Из евроазијске Декларације из 1932-ге године

evroazijska_idejaОвај кратак текст разјашњава неке погрешне интерпретације евроазијске идеје. Једна од њих је тврдња да је Совјетски Савез водио евроазијску политику. То није тачно јер је евроазијство идеологија. А идеологија нема директне везе са појмом геополитике. Ово је веома важно да се схвати, то јест никако не треба мешати идеологију и геополитику. Идеологија је скуп, систем идеја и концепата, а геополитика је наука о контроли простора. Дакле, евроазијство је оригинална идеологија, а геополитика или геополитике могу да буду разне и у функцији су идеологије. Евроазијство као идеологију може да подржава више геополитика, као на пример Берлин-Москва-Токио, Москва-Техеран-Делхи, Москва-Делхи-Пекинг и тако даље.

Прочитајте пажљиво неке ставке из евроазијске Декларације из 1932-ге године и сами се уверите у јасну повезаност евроазијства као идеологије са православљем, религиозним и културним слободама и слободом личности уопште, као и са њеним одбијањем марксизма и комунизма:

1) Као поглед на свет и живот евроазијство се заснива на религиозној основи. Православни евроазијци придају првостепени значај Православљу и његовој окренутости ка социјалном животу као праведном начелу на коме се гради евроазијска држава рада и општег дела. Евроазијци који припадају другим вероисповестима Русије – Евроазије прилазе ка тим задацима из дубине својих религиозних убеђења.

2) Утврђујући религиозни карактер свог система евроазијци у исто време признају област религиозних убеђења сфером безусловне слободе. Неприхватљива је било каква принуда.

3) Евроазијци, полазећи од религиозних основа, придају искључиво велико значење разумевању и пројављивању личности. Али личност се од стране евроазијаца не схвата одвојено од целости у саборности. Служењу општем делу морају да буду посвећене све њене снаге. Из тог служења произилазе и оправдавају се њиме њена права.

5) Евроазијски државни систем се дефинише као – идеократија.

9) Из саме суштине евроазијства произилази да националностима Русије – Евроазије евроазијска држава гарантује могућност стварног слободног културног развоја, суштинског самоуправљања и сарадње свих евроазијских националности. Све овога нема при комунистичком режиму.

10) Утврђујући културну и историјску самобитност света Русије – Евроазије и полазећи у свом погледу на свет од религиозних и личносних основа, како индивидуалних тако и колективних, Евроазијци признају осталом свету и његовим поделама на разнобразне културне сфере право на самосталан развој и самобитно стваралаштво. Јединство целог света они не виде у стандардизацији која се јавља скривеним циљем буржоаске западне културе и отвореним задатком Треће (комунистичке) Интернационале, већ у стварном савезу разнородних и чак потпуно различитих једне од друге култура, на основу јединства економских интереса и опште воље ка служењу ближњему. Не у насилном нивелисању под једну меру, већ у стваралачком сабору радника свих раса и националности они виде то истинско братство људи ка коме је човечанство призвано великим заветима своје историје.

14) У евроазијском државно-приватном систему приватно предузетништво се не сматра класом, већ професијом која има функционали карактер. Законодавство евроазијске државе мора да буде усмерено ка обезбеђивању стварног спровођења у живот тог циља.

18) Евроазијци одлучно одбацују материјалистичку философију марксизма. Сам марксизам, негирајући у теорији независно значење идеје, својом историјском улогом потврђује одлучујуће значење идеје у историји.

21) Предвиђајући и поздрављајући такву промену (мисли се на жељу Евроазијаца да ће комунисти у СССР-у да се приклоне њиховим идејама што се никада није десило), Евроазијци подвлаче пуну независност евроазијске ствари од принципа и смерница комунизма. Евроазијци стреме ка преображају постојећег система у СССР-у на основама евроазијства.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *