Јован Цвијић: Евразијске особине и старе цивилизације

jovan_cvijic_smaller

Веза између Европе и Азије. – Утицај мало-азијске културе. – Егејска, микенска и јелинска култура. – Евразијски карактер византијске културе.

Ако би се са висина тичијег лета посматрало Балканско Полуострво као географски организам, приметила би се једна копнена маса, на Северу широка и везана за европски континент са две системе планинских венаца: на Западу, Динарски који се приљубљује уз Алпе; на Истоку, Карпатско-балкански лук. На Југу се Полуострво сужава и у Егејском Мору разбија у многобројна острва која су поређана са Запада на Исток према М. Азији. Проучавањем геолошке грађе доказано је да главне тектонске системе Полуострва имају готово исту геолошку структуру као и планински венци М. Азије. Али ове системе се не продужавају непрекидно у азијске планине. Услед младих раседа, флексура и потолина из доба плиоцена и дилувијума проломљен је сувоземни мост који је везивао Балканско Полуострво са Малом Азијом. Остаци овога моста су Споради и Киклади, и друга острва у Егејском Мору. Ипак је један део ове везе сачуван у близини мороузина Босфора и Дарданела, који представљају старе долине, створене пре Егејског Мора, долине које су спуштене са околним земљиштем, и тако их је поплавило море. Онај први утисак који се добија после једног општег прегледа, одговара дакле стварности. Балканско Полуострво је географски и геолошки посредник између Европе и Азије, са неколико својих специјалних особина.

Оно није једина сувоземна веза између Европе и Азије. Напротив, руском платформом Европа је широко везана за Азију. Али, док се руска површ наставља у Сибир и пустиње Централне Азије, тешко приступачне и изван центара старих цивилизација, Балканско Полуострво је интимно везано Егејским Морем, најприступачнијим на земљи, у многобројним расејаним острвима за М. Азију, и њоме за Индију, чак и Египат, колевке најстаријих цивилизација. Док су преко Русије прошле искључиво само миграције азијских народа којима је била страна виша култура, Малом Азијом и Егејским Морем прелазиле су значајне културне струје. Мада Балканско Полуострво није без прекида везано за Азију и Египат, оно је ипак тешње везано за њих но Русија. Балканско Полуострво је географским положајем било одређено да прими старе културе тих континената. У географском оквиру егејских острва и обала и по приморју мороузина, које више спајају но што раздвајају Азију од Европе, израдиле су се прве европске цивилизације високога реда.

Важна улога коју је Балканско Полуострво играло у развитку цивилизација произилази, дакле, већим делом из његовог положаја и географске природе области и егејских острва, из морфолошких особина које ми називамо евразијским.

Да поменемо неколико важних утицаја мало-азијске материјалне културе, који су у осталом добро познати. Више од половине цереалија егејске области Полуострва пореклом су из западне Азије, као пшеница, јечам, овас итд.; исто тако најраспрострањеније текстилне биљке: лан и конопља. Култура винове лозе и маслине нарочито је развијена у егејском басену. Поред тога, начин живота који се оснива на употреби уља и вина, комбинован са начином живота основаном на житу и хлебу, данас чисто грчко-егејски обичај, постао је и раширио се у М. Азији и егејској области. Велики број домаћих животиња на Полуострву пореклом је из Западне Азије. У овом делу Азије, нарочито у Месопотамији, појављује се, чак и пре великих античких царстава, систем земљорадње који се оснива на плугу, у коме се говече употребљава као теглећа животиња, као и систем савршенијег наводњавања. Они су се распростирали од најстаријих времена по егејској области и доцније у другим деловима Балканског Полуострва. Напослетку, велики број разних врста воћа пореклом је из Предње Азије, често из далеког доба које је тешко одредити. Ово је настављено и у Средњем Веку преко Византије, затим преко нашег племства и свештенства, нарочито калуђера. Доцније су у томе јамачно имали свој удео и Турци често пасионирани љубитељи воћа и цвећа.

Егејска се област није само користила материјалним производима Предње Азије и Египта, већ је исто тако примила њихову уметност и индустрију, као и њихове идеје.

Острва и егејске обале били су огњишта прејелинске цивилизације, цивилизације егејске и микенске које су, пошто су биле изван праве историје, откривене и реконструисане ископавањима и скупљеним материјалом. Ова врло важна истраживања, која су вршена са много вештине на Криту, Кикладима и на месту старе Троје, као и на више разних тачака континенталне Грчке (Микена, Тиринс, на Пелопонезу, у Атици и Тесалији) чине част XIX веку. На основу њих се види да су егејске области одржавале многоструку везу са великим афричким царством (Мемфис и Теба) и Предњом Азијом; и обратно, може се констатовати утицај прејелинских култура у Египту, Палестини и Сирији. На подлози егејске и микенске културе развила се у егејској области Полуострва сјајна јелинска цивилизација, која је зрачила кроз све земље и сва времена.

Цивилизаторска улога области мороузина и северне обале Егејског Мора познија је, она почиње у прво доба Хришћанства и у Средњем Веку. У овим областима, нарочито у Цариграду и Солуну, Хришћанство, потекло из Палестине, врло рано је ухватило дубок корен. Овде су саграђене, у исто време кад и у Палестини и Сирији, прве хришћанске цркве, чију архитектуру подражавају у другим областима; оне из Солуна, мање познате убрајају се у најстарије и најлепше. Из Цариграда и Солуна полазе енергични проповедници Хришћанства који покрштавају толико народа, нарочито словенских. Познат је велики утицај византијског Хришћанства на православне народе, нарочито на руски народ, најмногобројнији у Европи. Цариград је био у Средњем Веку политичка и културна сила првог реда, он је у исто време престављао данашњи Париз и Лондон и имао на целу Западну Европу, мање цивилизовану, огроман утицај. Дуго је долазило из Цариграда све оно што је одговарало развијенијем укусу и вишем начину живота, што је будило идеју интелектуалне и материјалне рафинираности. Али су карактер византијске државе и византијске цивилизације били, исто тако као и Хришћанство, и то великим делом, источњачког порекла; њихови најистакнутији грађани долазили су, једни из Предње Азије, други са Балканског Полуострва. Као и у ранијим цивилизацијама егејског басена и у византијској цивилизацији се огледао посреднички евразијски карактер ових области.

Са азијског и афричког Истока произашле су неколике од најдубљих инспирација и највеликодушнијих осећања и мисли које су измениле човечанство. Оне су добиле свој најсавршенији облик и потпун развитак на егејским обалама Балканског Полуострва.

Из књиге “Балканско полуострво и јужнословенске земље”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *