О предностима и перспективама Евроазијског Економског Савеза

natalija_kljajic2_small Превела: Наталија Кљајић

 

Јелена Кузмина, руководилац сектора за економски развој пост-совјетских земаља Центра а пост-совјетска истраживања Економског института РАН говори о предностима учешћа у ЕАЕС-у и перспективама савеза.

Које предности ће донети стварање Евроазијског савеза земљама учесницама процеса?

Постоје заједничке предности, постоје предности код сваке земље појединачно. Ако говоримо о општим користима, то је довољно широко тржиште за продају робе, то је могућност за индустријске пројекте, о чему, узгред, увек говоре наши лидери, шефови држава чланица, да свака земља покушава да модернизује своју индустрију. Постоје плусеви у приливу различитих природних ресурса, али за сваку земљу појединачно. Осим тога, реч је о томе да једнообразна правила игре у економији и координирано законодавство, једнообразни услови кретања робе, услуга, банкарском систему такође дају могућност, да изласком на трећа тржишта, тргује под повољнијим условима. У ствари, ако овај пројекат буде напредовао успешно, напредак привреде свих земаља чланица су главне предности.

Да ли постоје неки недостаци за земље учеснице пројекта?

Наравно да постоје. Али ја бих рекла да то нису недостаци, већ су то још увек спорна питања везана за очување и развој појединих сектора привреде сваке земље, јер је природно да у конкуренцији обично победи најјачи. Наравно, у неким секторима националних привреда постоји конкуренција. Претпоставимо да постоје спорови око млечне и месне индустрије између Белорусије и Казахстана, постоје питања која се односе на одређене индустрије у Русији и Белорусији, али то су питања која се могу решити у преговорима. Али, наравно, ово је веома важан тренутак за све земље. Тако да сада, када је у току процес преговора, решавају се, на првом месту, ова питања – заштита појединих сектора националне економије. Прићи ће се, у извесној мери, делимичној обнови привреде земаља и неких индустрија. Али, све ово може и мора да се реши на нивоу преговарачког процеса. А компромис је у том случају могућ.

Да би мирније и ефикасније радиле у глобализованој економији, државама је погодније да улазе у састав регионалних удружења.

Зашто је донета одлука о оснивању Евроазијског Економског Савеза при већ постојећем ЕврАзЕС-у? Зар нису могла да се допуне нека докумената, прошире функције?

Прво, како се испоставило, на основу више од 20 година искуства, у ЕврАзЕС-у су земље чланице са веома различитим економијама, различитог обима и нивоа свог развоја. Дакле, овде је било важно да земље, чији је економски систем довољно ефикасан, иду у првој фази, а то су Русија, Белорусија и Казахстан. И наравно, приступање се увек предлагало Украјини, јер је њена економија веома јака и ефикасна у поређењу са другим мањим економијама ЗНД-а. А већ у другој фази – то је приступање земаља са мањим, слабијим економијама. На пример, земље које ускоро улазе или се преговара о њиховом уласку. Код Киргзије и Јерменије постоји прилично дугачка листа осетљивих производа, па им је потребна мала подршка за ефикасно учешће, практично им је потребан одређени период транзиције. Дакле, ова опција је пожељнија и са економског становишта. Реч је о стварању Евроазијског Економског Савеза, којим се предвиђа дубља економска интеграција. У сваком случају, тако се претпоставља у свим документима који су већ потписани и треба да буду потписани 29. маја, као и оних који следе, јер је ово процес који се развија. Потписује се основни документ, а неки документи који прецизирају одређене аспекте сарадње још ће бити дорађени за поједине секторе привреде.

Сергеј Лавров је изјавио да Евроазијски Савез није супротстављен Европској Унији. Да ли је то заиста тако?

Прво, не постоји никакво супротстављање. То је глобални тренд, да је државама, како би се несметано и ефикасно радиле у глобализованој економији, лакше у саставу регионалних асоцијација. Економски, то је прикладније, јер када су договорени услови, царина, финансије, имиграција и слично, онда, као што сам рекла, лакше је радити са остатком света, са трећим земљама. Ако погледамо источну Азију, ако погледамо Латинску Америку, као и на све друге регионе, то је светски тренд. Нема никаквог супротстављања Европској унији.

Говорити о томе да ми можемо да пратимо искуство Европске Уније је немогуће, јер имамо друге почетне услове: економије различитих формата, имали смо и делимично сачували економске везе које смо имали у периоду живота у заједничкој земљи, рад у заједничком народно-економском комплексу. Нека искуства ЕУ се, наравно, примењују и биће примењивана.

ЕАЕС је, пре свега, економски пројекат. Да ли он може у будућности постати озбиљна политичка и војна сила?

Са моје тачке гледишта, политички савез је предалеко, потребно је изградити још ефикаснији економски савез. Данас често, посебно националистичке снаге у републикама, које улазе у састав, говоре да ће изгубити национални суверенитет. Али, то су веома лукаве изјаве, јер све што је пребачено у наднационална тела до сада су питања која се односе на координацију активности у привреди, у бизнису, у кретање радне снаге, финансија и тако даље.

Економске санкције, које су уведене или које обећавају да уведу САД против Русије, усмерене су на успоравање, па чак и заустављање евроазијске интеграције.

Транзиција ка политичкој интеграцији је могућа, али са моје тачке гледишта, то није краткорочна, ни средњорочна перспектива. И за то је потребна одлука свих чланова савеза, али још не говоримо о томе да градимо политички савез. Уколико желимо да се изгради економски савез који ће реално радити, потребно је још много посла.

ЕАЕС може постати довољно утицајна сила на светској арени, а то може да се не допадне традиционално великим светским играчима. Да ли ће, на пример, САД спречавати евроазијске интеграције?

Већ смо чули да је Хилари Клинтон рекла да су Сједињене Државе снажно против Евроазијског Савеза, јер они то сматрају оживљавањем Совјетског Савеза и САД ће учинити све да евроазијске интеграције не успеју. Разумљиво је да ове акције постоје и да ће их бити. Са моје тачке гледишта, економске санкције које су уведене или које обећавају да уведу САД против Русије, су усмерене на успоравање, ако не и на заустављање евроазијске интеграције. Међутим, према томе како се догађаји развијају у оквиру јединственог економског простора након увођења ових санкција, или ако видимо посету Шангају (званична посета Владимира Путина Кини, прим. ур.), очигледно је да евроазијски пројекат наставља да се развија. Иако САД не треба нови велики центар моћи, што је за њих неугодно, ради се о томе да они покушавају да одрже своју глобалну позицију. Али мислим да је њихово право да заштите своје интересе. Друга ствар је, како то утиче на оне земље које они покушавају да ограниче у сопственом избору, у овом случају економском.

Како ће стварање ЕАЕС-а утицати на структуру међусобне трговине земаља које улазе у савез?

Мало је вероватно да ће се 1. јануара 2015. драматично променити квалитет промета робе, мада морам да кажем да је сада извоз производа инжењеринга у Русију из Казахстана незнатно повећан. То је сада главни задатак Евроазијског савеза – модернизација механизације, стварање услова за заједничку модернизацију индустрије механичког инжењерства и индустрије у целини, са нагласком не само на ресурсе, не само на производњу и продају ресурса, већ на успостављање индустрије – заједничке производње , националне индустрије, успостављање ових услова. Ако то буде изграђено, постепено ће се мењати робна структура трговине. И онда ће овај савез функционисати заиста ефикасно.

Да ли је у будућности могуће увођење јединствене валуте у ЕАЕС-у?

Могуће је, али не у средњорочном периоду, са моје тачке гледишта. Ова опција је одложена, јер то сада није примарни задатак. Ако савез буде ефикасно функционисао, свакако ће бити лакше да буде јединствена валута. У почетку то ће бити обрачуни у националним валутама, а онда је сасвим могућа јединствена валута, али понављам, то није ствар блиске будућности.

Сада следи улазак Јерменије и Киргизије у ЕАЕС. Које земље касније могу да се придруже савезу?

Врло вероватно, неке земље ЗНД-а. Наравно, пре свега се ради о Таџикистану. Заправо, претпостављам, да би савез ефикасно функционисао са привредама различитих обима, мора да прође дужи временски период, тако да то неће, највероватније, бити улазак у Евроазијски Савез, већ ће свака земља или нека економска удружења закључити споразуме о зони слободне трговине са Евроазијским Савезом. То је оно чиме се сада бави Вијетнам, оно што су изјавили неки политичари у Индији и Турској. Сада преговори иду у том правцу само са Вијетнамом. Када се узме у обзир да Вијетнам сада има довољно ефикасну економију, која се развија у Источној Азији и члан је АСЕАН-а, то је озбиљна ствар. Ми говоримо о проширењу сарадње у будућности са овом регионалном асоцијацијом. А о томе да ли ће неко други ступити, то треба да буду званичне одлуке, званичне изјаве држава. До сада, ако говоримо о земљама које су изразиле жељу да у перспективи уђу у овај савез, само Таџикистан.

Извор: http://eurasiancenter.ru/expert/20140526/1003490849.html

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *