Најбоље образовање у свету, о којем нико не зна

jugoslav bujic Превео: Југослав Бујић

 

Међутим нова ранг листа високошколских установа земаља БРИКС показује да ситуација почиње да се мења

Постоји мишљење да окосницу америчких националних универзитета чине руски професори. У исто време на светским ранг листама руске националне високошколске установе, у којима предају исти ти руски професори, за сада се налазе иза америчких. Зашто се то дешава и да ли је стварно тако лоше?

Образовање и свет: онда и сада

Нико неће да оспорава чињеницу да је образовање у Совјетском Савезу било на највишем нивоу: на материјалној подршци, финансирању и научним истраживањима на универзитетима и научно истраживачким институтима СССР-у могао је да завиди цео свет. Али, времена се мењају, мења се и свет, као и захтеви и саставни елементи угледа образовног система земље.

На првом скупу Руског савеза ректора, који се десио још крајем прошлог века, један од учесника је приметио: “Ми имамо најбоље образовање на свету, штета што о томе нико не зна!” После периода турбуленција, кроз који је прошла наша земља током 1990-их година, започео је несумњиво дугачак и тежак процес одабира свега најбољег, што је створено у СССР-у, и стварања принципијелно новог, на пример, културе рада у међународном образовном и истраживачком друштву. Тај период умногоме објашњава ниску позицију руских високошколских установа на међународним ранг листама.

“Универзитет себи даје задатак да буде добар универзитет. Сваки универзитет има своју специфику, он има посебну улогу, пре свега у својој земљи, а то је један од главних циљева високог образовања у било којој земљи” – тако је коментарисао различитост међународних рејтинга и положај руских високошколских установа у њима ректор Московског Државног Универзитета (МГУ) М.В. Ломоносов Виктор Садовничиј током телемоста “Високошколске установе земаља БРИКС резултати рејтинга у QS University Rankings” у МИА “Русија данас”.

Ректор најстарије руске високошколске установе нагласио је, да руске високошколске установе не могу директно да се такмиче са америчким универзитетима не зато што они имају слабији квалитет образовања у односу на прекоморске универзитете. Према његовим речима стране рејтинг листе велику пажњу поклањају томе колико често се наводе домаћи научници у светским англофонским научним часописима, а та појава је нова за руску академску науку. “Ми смо још недавно сматрали за част да нас објаве у извештајима Академије наука и у нашим “Гласницима”. Свет се променио, база навођења се преместила на англофонске часописе” – напоменуо је Садовничиј, додајући да је за одговарајући приказ руских аутора у страној научној штампи потребно време па чак и смена поколења научника, а значи, да почетни услови нису исти.

У ком правцу да се иде и са ким да се поредимо?

Експерти указују да се најпрогресивнији политика у вези модернизације образовног система и довођења на међународни ниво данас спроводи у Кини. Азијски џин је поставио себи веома амбициозан циљ – да постане магнет за студенте који би се обучавали на кинеском језику.

Амбициозан план наступа на положаје лидера западног образовања спроводи се на свим фронтовима: створен је програм културног узајамног деловања, који је фокусиран на ширење кинеске културе, језика, традиције и уопште интереса према Кини; држава даје стипендије за учење кинеског језика у земљи у периоду од једне до две године; отворени су програми припреме за оне који желе да студирају на њиховим универзитетима, између осталог и на кинеском језику.

Кина сарађује са многим земљама. Ректор Московског Државног Универзитета (МГУ) М.В. Ломоносов подсетио је учеснике телемоста, да су пре месец дана Владимир Путин и Си Ђинпинг потписали споразум о стварању првог руско–кинеског универзитета на бази Московског Државног Универзитета и Пекиншког технолошког универзитета. “Кинеско руководство сматра да треба основати руско–кинески универзитет са наставом на три језика – руском, кинеском и енглеском” – подвукао је Садовничиј, додајући да су за тај пројекат већ издвојене огромне територије.

Таква политика образовања – политика меке силе – може да постане пример за Русију. На многим правцима из овог спектра већ се спроводи организовани рад, који ће у најближе време да донесе своје плодове.

Ранг листе образовања. Деби наступ

Не може да се пореди тврдо са пуним – те квалитативне особине налазе се у разним равнима. Нема смисла да се пореде, а тим пре да се такво поређење приказује као исправно, руске високошколске установе са америчким универзитетима. Зашто? Одговор је врло једноставан и налази се у историјски формираним системима образовања тих земаља.

Ако су Америка и Европа током прошлог века одређивали правила игре научног друштва, натурајући етику међународне сарадње и размене искустава, онда се совјетско образовање у истом том периоду бавило напредним истраживањима, користећи само унутрашњи потенцијал.

Ако су америчке високошколске установе – у ширем смислу комерцијална предузећа, која продају своја истраживања и која граде дугорочне маркетиншке стратегије ради стварања свог имиџа код крајњег корисника, онда су се руске високошколске установе тек сада укључили у тај процес и спроводе примену сличних технологија.

Зато се може упоређивати слично са сличним. Тако су економски услови и правци развоја земаља као што су Бразил, Русија, Индија, Кина, ЈАР, постали основа за формирање блока БРИКС, који заједно са државама Азијско–Тихоокеанског региона ствара нови геополитички регион, који се брзо и снажно развија, а где географска близина нема одлучујући значај.

Због тога је појава универзитетских ранг листа, које пореде различите показатеље нивоа образовања редовна појава, а и више од тога, јер се тиме потврђује важност и значај тог геополитичког региона.

Британска компанија QS објавила је другу листу 200 најбољих високошколских установа земаља БРИКС, у коју је ове године уврштено 53 руске високошколске установе, док је на прошлогодишњој ранг листи било само 19 универзитета. У три најбоље рангирана, осим Пекиншког универзитета и универзитета Цинхуа, налази се и Московски Државни Универзитет (МГУ) М.В. Ломоносов.

Аналитичари QS подвлаче, да се домаће високошколске установе разликују од образованих установа других земаља БРИКС малим односом студената и наставника, односно број студената, који долази на једног наставника, није толико велик, што, по мишљењу QS, говори о “пажњи према сваком студенту док се обучава. Међутим у области интернационализације или у погледу прихватања руских универзитета од стране међународног научног друштва и послодаваца још постоје могућности за раст и развој.

Знатан раст присуства руских високошколских установа на ранг листама, по мишљењу регионалног директора QS за Источну Европу и Средњу Азију Зоје Зајцеве, “показује да су сви ти кораци, који су предузети у последњих неколико година, усмерени на пораст препознатљивости, на повећање активности (универзитета) у међународним релацијама, и многи други најзад дају своје плодове. 53 од 200 – то је доста добар резултат”. По укупном броју високошколских установа које се налазе на ранг листи Русија је заузела друго место после Кине.

У оквиру првих сто појачала се позиција руских високошколских установа: знатно је побољшао своју позицију Томски државни универзитет, који је са 58 места скочио на 47 место. У прошлој години универзитет није улазио у првих 50 високошколских установа. За осам места побољшао је свој положај НИЈУ МИФИ, који је прошле године заузимао тек 65 место, а 2014. године скочио је на 57. “Све у свему мора се рећи, да је читава њихова екипа доста тесно радила, почевши од ректора, проректора и локалних извршилаца, који су скупљали податке и радили са библиоматеријалом, радили са експертима. И резултати које ми сада видимо, јесу последице напорног рада” – прокоментарисала је Зајцева промене позиција високошколских установа на ранг листама. Казански федерални универзитет на новој ранг листи скочио је одмах за 10 места: у 2013. години он се налазио на 79 месту, а у 2014. години на 69 месту.

Ове године први пут је МИСИС ушао у првих 100. “За ту високошколску установу то је прво искуство да се налази на ранг листи, јер пре тога они се нису налазили на глобалним ранг листама, нису се нигде рангирали” — подвукла је Зајцева, додајући да се екипа ректора Алевтине Черникове озбиљно почела бавити самоконтролом, сакупљањем података и њиховим презентовањем. Према речима генералног директора QS, универзитети који први пут улазе на ранг листу, обично започињу постепено да се померају од доле на горе. “Прошле године МИСИС није ушао у првих 100, а ове године они су одмах дошли на 98 месте, то је веома добар резултат” – истакла је Зајцева.

У другу стотину ушли су универзитети, који су се већ налазили на разним ранг листама, а такође и високошколске установе, које пре тога нису биле примећене од стране организатора ранг листа. На пример Томски државни универзитет система управљања и радиоелектронике који се није налазио на ранг листи QS, ове године је заузео 112 место.

Први пут ове године Санкт Петербуршки национално истраживачки универзитет информационих технологија, механике и оптике (ИТМО) сакупио је, презентовао своје податке и заузео 119 место на ранг листи БРИКС. “То је веома добар резултат, ако се узме у обзир да то није класични универзитет у ширем схватању те речи, а ипак је то веома специјализована техничка високошколска установа, којој је теже да се такмичи са другима, него на пример Казанском федералном универзитету” — рекла је Зајцева, подвукавши да заслугу за тако високу позицију новајлије на ранг листи има ректор Владимир Васиљев и његова политика интернацинализације.

Једном речју, крећемо се у позитивном правцу, а шта ће бити даље, то је питање времена.

Марија Ферсман

Извор: http://eurasiancenter.ru/perspective/20140619/1003542617.html

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *