Кина и Евроазија

sangaj_smaller

tesic2_small Пише: Горан Тешић

 

У Србији је готово непозната чињеница да нема више само два играча у борби за Евроазију. Поред Русије и САД, ту је сада и Кина! У септембру 2013. године председник Кине Си Ђинпинг је покренуо иницијативу о заједничком формирању са земљама Евроазије “Економског појаса Свиленог пута”. Овај грандиозни пројекат би требао да обухвати регионе на истоку, западу, северу и југу евроазијског супер континента. Уместо пројекта “Велике Европе” од Лисабона до Владивостока, Кина нуди пројекат “Велике Европе” од Лондона до Шангаја. У кинески мега пројекат би било укључено 3 милијарде људи, рачунајући и Индију, Русију и Европу.

По неким оценама, руски евроазијски пројекат би могао да буде само део ширег кинеског. Такође, неки експерти сматрају да би кинески евроазијски пројекат могао да буде у сукобу са руским евроазијским пројектом. Треба рећи да је амерички евроазијски пројекат који се заснива на доктрини демократске “петље Анаконде”, а који је имао више назива као на пример “Велика Централна Азија”, “Велики Блиски Исток” и “Нови свилени пут”, до сада претрпео неуспех због тактике насилне демократизације која није донела мир и стабилност региону.

Основи савремене кинеске геополитике

Кина или Поднебесна (под тим називом је позната и у Русији), а што је на кинеском некада означавало цео свет или касније територију на којој се распростирала власт кинеског императора, је велика светска држава и ту чињеницу више поодавно нико не може да пренебрегава. Велика кинеска цивилизацијска геополитика (Пута – Велики пут свиле и Зида – Велики кинески зид) заснива се на интегралној геополитичкој (националној) моћи државе. Она поред политичке, војне, економске и технолошке моћи и стабилности укључује и – силу духа и Велики поредак у души. У том смислу Кина је три пута “прекаљена” држава – комунистичком идеологијом, конфучијанством и будизмом. Савремена кинеска цивилизација решава геостратешке задатке по сопственој, а не по западној логици. И томе треба да се привикну и на Западу и у Русији. Савремена интерпретација геополитике Пута и Зида укључује два елемента:

1) Елемент Пута – “ићи ван” путем економске експанзије.

2) Елемент Зида – концепција “стратешких граница животног простора”, што подразумева усредсређивање на повећање геополитичке моћи унутар Зида, што води ка јединству унутар државних и цивилизацијских граница. Главни циљеви Кине који се тичу обједињавања свог животног и цивилизацијског простора су повратак Хонг Конга, Макаоа и Тајвана у састав Кине. Прва два задатка су већ испуњена, то јест Хонг Конг и Макао су враћени у састав Кине. Још је остао Тајван.

Конфучијански социјализам у Кини

Кина је комунистичка земља, а пут којим је дошла до данашње позиције коју има свету није био нимало једноставан. Нова кинеска геополитика која је представљала увод у све ово што данас видимо у Кини је почела са Денг Ксијао Пингом. Денг је дошао на власт после такозване “културне револуције” која је била спровођена у Кини за време владавине Мао Це Тунга, када је либералнији правац који је заступао Денг био осуђен од стране комунистичке партије. “Културна револуција” је имала за циљ апсолутизацију власти Мао Це Тунга и чишћење кинеског друштва од, за комунистичку партију, ретроградних елемената наслеђених из времена древне, империјалне Кине. За време “културне револуције” Кина је доживела велики пад. Створен је Маов култ личности, многи споменици културе су били уништени, а народ је био примораван да се одрекне својих вековних традиционалних вредности. Једна од најважнијих традиционалних вредности које су била нападане у то време је био конфучијанизам, кинеска, условно речено, народна религија. Међутим, убрзо после Маове смрти, Денг Ксијао Пинг је дошао на власт и почео да спроводи мекши, либералнији курс и у спољној и у унутрашњој политици. У унутрашњој политици Денг је почео да спроводи политику “социјализма са кинеским специфичностима”, док је у спољној политици Кина постала много отворенија. Тако је у Кину полако почео да се враћа конфучијанизам. Конфучијанизам уствари и није религија у класичном смислу, јер у њему нема храмова и у њему нису важни теолошки принципи. Конфучијанизам је више скуп етичких начела која чине целовит систем. Конфучијанска етика није религиозна. Конфучијански идеал је стварање хармоничног друштва по древном обрасцу, у коме свака личност има своју функцију у друштвеној хијерархији. Хармонично друштво се заснива на идеји преданости и лојалности међу начелником и подчињеним. Пет основних принципа праведног човека у конфучијанизму су:

– Људско начело, човекољубље, милосрђе, хуманост
– Правда
– Верност обичајима
– Здрав разум, мудрост, расуђивање
– Искреност, добре намере

Тако се током времена постепено дошло до тога да су се у Кини управо комунисти вратили конфучијанским вредностима, па се често може чути да се савремена кинеска верзија социјализма назива “конфучијански социјализам”. Међутим, сви знамо да нова кинеска економија има и доста елемената капитализма, па се понекад користи и термин “конфучијански капитализам”. Ипак, у складу са познатом изреком Денг Ксијао Пинга да није важно које је боје мачка, црна или бела, већ је важно да лови мишеве, то јест да није важно да ли је социјализам или капитализам, већ је важно да се економија развија и да народ живи добро, можемо да се сложимо да није важно да ли је у Кини социјализам или капитализам, већ да се заиста ради о повратку Кине својим традиционалним вредностима у новим условима које су помогле да Кина постане ово што данас јесте.

Што се тиче примене конфучијанске мисли на кинески модел менаџмента, можемо да кажемо да се он односи на позитивне примере у кинеској економији. Ово кажемо зато што има и негативних примера, а који се односе на израбљивање људи са циљем стицања профита. Међутим, такви модели управљања не спадају у традиционалне кинеске. Наравно, отвореност Кине је довела до тога да је много Кинеза завршило и разне школе за менаџмент на Западу, па је тако спектар управљачких пракси различит. Често се користи модел који узима најбоље из западне и кинеске традиције. Као један од конкректних примера доброг управљања предузећима, навешћемо пример фабрике-града “Јупа”, која се налази у југо-источном делу Кине. У фабрици-граду “Јупа” живи 17000 људи. Ти људи живе у блоковима зграда, хране се тамо, венчавају, деца им тамо иду у школу. “Јупа” се, иначе, бави израдом електричних апарата за светско тржиште, као што су пегле, тостери, микроталасне пећнице, апарати за кафу и друго. Погледајте како изгледа живот у фабрици-граду “Јупи” – тотална мобилизација света кроз лик радника:

Из овог филма се можете приметити једна ствар која одмах упада у очи, а то је изразита корпоративност Кинеза. Спровођена су истраживања на Западу према којима је велики проценат запослених тврдио да није спреман да се одрекне личног у корист посла. На далеком истоку је супротно. Велики проценат људи обављање посла сматра саставним делом живота, а што је у складу са принципима конфучијанске традиције. То је пракса скоро свугде на Далеком Истоку, а посебно је то изражено у Јапану, где је, такође, велики утицај конфучијанизма који је тамо дошао из Кине, преко Кореје.

Део кинеске пословне традиције су и везе, пре свега породичне, а затим и друге унутар друштва. Иако та традиција има мањкавости, услед којих се користе хибридне пословне методе, ипак ће везе још дуго остати важан део кинеског пословног света.

Особености кинеског менаџмента

Кинески менаџмент има своје особености у односу на западни. Кинеским менаџментом се у Русији посебно бави познати оријенталиста и специјалиста за Кину Владимир Маљавин. Тако се на пример у његовој књизи “Економија живота, менаџмент и стратегије бизниса у Кини”, износи податак да према тајванско-америчком научнику Ченг Чунг-Јингу, западни “рационалистички” менаџмент има следећих пет црта:

Абстрактност – стремљење да се неконкретне идеје и појмови поставе у стварност
Објективизам – перцепција ствари као објеката независних од разума онога ко их перципира
Механицизам – поглед на свет као систем објеката којим се управља непроменљивим законима
Дуализам – супротстављање примарних и секундарних особина, разума и интуиције, објективног и субјективног
Апсолутизам – дедуктивни, линеарни и једносмерни карактер управљања

А далеко-источни “хуманистички менаџмент” има ових пет црта:

Конкретност – објекат менаџмента је конретна личност у својој целости
Субјективизам – способност да се покажу и направе својом основом нерационалне фунцкије човека
Органичност – прихватање да се као поглед на живи организам узме целокупна сложеност његовог бивства
Холизам – оријентација на целовитост биолошког организма и хармонизацију људских функција уместо супротстављања људског разума природи
Релативизам – оријентација на узајамно дејство људи, уважавање воље и мишљења других

Што се тиче традиционалних кинеских представа о менаџменту и корпоративној стратегији, Ченг Чунг-Јинг дефинише хијерархију четири нивоа менаџмента:

– Најнижи ниво се односи на појам “рука”. Рука је прво оруђе човека. На датом нивоу, на субјективном плану ради се о одређеној култури комуникације, а на објективном о техничким средствима и организационим облицима.

– Други ниво је ниво “интелекта” који се односи на техничко умеће и правила рада организације. Овде је ум способан да комбинује ствари и да открива нове могућности у стварности која нас окружује. Може се рећи да је на овом нивоу важна ефективност, то јест брзо налажење најбољих решења.

– Трећи ниво је ниво “срца”, који у кинеској традицији обухвата и ум и осећања и који одговора непосредном знању проживљеном срцем. У објективном свету такво “срце” одговара општим принципима рада корпорације.

– Последњи и највиши, четврти ниво нема аналогију у западним теоријама менаџмента и односи се на главну категорију кинеске духовне традиције и одговара појму – “пута” (тао), коме одговара “мудрост” као јединство практичног и теоријског знања. На објективном плану “пут” изображава вишу систематичност мишљења и деловања у којој отпада супротстављеност идеја и ствари, деловања и мисли, циљева и средстава.

Основа књига таоизма је Књига Промена, која садржи основне постулате традиционалне кинеске космологије, који укључују учење о пет првобитних елемената или, тачније, о пет фаза светских циклуса и то су Дрво, Ватра, Земља, Метал и Вода. Ченг Чунг-Јинг налази у сваком од тих пет елемента одговарајућу фазу у менаџерској делатности и добија као резултат свеобухватну управљачку концепцију. Те управљачке фазе по њему изгледају овако:

Особина Земље – синтеза, у менаџменту одговара планирању и изради стратегије
Особина Метала – тврдоћа, проничућа сила, у менаџменту одговара контроли, принуди
Особина Воде – променљивост и слободно кретање, у менаџменту одговара промени курса, тражењу нових могућности
Особина Дрвета – рађање и раст, у друштвеном животу одговара производњи и иновацијама
Особина Ватре – сједињује ствари у једно, у практици менаџмента одговара људској комуникацији и сагласју у колективу

Улога Шангаја у развоју кинеске економије

Тамо где се на Великој кинеској равници Велика река (Јангце) улива у Тихи океан, формира се гигантски мегалополис Шангај-Нанкинг-Ханчжоу са највећом морском луком на свету. Овде се налази демографски пол Кине где живи 200 милиона људи, пословни и економски главни град Шангај, као и бивши главни градови Поднебесне – Нанкинг и Ханчжоу. Овде је сконцентрисана трећина индустријске производње земље и четвртина свих иностраних инвестиција. Овај мегалополис на челу са економском престоницом Кине Шангајем упутио је изазов још једном кинеском гиганту у делти Бисерне реке, где се формира мегалополис који укључује Хонг Конг, Гуангжоу и Макао, као и посебне економске зоне Шенцен и Жухаи. Индустријска моћ Гуангжоа и Шенцена ће бити обједињена са финансијском моћи Хонг Конга. Шангај и провинција Жеијанг Шенг и Ханчжоу са поменутим мегалополисом у делти Бисерне реке представљају економски најразвијеније регионе Кине.

Шангај, који има око 25 милиона становника, је не само економска престоница Кине, већ и један од светских центара економског и технолошког развоја. БДП (Бруто Домаћи Производ) Шангаја је већи од БДП-а Украјине. Као што смо већ рекли, Шангај има највећу луку на свету која се састоји од копнене луке и дубоководне луке Јангшан, светског чуда које се налази на 30 километара од копна. Погледајте документарни филм о дубоководној луци Јангшан – тотална мобилизација света кроз лик радника:

Megastructures – China's Ultimate Port – HD 720P – 中国终极港口

Шангај као највећи од кинеских отворених градова постаје шести “азијски тигар”. Остали су: Гуандун, Хонг Конг, Тајван, Сингапур и Јужна Кореја. У самом Шангају епицентар технолошког развоја је економска зона Пудонг, која има 1,6 милиона становника. Пудонг се налази источно од реке Хуанпу на површини од 523 квадратна километра. Пудонгом доминирају високи небодери. У Пудонгу се налазе крупни међународни финансијски и трговачки центри, експортна производња и огроман технолошки парк. кинеска власт се труди да управо од Шангаја, а не од бившег колонијалног Хонг Конга направи савремену фасаду комунистичке земље.

Кинески евроазијски пројекат

Вратимо се Кини и њеној улози у бици за Евроазију. Када поредите Русију са Кином узимајући у обзир демографску моћ, неопходно је узети у обзир размере Поднебесне са својим океаном људи који, такође, представља елемент геополитичке силе. Град са 1 милионом становника у Русији, приближно одговара кинеском граду од 10 милиона становника. У Кини има више хришћана него у Италији (40 милиона протестаната и 14 милиона католика). Кина – то је држава-цивилизација и правилније је поредити Поднебесну са другим цивилизацијама него са појединим земљама.

Кина економски врло интензивно наступа на просторима Евроазије. Тренутно се користи такозвани Први (северни) евроазијски трансконтинентални транспортни коридор који иде из Кине, преко Казахстана и Русије до Европе. Годишње овим коридором прође 140 возова са контејнерима са робом. Међутим, Кина води активну политику за реализацију Другог (централног) евроазијског трансконтиненталног транспортног коридора који би требао да прође преко територија Централне Азије и Јужног Кавказа или Ирана и Блиског Истока. Прва варијанта предвиђа пролазак од Кине, преко Казахстана, Узбекистана, Туркменистана, Каспијског мора, Азербејџана, Грузије и Турске до Европе. Овде посебну заинтересованост показује Турска са својим пројектом подводног железничког тунела под Мраморним морем и Босфором – “Мармарај”. Прва фаза пројекта је завршена 2013-те године.

Кина, такође, интензивно наступа у Централној Азији употребом “меке силе” која се односи искључиво на инвестиције у економије земаља као што су Казахстан, Таџикистан и Киргистан. Са друге стране Кина добија енергенте из централно-азијских земаља, па тако, на пример постоје нафтоводи A и B из Туркменистана кроз Узбекистан и Казахстан у Кину, а у најскорије време биће изграђени нафтоводи C и D кроз Таџикистан и Киргистан, казахско-кинески нафтовод и линија за пренос електричне енергије из Киргистана у Кину. То су све допунски извори финансијских средстава за ове централно-азијске земље.

Кина у Централној Азији гради научне, индустријске и аграрне паркове, који постају иновациона платформа за ширење економске сарадње.

Као што се из свега овога може видети, Кина веома озбиљно гради своју евроазијску стратегију. Ипак, Русија још увек има предност јер се ради о традиционалним везама из времена СССР-а, али њен примат је угрожен, пре свега огромном економском моћи Кине. Истини за вољу треба рећи да се у датом тренутку не ради ни о каквом економском рату, али конкуренција је све већа. Кина инсистира на томе да је њен наступ искључиво економске природе и да нема никаквих политичких претензија.

Закључак

Текст је имао два циља. Први је био да представи неке аспекте савремене Кине са циљем да осветли огромну снагу ове државе-цивилизације која има свој специфични пут развоја, а не иде просто путем подражавања запада. Други циљ је био специфичнији, то јест показао је колико је светска геополитика сложена на примеру Евроазије, где имамо три пројекта, која сва воде највеће светске силе. Што се тиче односа Русије и њених савезника и Кине на просторима Евроазије, мислим да би модел сарадње са дозом здраве конкуренције био прави приступ, којим би се поред добити за обе стране, уједно истиснуо трећи учесник у игри, а то су САД, које у суштини са својим вредностима представљају уљеза у овом делу света.

Све у свему, сведоци смо тектонских потреса на светском нивоу у којима се рађа се нови мултиполарни свет.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *