Нова велика земља

natalija_kljajic2_small Превела: Наталија Кљајић

 

Евроазијски Савез – заједничка цивилизација, много држава

Пројектно-аналитички извештај

Овај извештај Јурија Крупнова даје његову визију будућег пост-совјетског простора као једне нове велике земље, у коју ће се, кроз евроазијску интеграциону револуцију, укључити сви народи и земље које то желе.

Извештај је настао као резултат тимског рада Института за демографију, миграције и регионални развој из Москве, под руководством Јурија Крупнова. Његов циљ је покретање широке расправе о принципима и механизмима изградње нове велике земље. Извештај је објављен 2012-те године. Остали чланови тима су: Шарифхон Бобоев, Антон Иванов, Гузел Мајтдинова, Серафим Мелентјев, Александар Палагин, Денис Пурижински, Надана Фридрихсон, Јуриј Царик, Олег Цимбал, Александар Шабанов.

Избор пута

Свет је ушао у период продужене економске кризе. Већ су уобичајене прогнозе деценијске економске рецесије, економске катастрофе 2014-те, када се очекује њен врхунац, па чак и предстојећег глобалног рата са апсолутно непредвидивим последицама за човечанство. Све ово је већ део стварности.

На пост-совјетском пространству до данас траје цивилизацијска криза, изазвана распадом СССР-а, коју је председник Русије Владимир Путин назвао највећом геополитичком катастрофом 20. века. Резултат те катастрофе су општа деиндустријализација и критичан пад квалитета живота, хаотична масовна миграција, пропадање малих градова и регија и друге негативне појаве, које не дозвољавају да се реализују геополитички, геоекономски, геокултурни и геостратешки потенцијали нових независних држава.

Тренутна слабост Русије само појачава велике глобалне историјске изазове новим независним државама. То су:

– Индустријско-економски изазов од стране Кине
– Војно-хегемонистички, од стране САД и НАТО-а
– Исламистички и изазов трговине наркотицима од стране “интернационалне” мреже

Глобални демографски процеси се крећу у смеру стварања светских цивилизација које ће, средином века, одређивати светску политику и економију. У поређењу са више од пола милијарде у Северној Америци, латиноамеричке цивилизације Јужне Америке, да не помињемо Кину и Индију, па чак и пола милијарде у Европској Унији, непуних триста милиона становника Заједнице Независних Држава, насељених у више од десет одвојених држава, неће моћи равноправно да учествују у глобалној егзистенцији.

Тешко је прилагодити се наступајућој деценији нестабилности и изазова. Али је неопходно и могуће базирати се на вековну традицију, упркос обесхрабрењу и одбијању потпуне егзистенције у саставу великог Совјетског Савеза – ставити акценат на развитак заједничке пристојне будућности у овим тешким годинама.

У тој новој ситуацији од народа бившег Совјетског Савеза се тражи самоопредељење и избор: или ће у границама могућности стварати нову велику земљу, која ће у дијалогу цивилизација представљати своју руско-росијско-евроазијску цивилизацију, која ће демонстрирати технолошку виталност и економску моћ, или ће се потпуно интегрисати у туђе цивилизације, армије, економије и језике. Или ће повратити своје снаге, уједињујући се око заједничког историјског памћења и заједничких победа, плаћених крвљу, и постати планетарна сила – или неће имати пристојну будућност.

Евроазијска интеграциона револуција

Вишегодишња делатност Евроазијског економског простора и успешно функционисање Царинског савеза и Заједничког економског простора Белорусије, Казахстана и Русије, припреме за стварање Евроазијског економског савеза 2015. године, Евроазијског парламента и јединствено искуство формирања Савезне државе Русије и Белорусије, говори о томе да се интеграција јавља не само као императив, већ и као реалност. Међутим, у интеграцији, осим великих историјских проблема, постоји и велики број противника и скептика. Анализом се долази до закључка да је највећи разлог скептицизму – неповерење у сопствене и опште снаге.

Крајње негативну улогу овде и даље игра неспособност руске економије да изађе из зависности од сировина и заиста започне нову индустријализацију. То може да буде повод за нереалност евроазијске интеграције: ако сама Русија није у стању да организује сопствени развој, ко ће, у том случају, бити образац за друге нове државе?

Више од тога, неопходно је јасно сигнализирати, да се нова велика земља неће изградити обичним бирократским или економским активностима. Погодни послератни услови општег напретка и стабилности, у којима је формирана Европска Унија, данас више не постоје. Не постоје никакве шансе за интеграциону еволуцију. Потребна је изузетно интензивна историјска креативност и развој нових приступа, принципа и механизама интеграције. Зато је неопходно припремити и извршити реалну интеграциону револуцију.

Евроазијска интеграциона револуција је супротна “арапским” и “наранџастим” револуцијама, јер има искључиво креативно усмерење. Њен циљ је вратити достојанство и могућност за развој, како лични, тако и заједнички, не само свим бившим републикама СССР-а, већ га поставити као заједнички задатак човечанства – нови светски план.

У складу са историјским и предреволуционарним традицијама народа и држава пост-совјетског простора, потребно је поставити заједнички циљ – предложити нови светски поредак за земље које желе право на развој – основно право садржано у Декларацији ОУН из 1986. год. “О праву на развој”, разрадити систем мера за подстицање социјалног напретка и развоја, који су садржани у Декларацији о социјалном напретку и развоју ОУН из 1969. године.

Развој за сваког у свету, развој за сваку земљу која жели, развој за сваки регион нове земље – то је слоган евроазијске интеграционе револуције, имплементација која треба да замени империјалистички “извоз демократије” уздизањем и подстицањем развоја.

Евроазијска интеграциона револуција је креативна, јер ће поново морати да започне освајање огромног пространства које заузима шестину светске територије.

На простору нове земље предстоји изградња инфраструктуре нове генерације, заједничко проналажање технолошких начина за изградњу нових индустрија и сектора, кроз развој заједничких пројеката који ће бити у складу са планираним ефектима глобалног развоја.

Нова велика земља мора да постане центар светског развоја – својеврсни “фузиони реактор” и “левак” планетарног развоја.

Цивилизација развоја

Програмски текст Владимира Путина у коме је дат “амбициозан задатак: ићи на следећи, виши ниво интеграције – Евроазијски Савез” улива наду свим следбеницима новог историјског уједињења. Међутим, успеси у успостављању Царинског савеза и Заједничког економског простора, повећање ефикасности интеграционих економских механизама (“Институције развоја”), па чак и приступ потпуном економском савезу, који је најављен за 2015. год, нису довољни.

Искључиво економско усмерење интеграције није у стању да се супротстави савременим незадрживо деструктивним глобалним процесима. Још ће неплоднији бити покушаји московске олигархије да, под маском евроазијске интеграције, узурпирају велику преосталу имовину у земљама ЗНД-а, реализујући “чубајсовску” доктрину либералног империјализма.

Интеграциону револуцију спутава и инерција лажне доктрине интеграције у “развијени свет”, “Европу”, “Запад”, исто као и за нас прилично стран, “Исток”.

Нова велика земља, изградњом позитивног партнерства и савеза са свим заинтересованим државама и цивилизацијама света, не може и не треба да буде интегрисана нигде – у смислу “интегрисати се” и “уклопити се”.

Нова велика земља се формира да би на целом огромном континенталном пространству Евроазије обновила, у новом облику, своју сопствену, јединствену руско-евроазијску цивилизацију. Зато предстоји стварање евроазијске цивилизације, као цивилизације развоја, која култивише ново цивилизацијско окружење и друштво развоја, у оквиру кога се развија способност за решавање најважнијих савремених светских проблема.

За то постоје све научно-техничке и организационо-управљачке могућности, али недостаје здрав културно-историјски оптимизам и системски рад на промовисању принципа развоја. Нагласак на развој ће омогућити евроазијским народима да реше прагматични задатак: у савезу и дијалогу са другим цивилизацијама обезбедити праведан светски поредак, заснован на идеји једнаког приступа развоју сваког човека, народа и државе, као и очување свих народа и традиционалних религија Евроазије – православља, ислама и будизма. То захтева моћну одбрану таквог светског поретка, како је то већ показала заједничка Велика Победа у Светском рату 1941-1945. године.

Поред економских и инфраструктурних пројеката, цивилизација развоја захтева нове видове и стилове изражавања. Због тога је, у процесу евроазијских интеграција, приоритетна улога културне, хуманитарне, образовне, научно-техничке и научно-академске сарадње.

Евроазијска интеграциона револуција почиње са новим песмама, новом уметношћу, кинематографијом, театром, новим језиком развоја, који ће бити способан да анимира омладину за велике пројекте и нове форме конструктивног дијалога, који захтева способност маште као водеће технологије евроазијске интеграције.

Очигледно, имало би смисла као приоритет креирати евроазијски “Холивуд”, кооперативни “Евразфилм”, који би био у стању да преузме улогу колективног организатора евроазијске интеграције.

Изградња цивилизације равоја и нове велике земље припада младима и смелима. Од најсмелије и најталентованије омладине из свих делова јединственог и огромног евроазијског простора долази и нова пасионираност народа. На историјске изазове можемо и дужни смо да одговоримо историјском креативношћу, представљајући свету цивилизацију развоја.

Економија развоја

Поред организације институција економске сарадње на пост-совјетском простору (Зона слободне трговине, Царински савез, Заједнички економски простор) главни фокус у изградњи новог савеза мора бити стварање нове економије развоја, која би обезбедила равноправан квалитет живота на глобалном нивоу и достојанствен живот на простору нове велике земље.

Неоснована су очекивања оних који сматрају да ће глобална економија, преболевши, достићи “дно” и сама од себе изаћи из кризе на виши ниво следећег Кондратјевљевог циклуса[1], па чак и нас повући заједно са собом.

Излаз из глобалне кризе неће бити аутоматски. Окончање кризе није ничим предодређено, и то одређује кључни захтев за нову велику земљу: не сакривати се од кризе, већ се храбро борити са њом идеологијом развоја и креативног пробоја, спасавајући себе и свет од економског и еколошког колапса. Немогуће је изаћи из кризе и изградити нову велику државу у оквиру постојећег квази-тржишта и квази-државне расподеле друштвено-економског модела пост-совјетских држава. Пожељно је укидање царинских и других баријера, као и другачија оптимизација привредне активности што увећава промет за трећину и одржава економије земаља пост-совјетског простора. Међутим, та трећина је недовољна да обезбеди достојанствен живот њихових народа и конкурентност са водећим економијама света, посебно у времену кризе.

Неопходан је прелаз ка економији развоја, изграђен на планској производњи, довољној за обезбеђивање друштвеног богатства, тј. циљане производње “вишка вредности” – новој додатој вредности, много већих размера него што је сада.

Eкономија развоја се заснива на схватању да ће у наредној деценији основно друштвено богатство бити изведено из развоја и умножавања фундаменталних технологија, то јест, оних форми комуникације и организације масовног деловања у чијим основама леже нови физички принципи и стилови живота, који из основа мењају ефикасност рада.

У том смислу се предлаже увођење специјалне валуте развоја – пројекат “евроазијске клириншке рубље”.

Кључ за економију развоја и стварање основних технологија – то су наука и научници – најважнији капитал држава које су настале од Совјетског Савеза.

Нова велика земља има све могућности да, на бази постојећих научних школа, које треба значајно ојачати младим кадровима, приступи планској организацији решавања основних социјалних проблема и организацији масовне производње оригиналних фундаменталних технологија.

Механизам за стварање таквe производње ће бити покретање седам креативних револуција:

– Индустријско- технолошке
– Урбанистичке
– Енергетске
– Антрополошке
– Демографске
– Далекоисточне и
– Евроазијске интеграционе револуције

Ове револуције треба да буду подржане стотинама заједничких развојних пројеката и хиљадама стратешких инвестиционих пројеката.

Развој економије по самој својој природи, формирањем креативног рада, такође треба да буде у интересу сваког грађанина, без изузетка, народа и државе у новој великој земљи. У том смислу, економија развоја се јавља као социјалистичка и “лева”.

Међутим, економија развоја има истовремено и карактеристике капитализма, у делу ефикасности капитала и приватне својине. Отуда економија развоја иде изван капитализма и социјализма, а могућа је искључиво у друштву развоја.

Заснована на ренесанси научног и техничког прогреса, економија развоја је једини могући начин који води обнови квалитета живота на простору евроазијске интеграције. Данас земље бившег простора СССР-а још увек нису спремне да се интегришу и комуницирају у економском смислу. Реална вредност, која још није уништена и која мора да се обнови, на новим основама, то је цивилизацијско јединство. А економија се мора изнова градити организовањем економије развоја.

Дакле, тачна формула евроазијске интеграције, у смислу методологије: вратити цивилизацијско јединство без губитка националног суверенитета, и кроз стварање нове заједничке економије развоја.

Нови макро-региони интеграције

Стварање нове велике државе захтева велику историјску креативност и представља у старту отворен и ризичан потез.

Данас није јасан чак ни састав нове велике државе, у коју би, временом, могле ући, на пример, Монголија, Иран или Турска. Такође, није вероватно ни истовремено формирање нове велике земље. Вероватније је да ће формирање Евроазијског савеза и сама евроазијска интеграција ићи различитим темпом и у неколико праваца и нивоа, истовремено.

Било би логично да се издвоји пет одвојених области интеграције и њима одговарајућих макрорегиона:

– Интеграција са земљама Централне Азије са фокусом на сарадњу са Авганистаном, Пакистаном и Ираном
– Нова макро-регија “Нови Блиски исток”
– Интеграција са кавкаским републикама у оквиру пројекта “Велики Кавказ”, који подразумева формирање зоне стабилности и друштвено-економски развој кроз заједничке напоре Русије, свих бивших совјетских кавкаских држава, као и Ирана и Турске
– Интеграција са Украјином у блиској будућности – на прагматичним основама, у интересу науке, технологије и индустријске сарадње, ослањајући се на нови инжењеринг, пре свега авијацију, космонаутику, електронику. На тим основама, а заједничким напорима Русије, Белорусије, Украјине и једног броја источноевропских и прибалтичких земаља, могуће је остварити макрорегион “Нова Централна Европа”
– Интеграција са Белорусијом, изградња и развој Савезне државе као модела и платформе за нову велику земљу и функционалног центра (Полоцк) Нове Централне Европе
– Интеграција са Монголијом, која треба да одговори на изазове формирања руског центра за светски развој на руском Далеком Истоку, обезбеђења потпуног присуства Русије и Евроазијског Савеза у северо-источној Азији и Азијско-Тихоокеанском региону

Свака од ових области има своје специфичности. Али општи оквир рада је пројектовање и формирање на основу пропорционалног развоја нових макро-региона, у различитим облицима и по различитим принципима и начинима евроазијске интеграције.

Евидентан је приоритет централноазијског правца интеграције, без кога је мало вероватан успех интеграције Украјине у пуном обиму.

Управо развој Централне Азије, упоредо са спровођењем далекоисточне индустријске револуције, формирају облик нове велике земље и излаз на перспективна тржишта.

Диференцијација интеграције ће омогућити њену максималну флексибилност, узимајући у обзир специфичности свих држава и региона.

Истовремени развој и извоз развоја

Водећи принцип нове велике земље треба да постане принцип заједничког развоја (ко-развоја), не само свих држава нове јединствене велике земље, већ и свих земаља у свету које желе да постану савезници новог евроазијског интеграционог процеса.

Принцип ко-развоја значи да интеграција две или више земаља треба да се спроводи кроз реализацију њихових заједничких пројеката и стварање новог друштвеног богатства и вишка вредности, а не кроз прерасподелу већ постојећих средстава – доступног богатства и извора богатства.

Другим речима, интеграција не треба да почне са поделом постојећих станова, већ изградњом новог заједничког “горњег” спрата, који треба да садржи важећи формат интеграције у целини, укључујући принципе акумулације већ постојећих ресурса у земљама. Принцип ко-развоја даје могућност одржавања заједничке консолидоване линије за формирање нове економије развоја. То је реализација великих развојних пројеката, изградња нове инфраструктуре, стварање нових пракси у циљу подизања нивоа квалитета живота становништва. Само у том случају ће интеграција имати опипљив циљ и перспективу. Принцип заједничког развоја (ко-развоја) треба да буде основа нове стратегије напретка Руске Федерације, у циљу промене постојећег друштвено-економског модела, што ће омогућити да Русија буде лидер пост-совјетског простора.

Принцип заједничког развоја не произилази само из тежње да се поштују међусобни интереси и “политичка коректност”. Интеграција ће увек имати противнике и не треба гајити илузију да ће пројекат бити прихватљив свима, подједнако и одмах.

Разматрање конфликата је важно, али основно значење принципа заједничког развоја зависи од прецизирања циљева интеграције и исправног мишљења о њој.

У ситуацији предстојеће глобалне катастрофе постоји акутни недостатак компетентних светских личности и економиста, који би могли бар хипотетички понудити било какву озбиљну алтернативу ономе што се дешава. И то је заиста страшно стање. На пример, у САД су, у недавној дебати између председничке администрације и парламента и републиканаца, понуђена два, наизглед супротна, али апсолутно бесмислена модела. Или “смањење социјалне потрошње” – тај људождерски модел опстанка елита на рачун становништва, који у Русији настављају да намећу неолиберали, доктрина која је суштински супротна ставовима Путинове предизборне кампање, а у САД – републиканске. Или повећање пореза на бизнис, односно, уништавања предузећа и квалитетних радних места за становништво, које нуде демократе у САД или левичари у Француској.

Приликом креирања нове велике земље акценат мора бити на принципу заједничког развоја, кроз реализацију развојних пројеката који ће стварати вредност и вишак вредности, што значи “нахранити” становништво. Моделе без перспективе, из претходних 20 година, треба оставити прошлости.

Седам револуција развоја

Технолошка основа успостављања руско-евроазијске цивилизације ће постати седам револуција развоја.
Револуције обезбеђују минимално адекватан одговор на глобалне изазове, што није у стању да уради никаква еволуција и “природни” ток догађаја.

Циљ прве револуције – Далеки Исток – је у томе да се руски Далеки Исток претвори у лидерски центар глобалног развоја и авангардну платформу руско-евроазијске цивилизације. То је нужна последица премештања светског економског центра у североисточну Азију, где би нова велика земља требала да представља свој најнапреднији и најдинамичнији део.

Начини реализације: померање тежишта и самог политичког центра Русије и могуће, целе нове велике земље, на границу са Кином у Свободњенски регион Амурске области, као и предвиђање примене осталих шест креативних револуција управо у регионима Далеког Истока Русије у оквиру стратешког плана и посредством Корпорације за развој Далеког Истока.

Друга – индустријско-технолошка револуција има за циљ обезбеђивање стратешког запошљавања евроазијске омладине и мора да обезбеди сваком житељу нове земље висок ниво квалитета живота и више од 40 милиона нових висококвалификованих и добро плаћених радних места до 2025. год.

Начини реализације: прелазак индустрије на седми технолошки ниво, организација потпуног технолошког процеса креираног на основу домаћих машина и алата, распоређивање мреже кластера индустријског развоја и пројектовање различитих индустрија високе технологије и такозваних “простих технологија” за породична и мала предузећа.

Зато је неопходно усвојити јединствени евроазијски Стратешки план технолошке надоградње до 2025-те, на основу кога би се сачували и делимично регенерисали потенцијали машинске индустрије Русије, Белорусије и Украјине што ће омогућити формирање самосталног глобалног технолошког центра у новој великој земљи. У првој фази би требала да делује подршка у сфери авио и космичке индустрије, јер недостатак напретка овде јасно указује на одсуство реалне индустријализације и индустријског развоја.

Трећа револуција – урбанистичко планирање – треба да обезбеди свакој новој младој породици сопствени дом – некретнину или стан у нискоетажним еколошким насељима, а не у канцерогеним мегалополисима, са могућношћу откупа имовине у року од 30 година кроз месечни износ, који не би премашио 5000 рубаља.

Начини реализације: почетак изградње 1000 нових високотехнолошких градова – насеља на основама већ постојећих малих и средњих градова или у њиховој близини.

Престоница нове велике земље треба да постане град изграђен по овом моделу. Померање престонице ће омогућити да се сачува савез од московске хиперцентрализације и доминације милионског мегалополиса и усмери на бржи развој Далеког истока.

Четврта, енергетска револуција треба да обезбеди земљи најјефтинију енергију, да производи вишкове енергије и постане енергетска суперсила. Енергетска револуција треба ефикасно и стотине година унапред да реши проблем снабдевања електричном енергијом дефицитарне регионе пост-совјетског простора и суседних држава.

Начини реализације: убрзан развој ниско-дистрибутивне енергетике и акценат на развоју еколошке нуклеарне енергије на основу “брзих” реактора (реактори “брзих” неутрона) и затвореног циклуса нуклеарног горива, организација ћелијске инфраструктуре малих нуклеарних постројења.

Антрополошка револуција је дизајнирана тако да створи инфраструктуру и услове за испољавање креативног деловања личности сваког становника Евроазијског савеза, посебно деце и адолесцената, као и да обезбеди ослобађање људи од ропске зависности од морално и физички застарелог рада, социјалног понижења, дроге, алкохола и дувана.

Начини реализације: организација лидерске националне школе, која репродукује све најбоље од совјетске школе на сопственој националној и културној основи и даје могућност сваком ученику да развије способност размишљања, разумевања, идеализације, рефлексије, планирања и деловања.

Прелазак на нови садржај активности у вези са организацијом јавног образовања за децу и додатног образовања за одрасле, који ће омогућити да се изврши преквалификација и интензивни лични раст. И транзиција ка универзалном високом образовању са снажним порастом квалитета кроз интеграцију универзитета са напредном индустријом, науком и образовањем.

Шеста – демографска револуција састоји се у томе да се заустави хаос и неравномерност у демографским процесима, измени процес депопулације и морталитета у регионима и малим градовима и окрузима, управља преласком на одрживи демографски развој у свим земљама пост-совјетског пространства.

Начини реализације и механизми: акценат државе и друштва на јаку породицу, а у регионима са негативним природним прираштајем – на велику вишегенерацијску породицу са троје или четворо деце.

Кроз седму, заправо пост–совјетску евроазијску интеграциону револуцију се гради новa великa земљa, koja ће обезбедити свој геоекономски, геополитички, геостратешки и геокултурни суверенитет и неће дозволити страним геоекономским силама да експлоатишу нове независне државе.

Начини реализације: имплементација на принципима заједничког развоја свих креативних револуција, пројеката заједничког развоја и стратешких инвестиционих пројеката, који као целину организују јединствени хуманитарни, академски, правни, економски и царински простор, уз очување националних суверенитета нових независних држава.

Савезни пројекти заједничког развоја

Принцип ко-развојних пројеката се реализује кроз савезне пројекте заједничког развоја, продирући тако да “унакрсно повезане” државе будуће јединствене земље у свом заједничком пројекту створе “материјалну базу”, основу економског и социо-културног живота целе нове велике земље.

Основни заједнички развојни пројекти су:

– Организација производње еколошке хране, квалитетне и довољне за популацију нове велике земље и развој пољопривреде
– Заједничка ваздухопловна индустрија, конкурентна са Боингом, Ербасом и растућом ваздухопловном индустријом у Кини
– Астронаутика са задатком водећих програма ка колонизацији Марса
– Стварање баланса хидроенергије централне Евроазије, укључујући изградњу цевовода за отицање сибирских река
– Развој економија планинских предела
– Изградња модела новог омладинског међународног града на Далеком истоку, укључујући и могућност да то буде престоница нове велике земље
– Увођење водећег евроазијског образовног стандарда

Реализација оваквих пројеката, као основa за консолидацију и развој привреде ће захтевати прелазак на координирано стратешко планирање – врста евроазијског “Госплана” који би наменски дизајнирао и промовисао мрежу 100 кластера индустријског развоја и инфраструктуре нове генерације, која обухвата простор нове земље и обезбеђује транзицију савезне евроазијске привреде на седми технолошки пут.

Ово би требало да буде садржај активности Евроазијске економске комисије, у чијем саставу мора бити успостављен посебан биро за пројектно планирање.

Интегрални резултат реализације пројеката заједничког развоја у наредних 30 година треба да буде изградња инфраструктуре треће генерације – инфраструктуре 3.0 на евроазијском простору, која се, за разлику од совјетских индустријских инфраструктура 1.0 (које су у процесу урушавања) и компјутерско-информационе инфраструктуре 2.0, гради на технологијама вишег нивоа, које обезбеђују пораст моћи и дају могућност да се земље трансформишу на принципу развоја.

Изграђени на сазнањима о новим физичким принципима и ефектима, евроазијске инфраструктуре 3.0 представљаће коридоре развоја, укључујући градове будућности, брзе возове и друге видове транспорта (на пр. 3D-транспорт), интегрисани пренос информација, вода, електрике, нафте и др.

Генерално, могу се издвојити четири врсте заједничких развојних пројеката:

– Инфраструктурни: обезбеђују нове могућности привредног развоја свих видова
– Индустријски: обнављање већ постојећих или организовање нових индустрија
– “Етно-привредни”: одражавају специфичности народа које живе на територији Евроазије и дефинишу захтеве за еколошку безбедност економије
– Социјално-антрополошки: дефинишу јачање људског и професионално-кадровског потенцијала на територији нове велике земље

Нови Средњи Исток

У изградњи нове велике земље апсолутни приоритет припада јединственом региону Централне Азије, јер од успеха његове реинтеграције зависи успех целе евроазијске интеграционе револуције.

Очигледно је да је немогуће промовисати развој пост-совјетске Средње Азије независно од њених јужних (Аванистан, Пакистан, Иран) и северних (Западни Сибир и Урал) суседа. Зато је неопходно формирање новог макрорегиона – “Новог Средњег Истока”, пројекта који је именован у Покрету развоја из 2008. године.

Циљ пројекта – претварање територије Урала и Сибира, Централне Азије и Средњег Истока – од Краснојарска и Јекатеринбурга до северне Индије и Персијског залива – у принципијелно нови макрорегион, који ће постати локомотива евроазијске интеграције. Такође, овај регион, који је до сада био чвориште геополитичких сукоба и инструмент за остваривање интереса разних земаља, треба да постане језгро централноазијског заједничког тржишта и простор за дијалог цивилизација и народа који одатле вуку корене.

У основи пројекта “Новог Средњег Истока” лежи матрица следећих пројеката заједничког развоја Централне Азије:

– Секундарна индустријализација Централне Азије и примарна индустријализација Авганистана
– Обезбеђење хидро-енергетског баланса и мира на основама рационалног управљања и изградње аквадукта Сибир-Централна Азија
– Обезбеђење протеинске безбедности у Централној Азији и на Средњем Истоку (посебно кроз изградњу мреже живинарских фарми)
– Изградња система вишестепене припреме кадрова
– Ликвидација авганистанске производње наркотика
– Формирање савезног система социјалне рехабилитације зависника од наркотика и лица са другим облицима зависности

Основа за изградњу Новог Средњег Истока ће бити Трансазијски коридор развоја од Северног Леденог до Индијског океана. То захтева радикално преиспитивање смисла, идеологије и географије међународног транспортног коридора “Север-Југ”, широко промовисаног последњих 15 година. Много привлачније могућности тог пројекта су у трансферу “Севера” са крајњег северо-запада Русије на сибирску обалу Северног Леденог океана. Ови и други економски пројекти морају бити допуњени инвестирањем у социјалну и хуманитарну сферу региона, а пре свега, у образовање, које представља основу друштвене репродукције.

Као резултат индустријализације у региону, који је дом за 400 милиона људи, треба да дође до формирања новог заједничког тржишта, које ће постати нова дестинација за примену капитала и технологије – како за земље Царинског савеза, тако и за спољне инвеститоре.

Инструмент за стварање Новог Средњег Истока треба да постане Корпорација развоја Централне Азије (или Руска корпорација сарадње са земљама Централне Азије). Главни циљ Корпорације је омогућавање развоја индустријског, кадровског, економског и технолошког потенцијала држава Централне Азије, повећање квалитета живота становништва региона кроз реализацију пројеката заједничког друштвено-економског развоја Русије и централноазијских република. Корпорација би могла да постане форма међудржавне и регионалне кооперације у свим сферама економије, инструмент за усаглашавање супротстављених економских интереса између држава у региону, који би обезбедио да се проблеми преносе на политичку раван, што би знатно олакшало процес кооперације и умањило напетост у односима међу партнерима, односно, довело до заједничког решавања конкретних економских, друштвених, културних и цивилизацијских проблема.

[1] Капиталистичка привреда има два облика цикличних ритмова. Један од њих су тзв. Кондратјевљеви циклуси, који трају 50-60 година, а карактеристични су по пропадању компанија и производа и повезани са настанком нових компанија и производа са новим технологијама.

Извор: http://nbs.idmrr.ru/

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *