О избеглицама и орбановштини

madjarska_izbeglice_smaller

tesic2_small Пише: Горан Тешић

 

Мађарска је крива за егзодус избеглица

За невиђени егзодус људи са Блиског истока и северне Африке у Европу криви су САД и Европска Унија, како војно, јер САД и већина држава Европске Уније припадају НАТО савезу, а који је војно интервенисао или интервенише у овим регионима, тако и политички, јер пружају подршку снагама које се боре или које су се бориле против стабилних или релативно стабилних друштвено-политичких система у појединим земљама из којих сада долази највише избеглица, као што су на пример Ирак, Либија и Сирија. Са друге стране, у земљама у којима нису постојали стабилни системи, војне и политичке интервенције Запада нису донеле стабилност, као на пример у Афганистану, па и из ове земље имамо избеглице, као и из низа других земаља у којима је лоша не само економска ситуација, већ постоји и латентна претња од избијања сукоба. То значи да су САД и Европска Унија фактор нестабилности у свету, јер се грубо мешају у унутрашње ствари држава, као и у регионалне конфликте не успевајући да их разреше, већ само доливају уље на ватру у складу са сопственим агресивним политичким, економским и војним интересима. Зато све земље које су на било који начин учествовале, пре свега, у војним операцијама у Ираку, Афганистану, Либији, Сирији и другде на Блиском истоку и у северној Африци, сносе одговорност за појаву ИД-а, као највеће опасности по мир и безбедност људи, и других екстремних милитантних група.

Тако на пример држава Мађарска, чији је премијер Виктор Орбан са својим суровим односом према избеглицама веома популаран у појединим круговима у Србији је учествовала на страни злочиначке НАТО коалиције у нападима на Ирак и Афганистан. Према томе, Мађарска је, такође, одговорна за егзодус народа са Блиског Истока у Европу и зато Мађарска треба да сноси последице своје политике. При томе је небитно ко је био на челу Мађарске у време напада на Ирак и Афганистан, јер данашња Мађарска није нека друга држава од оне која је била тада. Ради се о истој Мађарској, чланици Европске Уније и НАТО. Исто важи и за све друге европске државе чланице НАТО, које су и у најмањој мери учествовале у агресивним акцијама ван своје територије. Све су оне криве за изазивање катастрофе на Блиском истоку и сада треба да приме све те људе који не желе да живе под условима које су им они направили. То је најмање што могу да учине за њих.

madjarska_nato

Пошто се Мађарска за сада највише експонира по својој суровости према људима у упропашћавању чијих живота је учествовала, ред је да укратко проанализирамо те њене акције. Мађарска је НЕЗВАНА, а то значи против воље тамошњих становника, дошла у Ирак и Афганистан са циљем да помогне злочиначком НАТО савезу да оствари своје агресивне циљеве, од којих је један био и промена начина живота тамошњих људи, који су претежно муслиманске вероисповести, а сада не жели да прихвати долазак тих истих НЕЗВАНИХ људи из држава где је сејала смрт и нестабилност и позива се на одбрану свог начина живота. Мађарска је зато као део НАТО савеза злочиначка земља, а начин како се опходи према жртвама своје политике је варварски и, уопште, све то што говори и ради Виктор Орбан је веома неморално и лицемерно. Због тога је, али и због других случајева, вероватно, звучао позив руског Министарства иностраних послова Европској Унији да не нарушава права миграната.

Због тога је Мађарска дужна да пружи стално уточиште избеглицама, а ако оне не желе да остану у Мађарској, а велика већина не жели, онда треба да им омогући да безбедно и људски, а не сурово као до сада, дођу до оних земаља Европе где желе да се населе, као што су Немачка, Француска, Италија, Белгија, Холандија, Шведска и друге. При томе никакве ограде на границама не долазе у обзир, као ни оправдања да се ради о нелегалним избеглицама и мигрантима, који не желе да уђу у Мађарску преко регуларних граничних прелаза са целом процедуром уласка, која подразумева узимање отисака прстију и друго, јер ни Мађарска није легално са својом војском у оквиру НАТО снага ушла, на пример, у Ирак, а у Афганистан је опет ушла против воље тамошњих становника и сејала смрт. Значи, ни Мађари нису ушли у Ирак и Афганистан преко регуларних граничних прелаза, нити су давали отиске прстију, па не треба то ни сада да траже од људи којима су донели страдања и принудили их на избеглиштво.

Да уласком мађарских војника у оквиру НАТО снага у Ирак, Садам Хусеин није свргнут са власти и да није убијен после тога, данас не би било ИД-а и не би било егзодуса народа са Блиског Истока, јер је ИД настала управо у Ираку, а затим се проширила и на Сирију, одакле данас и долази највећи број избеглица.

Због свега тога, Мађарска на челу са Виктором Орбаном треба да једе то што је сама скувала. Наравно, као и све друге земље Европе које су учествовале заједно са САД у припремању тог јела.

А никако не заборавимо поред свега овога и да се мађарске окупационе трупе налазе и на Косову и Метохији у саставу НАТО-а. Виктор Орбан их није повукао.

Шта треба да ради Србија

Србија ни на који начин није допринела дестабилизацији региона Блиског Истока и северне Африке, па према томе није крива за избегличку кризу у Европи. Али избеглице, ипак, иду преко Србије као транзитне земље. Зато Србија као земља у којој претежно живе људи који се декларишу као православни хришћани, треба да послуша позив своје Српске Православне Цркве и да помогне људима у невољи. На крају крајева, то је и наша људска дужност. Помоћ значи да обезбедимо избеглицама храну и воду, као и основна средства за хигијену у складу са својим могућностима, а, такође, и ефикасан превоз до граница Европске Уније, јер велика већина избеглица нема намеру да остаје у Србији. Подизање ограда на границама не долази у обзир, јер Србија није НАТО-вска Мађарска, а изградња би била и скупа (што је недомаћински), а што се већ показало и неефикасно баш у случају Мађарске. Таквим нормалним, мирним и људским понашањем бисмо уједно послали поруку избеглицама да их у Србији не чекају никакве суровости, већ нормалан што бржи пролазак ка њиховим дестинацијама, чиме би се смањио и број нелегалних прелазака границе. Са друге стране, држава Србија је дужна да тражи и добије финансијску помоћ за решавање избегличке кризе у земљи, од оних који су ту кризу изазвали, а то су САД и Европска Унија. При томе треба рећи да је непримерен један предлог који је дошао од стране власти у Србији да се део избеглица насели у пусте пределе земље, јер је дискриминаторски и потцењивачки. Нека се тај који је то предложио сам први насели у пусте пределе Србије, па нека онда позива друге да ураде исто. Такође то би било и против жеље избеглица, које, као што смо већ рекли, у великој већини, уопште не желе да се насељавају у Србији, већ да иду даље у Европску Унију. То им треба ефикасно и омогућити. Дакле, помоћ у основним потребама, привремени што краћи боравак и брз транспорт ка одредишту су суштина онога што Србија треба да уради. Ни мање, ни више од тога. На крају крајева, то избеглицама и треба од Србије, а Србија није дужна да преузима на себе кривицу САД и Европе и да је исправља.

Латентно европејство и орбановштина

У последње време из редова патриотске опозиције која се декларативно противи Европској Унији, чујемо пароле да постоји и некаква “аутентична” Европа, која се разликује од Европске Уније. Чујемо пароле типа: Европа – да, Европска Унија – не. Шта је то “аутентична” Европа? Да ли је то Европа паганске Грчке и Рима? Да ли је то Европа пре “велике шизме” 1054. године? Да ли је то Европа са својим крсташима и инквизиторским ломачама? Да ли је то Европа ренесансног удаљавања од каквог таквог хришћанства? Да ли је то Европа богоборне француске револуције? Да ли је то Европа епохе геноцидних колонијалних тлачитеља Енглеске, Француске, Шпаније, Португалије и Холандије? Да ли је то нацистичка и фашистичка Европа нација? Јесте. Све је то аутентична Европа! Европска историја и европска цивилизација представљају један компактни блок, који има свој логичан развој, који се данас итекако логично огледа у Европској Унији. И нису ни у какву аутентичнију и бољу Европу од оне која је постојала, дошле некакве зле чике у црним оделима са акт-ташнама пуним новчаница и заузеле је тек тако. Тачно тако каже и Свети владика Николај Велимировић у свом делу “Изнад истока и запада”:

“Но чим су се ослободили Истока они су пали у ропство Запада. Сељаци шумадијски били су преварени од Срба западњака, од своје крвне браће из Аустрије. Ови Срби западњаци упали су у ослобођену Шумадију и почели стварати законе и установе попут протестаната и католика – а то су две западне хришћанске јереси. Почели су уређивати српску централну земљу по угледу на западне јеретике. Били су писмени и учени, због чега су их неписмени устаници ценили и власт им давали. Али су се усташки кнежеви страшно преварили. Њихова браћа из Аустрије били су излизани сасуди Православља, калаисани калајем протестантским и католичким, западњачким. Они су били кобна претходница западном утицају на Србију. Они су отворили све капије и све канале према Западу и учинили да се тек ослобођена турска раја претвори у рају трулога Запада.

Седамдесет година после пропасти на Косову Србија је била потпуно покорена од источних јеретика; седамдесет година после Другог устанка ослобођена Србија пала је у потпуно ропство западних јеретика. Мислимо на идејно ропство: духовно, интелектуално, морално, политичко и културно.

И кнез Милош и Љубица, па чак и Вучић, увиђали су опасност од “немачкара” али им нису могли одолети. Викали су и претили, али пробијену брану нису могли учврстити. Кнез Александар је подлегао утицају Запада безвољно и малодушно; кнез Михаило драговољно, а краљ Милан свим срцем и душом.

Турци су предали кнезу Михаилу кључеве од градова, а кнез Михаило почео је предавати кључеве српске духовне самосталности Западу. Последњи Обреновићи и Карађорђевићи ту су предају довршили. И те кључеве Запад још држи у својим рукама и царује над Србијом.

Ко се бунио против те драговољне предаје Западу? Црква православна са сељачким народом својим. Кроз цео деветнаести век свештеници српски викали су и писали: “Трули Запад! Трули Запад! Бранимо се од трулог Запада!”.

Част нека је свештенству српском. Част сељачком народу српском! Срам на безглаву господу српску! Срам и на оне владаре српске, који у име Запада презреше и Српску светосавску цркву и српски сељачки народ. Како су радили онако су и прошли. Њихов крај посведочава гњев Божји и гњев Светог Саве на њима. Читајте и слушајте о страшном скончању српских владара после Кнеза Милоша и ужасавајте се од гњева Господњег.

Много су претрпели српски свештеници и српски сељаци због свог одлучног става против јеретичког Запада. Свештеници су исмевани као “русофили” и “назадњаци”, а српски сељаци као “непросвећена маса”, и као “глупи сељаци”. И то не толико од оних “немачкара”, од оних калаисаних Срба из Аустрије, колико од шумадијских синова школованих на Западу. Они су били цвеће према овима. Ови су представљали бесну клику и безбожну хорду агената западне “културе”, “просвећености”, “прогреса”. Нове потурице, још опасније од старих потурица. Све што је српско они су одбацивали као турско, а све што је турско они су презирали као азијатско. Међутим нису познавали у суштини ни шта је српско ни шта је турско ни азијско. Плиткоумни “коми воајажер” западних трговаца. Издајници већи и ужаснији од Вука Бранковића.”

А за оне који тврде да је Србија део Европе, ми кажемо – није. Послушајте опет Светог владику Николаја Велимировића који у свом делу “Кроз тамнички прозор, поруке српском народу из логора Дахау” каже:

“Србија је сусед Европе, али Србија није Европа. Нека помогне Европи, ако хоће и може, али нека се не улева у Европу и не губи у Европи. Речју: нека буде с Христом, нека се хвали Христом и ничим више, па ће се небесна светлост просути пред њом на путу. И знаће куда иде. Видеће свој прави пут. Нека прославља Христа од сад као и до сад, и неће се постидети. Нека је од Христа Србији милост, а Христу од Србије слава и похвала на век века. Амин.”

Европа и европска култура су по класичним евроазијцима изданак романо-германске групе народа, док су остали, а што је лепо рекао и владика Николај, само примали њихове цивилизацијске производе. Скоро цела историја коју смо учили и коју учимо и уопште друштвена терминологија је евроцентрична, то јест писана је из европске, то јест романо-германске перспективе. И управо у томе, то јест у том ослобађању од евроцентризма, и јесте суштина евроазијства и идеје ПРАВЕ вишеполарности у свету. Да ли то разумеју они који се данас у Србији позивају на некакву другу, аутентичну Европу? Изгледа да не. Они, можда мисле на неке појединце који понекад кажу нешто против данашње Европе, али и они су, као регуларна, системска опозиција, која је одувек постојала, такође, део аутентичне, континуране, историјски логичне и закономерне европске цивилизације. О тој закономерности и непрекидности европске романо-германске цивилизације, писао је и велики руски филозоф Владимир Францевич Ерн у свом есеју “Од Канта ка Крупу” (Кант – немачки филозоф, Круп – немачки индустријалац), где, иако се његов текст односи на Немачку, описује историјску офанзиву начела либерализма и рационализма у Европи. Цела Европа, укључујући и Србију међу шљивама и под бомбама, је итекако и романизована и германизована и тај “Налет Валкире” (Ерн) се итекако огледа и данас у свим тим класичним европоидним, хистеричним, дубоко расистичким подизањима жичаних ограда, постављањима полицијских кордона, обележавањима људи (у Чешкој), као и егзалтираним крицима о спашавању Европе од варвара. А најјаркији одраз те европоидности је управо – мађарска орбановштина.

madjarska_izbeglice_2

Ето одакле потиче та ново-изражена суштинска евроцентричност неких у патриотском блоку – зараженошћу европејством. Зато је аутентична Европа као термин који треба да означи неку бољу Европу чиста измишљотина “аутентичних” Европејаца. Нема никакве алтернативне, аутентичне Европе. То је ова Европа – Европска Унија, једна једина и недељива пред нама, која се “као црни биво у срдцу гнезди” (Гаврил Стефановић Венцловић).

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *