Интеграција као лек

lekovi_smaller

trajkovic_dragisa2_small Превео: Драгиша Трајковић

 

Фармацеутски бизнис у Царинском Савезу (ЦС) чекају велике промене. Од 2016.године планира се стварање јединственог тржишта, а то значи, да ће се лекови произведени у Евроазијском Економском Савезу (ЕАЕС) моћи купити у апотеци било које земље савеза. Експерти такође сматрају да режим слободне трговине међу трима земљама чланицама Савеза може омогућити снижење цена лекова.

Не може да прође безболно

Према договору о ЕАЕС између Казахстана, Русије и Белорусије, од 1. јануара 2016. године формираће се јединствено тржиште медицинске технике и средстава, који одговарају важећим фармацеутским стандардима. Очекује се да промет медицинских средстава буде регулисан допунским уредбана (законима) међу земљама ЕАЕС, који треба да буду потписани већ на почетку 2015.године.

Са стварањем заједничког тржишта се неће журити зато што оно улази у сферу такозваних изузетих грана економије, којих се интеграција неће тицати одмах, већ ће ићи постепено.

“Овде постоји специфичност повезана са регистрацијом медицинских препарата у националним системима, која повлачи са собом испуњавање специфичних захтева укључујући обавезна клиничка испитивања” – појаснио је у интервју новинама “Експерт” председник колегијума Евроазијске Економске Комисије (ЕЕК), бивши министар индустрије и трговине Руске Федерације Виктор Христенко. Шта више, он је уверен да је стварање јединственог тржишта неопходно. “Ја не видим ни један разлог против изједначавања тих режима и зашто се не би формирала јединствена правила. Ми при томе увек говоримо једну просту ствар: изједначене норме апсолутно не значе да су оне лошије од претходних, националних. Напротив, ми тежимо стварању јединствених норми на бази најбољих наших и међународних пракси”- приметио је председник колегијума ЕЕК.

Планира се да се на територији ЕАЕС уведу јединствени принципи и правила регулисања промета медицинских средстава. При томе они ће се тицати само производње која се остварује у земљама чланицама Савеза, према одговарајућем међународном фармацеутском стандарду ГМП. Русија је прешла на њега у јануару 2014. У Казахстану два произвођача раде по том стандарду, а остали планирају да му се прилагоде нешто касније.

У Белорусији такође се још увек припремају на прелазак на ГМП стандард, који строго регулише све етапе пуштања у промет лекова, почињући од материјала од којих су направљени зидови у производним халама и завршавајући се чистоћом ваздуха и квалитетом сировина, као и правилима чувања и транспортовања готових лекова.

Главна новина за пословање ће бити јединствени систем регистрације лекова. То практично значи да ће на пример белоруски произвођач моћи извозити свој производ у Русију и продавати га тамо без додатне дозволе из Русије. А то ће омогућити уштеду и времена и новца приликом снабдевања министарства здравља и приликом десетина процедура и клиничких испитивања.

“Сада предлажемо да се направи јединствени отворени систем, где је могуће испитивати лекове не само на теритирији једне од земаља чланица, већ у било којој чланици ЕАЕС по избору подносиоца” – појаснио је у интервју за “РГ” директор департмана за техничка регулисања и акредитације ЕЕК, Василиј Бојцов.

Он је такође рекао да ће сви препарати произведени у ЕАЕС, бити уношени у јединствени регистар лекова, при чему ће им се имена давати по супстанци која чини њихов састав. На пример, ацетисална киселина. Сада овај лек има на десетине назива, при чему је тешко разликовати их чак и цариницима, контролорима као и корисницима – каже Бојцов.

По оптимистичким прогнозама чиновника, цене на јединственом тржишту морају бити ниже. “Функционисање општег тржишта медицинских средстава довешће до снижења цена лекова и медицинских средстава због повећања конкуренције на тржишту. Повећање квалитета лекова на рачун повећања потреба за лековима, обнављање производње и технологије као и растућа индустријска моћ ће повећати избор лекова и медицинских средстава”, каже се у саопштењу казахстанског министарства здравља, које цитирају локални медији. Како сматра Василиј Бојцов, неопходне регистрације лекова у свакој земљи ће утицати на смањење цене лекова.

Велики и мали играчи

У исто време произвођаче не чекају велике промене на тржишту у вези са хармонизацијом правила регистрације лекова. По речима генералног директора руске компаније “Фармстандарт” Игора Крилова, на територији ЦС и раније је важила слободна трговина за специфичне производе, као што су лекови. Поједини препарати компаније су регистровани у Казахстану и Белорусији и слободно се преписују пацијентима у тим државама. “Фармстандарт” представља део наднационалне Евроазијске асоцијације фармацеутских произвођача, која обједињује интересе произвођача трију земаља.
Питање формирања јединственог система регистрације и контроле за промет лекова остаје сложено. Како сматра Крилов, управо од његовог решења користи ће имати пре свега казахстанске и белоруске компаније, које ће добити приступ великом руском тржишту.

Крилов је констатовао да Русија заузима 90% тржишта држава Заједнице Независних Држава, а 10% одлази на остале бивше совјетске републике.

“Произвођач са малог тржишта добија приступ великом тржишту и у том случају за њега је то степеник више у пословању. Продавац са великог тржишта добија приступ малом – степеник ниже, али ми живимо у таквим условима данас. Многи белоруски и казахстански препарати су регистровани у РФ, а руски у другим земљама. То јест, ја не видим озбиљну препреку за регулисање овог питања” – каже глава фармацеутске компаније.

У исто време мала тржишта се плаше за своју егзистенцију. Па тако белоруски експерти сматрају да произвођачи из Белорусије неће моћи да конкуришу великим руским конкурентима. Како каже заменик директора за унутрашњу економију СООО “Лекфарм” Николај Бељкович, из Белорусије се у основи извозе јефтини лекови.

“Ти лекови коштају 1-1,5 долара, а треба да конкуришу руским произвођачима, који имају за циљ да послују рентабилно и да се боре за сваку копејку” – упозорава експерт.

И казахстанским компанијама је понекад тешко да послују у оквиру ЦС. У прошлој години фармацеутске компаније из те земље нису могле да учествују на тендерима у Русији за набавку лекова. Произвођачи из Казахстана су били искључени из ових процеса одлуком владе РФ о допунским потребама за лековима, зато што власти њихове државе нису обезбедиле за руске и белоруске производе приоритет на својој територији (у односу на компаније које нису из ЦС), како то захтева договор ЦС од 2010 године. Као резултат конкурса за набавку лекова учествовале су само руске и белоруске компаније.

Као правило, државни налози важе у сегменту болничког лечења и по програму обезбеђења потреба за лековима.

40 паковања годишње

Фармацеутско тржиште Белорусије, Казахстана и Русије данас представља једно од најбрже растућих на свету. Како показује истраживање спроведено од стране Евроазијске банке за развој, свеукупни раст у 2011. и 2012. је био 15,6% и 7%, односно, достигло је вредност од 32,4 милијарде долара. Значајан утицај на раст тржишта имају мере државне подршке које предузимају власти ових земаља.

Како је већ речено, највеће тржиште заузима Русија. Према подацима аналитичке агенције ДСМ Гроуп, у 2012. години оно је порасло 5,6% у поређењу са претходном годином и достигло је вредност од 29,7 милијарди долара. Обим белоруског тржишта у 2012. је био 813 милиона долара, а Казахстана 1,9 милијарди долара.

Руско тржиште је лидер и по другим показатељима. Тако средња цена паковања на руском тржишту је достигла 5,4 долара, што је битно више од Казахстана – 3,4 долара или Белорусије где је око 2 долара. Интересантно је да Руси у просеку више троше на лекове (око 207 долара годишње), највише препарата из апотека купују Казахстанци – 41,25 паковања лекова годишње, Руси 39,6 а Белоруси 32,6.

Главна одлика фармацеутског тржишта ЕАЕС је врло велика количина увозних лекова. У Русију се лекови увозе из Немачке, Индије, Француске и САД. Удео домаћих производа у РФ је свега 18%, а у Казахстану 12%. Највише домаћих лекова купују у Белорусији око 25%. Без обзира на то што обим домаћих лекова на тржишту расте из године у годину, то није довољно како би се обезбедила оптимална национална безбедност република.

Ако пак погледамо на податке обима трговине унутар ЕАЕС, видећемо да Белорусија заузима треће место на листи где се извозе лекови из Русије. На првом месту је Украјина а, на другом Казахстан. Али белоруске компаније извозе у Русију више од 60% свог извоза. Главни партнер у извозу лекова Казахстану је Киргистан (25%), а затим Русија (12%) и Летонија (11%). Аналитичари сматрају да је најслабија тачка фармацеутског тржишта савеза, огроман удео увоза лекова, што је последица недостатка производње оригиналних лекова.

Постојећа предузећа су оријентисана на производњу такозваних супстрата, односно, замена за оригиналне лекове, којима је већ истекао рок патентне заштите. Сада компаније из Русије, Казахстана и Белорусије у основи производе замене лекова на основу сировина из увоза, а такође традиционална јефтина медицинска средства су оријентисана на тржишта земаља ЗНД.

Такви производи не захтевају велика капитална улагања за почетак производње, за разлику од стварања оригиналних лекова.

РИА новости. Валериј Мељников.

Извор: http://eurasiancenter.ru/medperspectives/20140703/1003570384.html

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *