Лав Гумиљов – “последњи евроазијац” (ФОТО)

lav_gumiljov_smaller

tesic2_small Пише: Горан Тешић

 

Удружење грађана “Евроазијска Србија” данас је наставила са својим мећународним активностима и посетила је стан-музеј великог руског историчара и, како је он сам себе у једном тренутку назвао, “последњег евроазијца” – Лава Гумиљова. Стан-музеј Лава Гумиљова се налази у Коломенској улици 1/15, стан 4, у центру Санкт Петербурга. Време смо провели смо у гледању документарног филма посвећеног Лаву Гумиљову, у разгледању експоната у стану и у пријатном разговору са господином Алексејем Владимировичем Бондарјовим, старијим научним сарадником у музеју, иначе кандидатом културологије и доцентом, са којим смо договорили даљу сарадњу.

Званични интернет сајт музеја се налази на следећој адреси: http://www.gumilev-museum.ru/

О Лаву Гумиљову (укратко)

Лав Николајевич Гумиљов (1912-1992) је велики руски историчар-етнолог, познавалац Истока, доктор историјских и географских наука, преводилац са персијског језика и Евроазијац. Оснивач је – пасиониране теорије етногенезе. Син је познатих руских песника Николаја Гумиљова и Ане Ахматове.
1934-те године је почео да студира на историјском факултету Лењинградског универзитета. 1935-те године је искључен са универзитета и ухапшен, али је после неког времена ослобођен. 1937-ме године се враћа на Лењинградски универзитет. 1938-ме године поново бива ухапшен и осуђен на 5 година. 1944-те године добровољно ступа у Црвену Армију. Борио се на белоруском фронту, учествовао у операцијама у Источној Померанији и Висло-Одерској области, као и у заузимању Берлина. 28-ог децембра 1948-ме године је завршио Лењинградски универзитет са темом “Детаљна политичка историја првог туркског каганата”. 1949-те године поново бива ухапшен. Рехабилитован је 1956-те године. 1961-ве године је одбранио докторску дисертацију из историје на тему “Древни Турки VI-VIII века”, а 1974-те године докторску дисертацију из географије на тему “Етногенеза и биосфера Земље”.

Лав Гумиљов је предложио комплекс оригиналних метода изучавања етногенезе који се састоји у паралелном проучавању историјских извора о клими, геологији и географији, а узимајући у обзир околну природу, као и археолошке и културне изворе. Основу његових истраживања чини оригинална пасионирана теорија етногенезе уз помоћ које је пробао да објасни закономерност историјских процеса. Његова пасионирана теорија етногенезе никада нија наишла на разумевање у Совјетском Савезу. Она се данас предаје као једна од теорија развоја етноса на високим школама у Русији, Казахстану и Узбекистану.

Лав Гумиљов је био у вишегодишњој преписци са једним од родоначелника евроазијства Пјотром Савицким са којим је имао многе заједничке погледе.

О теоријама етногенезе и пасионираности

1) Етногенеза – Лав Гумиљов посматра историјски процес као однос међу народима (етносима по Гумиљовљевој термионологији) и односа народа (етноса) са околном природом. При томе Гумиљов разликује следеће етничке системе:

– Супер-етнос: највећи етнички систем који настаје из појединих етноса (на пример: европски, росијски, римски, муслимански, југословенски…).

– Етнос: народ (на пример: Срби, Руси, Немци, Французи…).

– Субетнос: део етноса или народа који је повезан начином живота или историјским околностима (на пример: козаци, старообредници…).

Он, такође, разликује следеће форме етничких контаката:

– Химера: етничка форма и производ контаката неспојивих (имајућих негативну комплементарност) етноса (на пример Хуни и Кинези у III веку нове ере после освајања Ханске Кине од стране Хуна).

– Ксенија: контакт етноса при коме један етнос – “гост”, насељен унутар другог етноса живи изоловано не нарушавајући ентички систем “домаћина” (на пример: колонија поволожских Немаца у Руској Империји).

– Симбиоза: контакт етноса при коме сваки етнос заузима своје место, своје природно окружење, потпуно сачувавши своју националну самобитност. При симбиози етноси сарађују и обогаћују један другога. То је оптимална форма контакта која повећава животне могућности сваког народа.

2) Пасионираност – пројава некакве “биохемијске енергије” у појединим људима која се изражава као огромна воља ка деловању које може бити у разним областима живота и често непојмљива са тачке гледишта обичног човека. Пасионирани људи искачу из свакодневнице и праве пробој у историјском, научном и културном погледу. Тај пробој може бити и позитиван и негативан. На пример: Александар Македонски, Наполеон, Хитлер, Лењин, Галилеј, Њутн, Тесла… Пасионираност може имати различите степене интензитета. Тако на пример високо пасионарини људи се често жртвују за своје идеале. Основна класификација је следећа:

– Пасионираност виша од норме (пасионираност у уском смислу): подразумева предузимљивост, спремност за жртву ради идеала, жељу и способност да се мења свет.

– Пасионираност на нивоу норме (хармоничност): живот у равнотежи са околном природом.

– Пасионираност нижа од норме (субпасионираност): склоност ка лењости, пасивности, паразитизму и издаји.

Као генератор промена се јављају такозвани пасионирани удари. Пасионирани удари су стања са повишеним степеном пасионираности која се дешавају с времена на време током историје услед масовних мутација.

Недавно је председник Русије Владимир Путин у свом годишњем обраћању Федералном сабрању цитирао Лава Гумиљова и казао: “Перспективе ће зависти од воље нације, како је говорио Гумиљов, од пасионираности народа”.

Погледајте фотографије са данашње посете:

dsc01162

dsc01165

dsc01170

dsc01171

dsc01173

dsc01175

dsc01176

dsc01177

dsc01178

dsc01179

dsc01180

dsc01181

dsc01183

dsc01184

dsc01185

dsc01186

dsc01187

dsc01188

dsc01189

dsc01190

dsc01191

dsc01192

dsc01193

dsc01194

dsc01195

dsc01196

dsc01198

dsc01200

dsc01201

dsc01203

dsc01206

dsc01207

dsc01210

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *