Нурсултан Назарбајев и црни митови о Астани

tesic2_small Пише: Горан Тешић

 

У неким домаћим и иностраним, пре свега, интернет медијима, релативно недавно се појавила прича о томе да је главни град Казахстана Астана масонски, окултни и сатанистички град, а да је главни кривац за овај преступ председник Казахстана Нурсултан Назарбајев. Разлози за овакве инсинуације су нађени у претпостављеној симболици одређених објеката изграђених у главном граду Казахстана, као и у неким скуповима одржаним у тим објектима који су тумачени на одређени начин. Сматрамо да ове тврдње спадају у ред теорија завера и да нису тачне, а да потичу од недовољног познавања чињеница. Овај текст има за циљ да оповргне те теорије.

Апсурдни примери

Одмах на почетку ћемо кроз два примера да покажемо апсурд горе поменутих инсинуација. Неки тврде да је назив Астана уствари само варијанта речи сатана. Тврдња се може оценити као смешна, јер реч Астана на казахском језику значи – главни град. Иначе, град се до 1961. године звао Акмолинск, до 1992. Целиноград, а до 1997. Акмола. Име града је 1997. године промењено у Астана, када је и проглашен за нову престоницу Казахстана, што је Нурсултан Назарабајев детаљно описао у својој књизи “У срцу Евроазије”, где наводи историјске разлоге као главне зашто је све ово урађено.

Следећи пример није директно везан за Астану, али јесте за Казахстан и део је поменутих теорија завера. Неко је случајно преко сервиса “Google Earth” открио објекат у облику пентаграма недалеко од града Лисаковска и прогласио га за сатанистички. Одмах после тога су, по обичају, кренуле да се испредају разне теорије завера. На крају се испоставило да се ради о парку који је изграђен за време Совјетског Савеза, коме је дата форма петокраке звезде која је била комунистички симбол. А линије петокраке звезде су, уствари, стазе које воде кроз парк. Информацију је потврдила и археолог Ема Усманова која је некада радила у области око града Лисаковска. Дакле, нема никавих сатаниста који су уплетени у овај случај, а на самом месту нема ама баш ничега, то јест парк је у запуштеном стању и тамо се не спроводе било какви ритуали, о чему су сведочили грађани Лисаковска.[1]

Религиозни погледи Нурсултана Назарбајева

Што се тиче председника Казахстана Нурсултана Назарбајева, не ради се ни о каквом сатанисти, већ о нормалном човеку који већ годинама успешно води своју земљу. Нурсултан Назарбајев је уједно и идејни творац Евроазијског Економског Савеза који је 29. маја званично формиран у Астани потписивањем договора председника трију земаља Русије, Белорусије и Казахстана. Ово је важан детаљ који баца светло на стварност и побија теорије завера које се пласирају. Зашто је ово важно? Евроазијске интеграције нису никакав анти-хришћански пројекат. Али оне нису ни верски пројекат. Евроазијске интеграције су, пре свега, економски пројекат, што каже и сам назив савеза – Евроазијски Економски Савез. Такође, евроазијске интеграције нису исто што и Европска Унија, мада се користе нека њена позитивна искуства, а одбацују негативна. Тако на пример, евроазијске интеграције и поред тога што нису верски пројекат, не користе масонски принцип – “из мноштва једно” где се све светске религије утапају у једну религију Новог Доба, а што је, уствари, врста синкретизма заснованог на масонским принципима. У Европској Унији све традиционалне религије постепено слабе због опште секуларне атмосфере у друштву, а и због тога што се на њих врши притисак од стране држава, док се форсира религија Новог Доба која промовише сасвим друге вредности од традиционалних. У евроазијским интеграцијама, супротно, имамо тенденцију развоја традиционалних религија и њихово јачање. При томе, традиционалне религије се не супротстављају једна другој, већ се иде на миран суживот. За разлику од религиозног синкретизма, то јест мешања религија, у евроазијским интеграцијама имамо религиозни плурализам, то јест мирно постојање религија без мешања, што је исправан приступ. У Русији тај принцип одавно постоји и даје добре резултате, то јест нема верских ратова, нити притисака на религију. Исти случај је са Белорусијом и Казахстаном.

Сам Назарбајев је доста пута говорио о важној улози традиционалних религија у људском друштву. Ту је пре свега мислио на њихову моралну снагу са којом оне јачају социјалну одрживост друштава. Назарабајев каже да слобода човека не треба да се ограничава само правним нормама, већ и моралним законима, који су давно разрађени као закони-заповести и да они постоје у канонским текстовима свих религиозних учења. Он даље каже да су ти закони на неки начин архивирани и да су одаљени од реалности данашњег света, у чему види разлоге његовог опадања и да их управо зато треба разархивирати и поставити пред људе.[2]

Управо то и јесте циљ зашто је у Астани изграђен објекат у облику пирамиде где се одржавају састанци вођа светских религија. На тим састанцима се разговара не о мешању религија, већ о њиховом мирном постојању у глобализованом свету. Дакле, циљ није религиозни синкретизам, већ религиозни плурализам. Циљ је спречити верски радикализам и верске ратове, који не само да свима наносе штету, већ и отпадају од постулата традиционалних религија. Што се тиче самог Казахстана, Назарбајев увек говори да треба правилно верски васпитавати млађе нараштаје, да не би потпали под утицај екстремиста и да ту велику улогу требају да одиграју верске вође. То се, наравно, односи пре свега на ислам који има дубоке корене у Казахстану и управо захваљујући оваквом приступу председника Назарбајева, у Казахстану скоро да и нема екстремистичких исламских покрета као што су вахабити. На крају крајева, Назарбајев каже да су непријатељи међу собом не религије, већ људи и државе, а што значи да се религије користе у политичке сврхе. Дакле, Назарбајев је међурелигијском дијалогу дао толико висок приоритет да је у Астани изграђен објекат посвећен овим темама. Наравно, “Дворац мира и сагласја” је и комерцијални простор који нуди своје просторије и за друге културно-уметничке догађаје и конгресе. Такође једна од важних позитивних ствари за које се Нурсултан Назарбајев залаже, а што је предлагано на скуповима светских религиозних вођа у Астани је очување религиозних права људи која се ускраћују, као и заштита светиња од скрнављења.

На следећој адреси можете послушати цео говор Нурсултана Назарбајева на IV конгресу вођа светских и традиционалних религија:

Говор Нурсултана Назарбајева

Обратите пажњу да са десне стране од Назарбајева седи руски патријарх Кирил, који је, такође, говорио на скупу. Да ли љубитељи теорија завера мисле да је и руски партијарх део масонско-сатанистичке менажерије?

Симболизам неких објеката у Астани

До сада смо укратко описали Назарбајевљеве погледе на религију што је важно да би се видели његови могући мотиви при изградњи појединих објеката у Астани у смислу да носе одеђену симболику. Остаје питање – зашто је “Дворац мира и сагласја” изграђен баш у облику пирамиде? А зашто да не? Пирамида је обично геометријско тело и човек може да је узме као шаблон при градњи. Поред тога, пирамида је и хришћански симбол који се налази у многим православним црквама у виду троугла са “Свевидећим оком” или “Недреманим оком”. Ево шта о томе каже Протојереј Душан Колунџић на питање једног верника (са исправљеним грешкама у куцању)[3]:

“Питање:
Зашто у свакој цркви и манастиру у којем сам био, на иконостасу постоји Луциферова пирамида, и свевидеће око, које симболизује истог (антихриста)? То ме јако узнемирава и уместо да нађем мир у цркви, ја сваки пут изађем потресен!

Зашто нико на то не обраћа пажњу???
Јован

Одговор:
Помаже Бог, драги брате Јоване,

Не знам зашто Тебе толико узнемирава иконографски мотив “Свевидеће око” у троуглу, који се често слика на нашим иконостасима изнад Царских двери, а на месту где се обично налази мотив “Недремано око”. Троугао, као символ броја три, који је био у поштовању и код Јевреја, служио је у раном хришћанству као символ Тројичног Бога, пре но што се развио данашњи мотив представљања Пресвете Тројице (Три путника код Авраама или Очество). Јасна и потпуна символика геометријског облика троугла, који је био омиљен у античкој грчкој архитектури и који поседује сваки антички забат, сигурно да води порекло од египатских пирамида, јер је тај облик у старом свету представљао небески град, дакле тежњу ка божанству. И касније, у хришћанском средњем веку, троугао се сусреће много често у црквеном градитељству и не само код звоника, који својом висином и обликом представљају везу између земље и неба. Знак троугла са Божјим оком у средини, често са јеврејским називом Бога – Јахве, био је одомаћен у иконографској тематици 17. и 18. века. Неке елементе ове представе узели су касније у своје обележје и слободни зидари, масони, што ничим не умањује значај хришаћанске иконографије. Уосталом, Луцифер значи “светлоносни” и пророк Исаија је назвао вавилонског цара Луцифер, што значи “звезда Даница” (Ис.14,12), јер је Венера добила име Даница, кад је јутарња звезда. Знатно касније је име Луцифер приписано Сатани, али из времена пре пада, дакле док је још био анђео.

Кад следећи пут будеш ушао у цркву, на чијем иконостасу угледаш троугао са “свевидећим оком”, помоли се Пресветој Тројици, чији је символ овај геометријски облик и помисли да се пред оком Божјим ништа не може сакрити. Понекад ћеш на том месту видети руку, шаку Божју, пружену из облака, према речима и Књиге премудрости Соломонове 3, 1. Једна од најлепших је она из Манастира Манасија, испод које је насликан цар Соломон, који и објашњава руку Господњу.

Спокојну и усрдну молитву у храму Божјем и излазак из њега у миру, жели Ти Твој
о. Душан”

Дакле, треба мало боље познавати православну симболику. Овиме не кажемо да пирамиде и троуглови у Астани представљају православне симболе, али, такође, нема никаквих доказа да представљају масонске или сатанистичке симболе.

Љубитељи теорија завера у вези са пирамидалним обликом “Дворца мира и сагласја” често као додатни аргумент помињу човека који је пројектовао објекат, а то је познати енглески архитекта Норман Фостер. Ми ћемо овде исто да урадимо само као контра-аргумент. Норман Фостер је ни мање, ни више него почасни инострани члан Руске Академије Уметности.[4] Стил градње Нормана Фостера се назива “хај-тек”, а узор му је, ни мање ни више, чувени руски архитекта Владимир Григорјевич Шухов, кога Фостер чак назива својим идолом. Фостер у својим пројектима у великој мери користи такозване Шуховљеве мрежасте шкољке. Погледајте неке од Шуховљевих радова који су приказани на страници која му је посвећена на Википедији:

Владимир Григорјевич Шухов

Чини нам се да се може рећи да подсећају на стил неких од објеката изграђених у Астани, а познато је да је Фостер пројектовао још неке од њих, а не само “Дворац мира и сагласја”.

Што се тиче симболике осталих објеката у Астани, они представљају комбинацију митологије Казаха и њима сродних народа из Средње Азије и Поволожја и модернистичког стила. Нема ни говора о било каквој масонској или окултној симболици. Тако на пример званични грб града Астане представља комбинацију два казашка симбола – бајтерека и шанирака. На врху се налази кружни шанирак који, уствари, представља највиши део традиционалне казашке номадске куће – јурте, а који симболизује тачку преласка бескрајности космоса на родни дом. У доњем делу грба се налази бајтерек, у чијој основи је такозвани “кус канатар”, то јест птичја крила која представљају стилизовану митску птицу Самрук, фантастично биће из иранске митологије, која је била цар свих птица. Самрук је, такође, познат у митологији туркско-језичних народа Средње Азије и Поволожја. То је све јасно и недвосмислено написано на званичном сајту града Астане[5] и нема ни помена о рогатој глави Бафомета, који је сатанско божанство, а о чему спекулишу љубитељи теорија завера.

Иначе, кула Бајтерек, коју је пројектовао тим на чијем челу се налазио председник Савеза архитеката Казахстана Акмурза Рустамбеков, је и један од главних симбола Астане који симболизује нову етапу у животу казашког народа, која се истиче уметничком композицијом “Брижне руке” са отиском десне руке председника Нурсултана Назарбајева на 97 метру висине, што симболизује 1997. годину када је Астана проглашена новим главним градом.

Исти случај је и са другим произвољним оптужбама на рачун архитектуре Астане, где се све своди на инсинуације, без икаквих доказа о мрачној сатанској позадини. Изгледа да се неинформисаност компензује теоријама завера и страхом да иза неких појава стоје некакви завереници.

Сам Нурсултан Назарбајев у већ поменутој књизи “У срцу Евроазије” у вези са естетиком Астане пише да су данас стремљења архитеката усмерена не на одрицање прошлог, већ на хармонични спој и симбиозу културног сећања и савремености и да управо тај принцип представља основу естетске јединствености нове престонице Казахстана – Астане.

Закључак

Овај текст је могао да буде и дужи, да се иде на оповргавање сваког навода из теорија завера исплетених око Астане и председника Казахстана Нурсултана Назарбајева, али сматрамо да је ово довољно за оне који поштују аргументацију или, у најмању руку, опрез у оценама људи и њихових дела. Овде желимо и да укажемо на последице ширења теорија завера у вези са овом темом које могу да буду негативне за патриотски блок у целини, јер се неистинама људи одбијају и од реалних алтернатива постојећем про-западном погибељном курсу на коме се Србија налази.

[1] – http://www.rumbur.ru/places/1489-lisakovskaya-pentagramma-kazahstanskie-satanisti-ni-pri-chem
[2] – http://www.fergananews.com/articles/2146
[3] – http://www.svetosavlje.org/pastir/index_sve.php?qa=2052
[4] – http://www.rah.ru/the_academy_today/the_members_of_the_academie/member.php?ID=17361&sphrase_id=8829
[5] – http://astana.gov.kz/ru/modules/material/39

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *