју шансу виде управо у некоректном односу како према руским инвеститорима тако и према радној снази коју упошљавају. Уговарају се послови без покрића са нереално кратким роковима уз пријем радне снаге путем огласа по новинама, без контроле и познавања шта ко стварно зна да ради и да ли је искусан у свом занату, а тек после тога се приступа организовњу и фирме и самог посла што се најчешће завршава неплаћањем радне снаге, нехуманим условима смештаја и исхране као и вишемесечним до вишегодишњим кашњењем на изградњи уговорених објеката. На срећу оваквих случајева је све мање из разлога што су руске компаније најчешће носиоци посла са добро организованом надзорном службом уз високе пенале за пропусте у квалитету и кашњењу са роковима.

Сви који желе учешће на Руском тржишту требало би за почетак да наступају у кооперантском статусу за већ доказане србске фирме јер инжењеринг систем пословања увелико и добро функционише. Таквих фирми има, што представља и најбољи индивидуални начин упошљавања радне снаге, а навешћу само неке које су се годинама доказале на Руском грађевинском тржишту уз редовно измиривање својих обавеза према радницима који су не из беса већ из нужде потражили могућност да раде оно што знају и да за то буду плаћени (“Мивел” Божидара Вељановића, “Кенмер” Горана Радмановца, “Путеви Ужице” Василија Мићића, “Тредјуник” Мирка Латиновића, “Неимар” Недељка Гардашевића, “ИМТ метал” Драгана Јовановића).

Послови у Русији се добијају превасходно на основу дугогодишње референце, али и преко главних архитеката одређеног града или рејона који су директно повезани са локалним урбанизмом (иначе ове институције одлично раде свој посао па нема случајева бесправне градње, надоградње, доградње итд. што је код нас уобичајено) као и комуналним инфраструктуралним кућама које дају техничке услове за изградњу било које врсте објекта.

Лично сам мишљења да наступање на једном оваквом тржишту захтева обавезно организовање асоцијација или при Привредној Комори или као струковних удружења које би обједињавале сав расположиви грађевински потенцијал од пројектаната до оперативе. Самим тим млађи људи би се мотивисали за бављењем вечитим занатима без страха да ће бити преварени уз обезбеђени континуитет посла што је данас ретко у свету али не и у Русији.

Добро је познато да тренутно егзистира Царински савез Русије, Белорусије и Казахстана са придруживањем Јерменије и Киргизије, који од 2015. године прераста у Евроазијски Економски Савез. То је савез који отвара могућност за неограничени развој економије. Србија би несумњиво могла да буде један од економских фактора у овом савезу што би за грађевинску индустрију значило неисцрпан извор посла, континуитет и сигурност. Ради се о развојним пословима у Евроазији, на северу Русије, Арктику, далеком истоку и Централној Азији. Значи у питању је огромна територија са тенденцијом развоја, градњом инфраструктуре и новим насељавањем. Данас без удруживања потенцијала и проширивања адекватних тржишта тешко је опстати јер самостално деловање или припадност неадекватном тржишту су осуђени на таворење и назадовање.

Значи засукати рукаве, организовати се и радити је оно што пружа Евроазијски Економски Савез, уз напомену да смо у таквом окружењу прихваћени, конкурентни и доказани. Свако пролонгирање даје шансу да на једном таквом тржишту неко други заузме место јер конкуренција и борба за послом не познају границе.

4 thoughts on “Грађевинарство у Русији

  1. tony

    Veoma sam zainteresovan za poslove u Rusiji ,bavim se grubim I zavrsnim radovima ,akcenat bih bacio na zavrsne unutrasnje radove ,italijanska tehnika stucca ,mogu vam proslediti izgled pomenutih tehnika.
    S postovanjem Slobodan Chicago

    Reply
    1. Будимир

      Слободане будите мало стрпљиви јер управо је у фази конституисање регионалног-балканског центра за руске инвестиције у Београду чији је главни носилац гос. Конузин бивши амбасадор Русије у Београду. Ту могу да Вам помогнем. Ако Вас баш искључиво занима посао у Русији најбоље је да идете на сајт фирме ,,Кенмер,, Горана Радмановца и понудите своје услуге јер човек је врло отворен за сарању. Остале фирме које сам навео у тексту поштено плаћају али су им цене пуно ниже за кооперанте па путем њих се обично послује на позитивној нули неко време док се не повежете директно са руским инвеститорима.

      Будимир

      Reply
    2. Далибор Шкорић

      Слободане, можете отићи на сајт http://www.evroazijskicentar.com и на делу сајта Берза попунити формулар и оставити своју понуду. У току је формирање пословне базе података за повезивање српских фирми са фирмама из региона Евроазије.

      Далибор Шкорић
      Администратор сајтова http://www.ekcs.rs и http://www.evroazijskicentar.com

      Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *