Основан “Евроазијски Комуникациони Центар Србије” (ЕКЦС)

dalibor_skoric2_small Пише: Далибор Шкорић

С десна: саветник амбасадора Русије Александра Чепурина – Олег Кокорин,  Младен Обрадовић – Образ,  Немања Шаровић – заменик председника Српске радикалне странке, …,  Михаил Денисов – директор Руског дома,  Владимир Кршљанин – Покрет за Србију,  Срећко Ђукић – бивши амбасадор Србије у Белорусији, међу публиком у позадини Јован Палалић – ДСС, Милан Ресимић испред Двери Српских, Игор Маринковић – Покрет Наши, аналитичар Aлександар Павић и други.

С десна: саветник амбасадора Русије Александра Чепурина – Олег Кокорин, Младен Обрадовић – Образ, Немања Шаровић – заменик председника Српске радикалне странке, …, Михаил Денисов – директор Руског дома, Владимир Кршљанин – Покрет за Србију, Срећко Ђукић – бивши амбасадор Србије у Белорусији,  у позадини Јован Палалић – ДСС, Милан Ресимић испред Двери Српских, Игор Маринковић – покрет Наши, аналитичар Aлександар Павић и други.

Дана 18. марта 2014. у Руском дому у Београду одржана је конференција под називом „Србија у Евроазији“ која је уједно била и оснивачка скупштина Евроазијског Комуникационог Центра Србије (ЕКЦС), прве званичне информативне евроазијске организације у Србији која је формирана заједничким деловањем руске и српске стране. Евроазијски Комуникациони Центар Србије ће бити регионална испостава Евроазијског Комуникационог Центра из Москве (оснивач „РИА Новости“ и Политиколошки Институт „Север-Југ“), чији директор, Алексеј Пиљко је био главни гост конференције. Циљеви Евроазијског Комуникационог Центра Србије биће слични као циљеви истоименог центра оснивача из Москве – информисање јавности Србије о напредовању евроазијског интеграционог процеса, информисање о идеји евроазијства и њеном савременом развоју. Присутни говорници поред Алексеја Пиљка били су саветник политичког одељења амбасаде Русије Олег Кокорин, Наталија Кљајић испред Евроазијског комуникационог центра Србије, др Драган Петровић геополитички аналитичар и Оливера Милин професор руског језика. Међу званицама били су представници странака које подржавају ближу сарадњу с Русијом, аналитичари, новинари и други.

Србија и Евроазијски савез – Олег Кокорин, саветник руске амбасаде

Уводно излагање на скупу одржао је изасланик амбасадора Русије Александра Чепурина и саветник политичког одељења амбасаде Олег Кокорин на тему „Србија и Евроазијска унија“. У свом излагању господин Кокорин је објаснио неке од основних принципа евроазијског интеграционог процеса нагласивши да се не ради ни о поновном успостављању СССР-а ни руске империје већ о потпуно новом процесу базираном на идеји са циљем пре свега бољег живота грађана држава које овом процесу приступе. “Нећемо бити мисионари који Абориџинима доносе апсолутну истину… У овај процес нико никога неће терати, условљавати било чиме”, неке су од уводних речи. “На територији са тржиштем од 170 милиона потрошача Русије, Белорусије и Казахстана нема царина, роба се слободно креће. Првог јануара 2015. садашњи Царински савез треба да прерасте у Евроазијски Економски Савез.” Олег Кокорин је додао да се у многим државама преко медија ствара слика да је Европска Унија место прогреса и напретка док је Царински Савез и будућа Евроазијска Унија место тоталитарних режима у које Русија покушава да увуче уценама друге државе. Стварност је наравно управо супротна, Европска Унија покушава на Русију да пребаци одговорност за кризу и своје нерешене проблеме. Киргизија и Јерменија су потпуно слободно донеле одлуку о приступању Евроазијској Унији. Евроазијска Економска Комисија – наднационални орган Царинског Савеза је почео рад на доношењу мера за пријем две нове чланице. Своју завршну реч још није рекао народ Украјине, али ће историјска реалност и економски интерес ствари поставити на своје место. Руководство Русије полази од једноставног принципа – свака чланица треба да одлучи сама које предности од савеза жели да искористи. “По мом мишљењу,” наставио је Кокорин, “привлачност Евроазијског Савеза је у његовој неполитичности и равноправности чланица. Нико приступање не условљава одрицањем од суверенитета и интегритета чланица, нико не намеће свој поглед на историјску прошлост, нико неће тражити одрицање од породичних вредности и начина изражавања личне слободе… Погледајте како је текао ток преговора са Белорусијом и Казахстаном. Анализирала се свака реченица споразума и мењао се сваки ред уколико је неко имао приговор, данас се нико од чланица не осећа оштећен, нико није изгубио ни најмањи део територије, никоме не прети колапс ни у једној грани привреде… Свака држава кандидат за ЕУ би требало да се пита шта губи а шта добија уласком у Европску Унију. Украјина је покушала да одговори на ово питање. Губици уласком у Европску унију би били велики због затварања украјинских фабрика и бродоградилишта, уништења авио-индустрије, смањиле би се плате, порасла би инфлација. Ове губитке у висини од 10 милијарди долара Европска Унија је планирала да компензује са око једном милијардом долара помоћи. На другој страни добици уласком у Евроазијски Савез би били око 9 милијарди долара годишње, због ниских цена нафте и гаса и слободне трговине. То су били мотиви које је тадашња власт узела у обзир.” … “У овом тренутку нема преговора о приступању Србије Евроазијском Савезу али Србију нико не спречава да са Евроазијском Економском Комисијом потпише меморандум о сарадњи”, речи су Олега Кокорина после којих је уследио громогласан аплауз у сали.

Евроазијски комуникациони центар – циљеви и задаци, Алексеј Пиљко, директор ЕКЦ из Москве

govornici 2 - kopijaСледећи говорник је био главни гост скупа Алексеј Пиљко, директор Евроазијског Комуникационог Центра из Москве, који је почео говор са подсећањем да почетком 2015-те године треба да се потпише договор о Евроазијском Економском Савезу који је плод дугог пута. Ово потписивање је последица освешћивања да земље бивше чланице СССР-а не могу да функционишу без тесне сарадње као и последица жеље да се унапреди стандард живота грађана. Појавила се потреба за информисањем о овом сложеном процесу интеграција. Проблеми који су се појавили су недовољна информисаност друштва, не само земаља чланица него и шире, одсуство једне опште мреже која ће се бавити обавештавањем о току процеса, недовољно добро информисање људи у бизнису, неопходност да се једноставним језиком објасни какве предности даје приступање заједници, проблеми информисања младих како би разумели потребу за стварањем савеза. Због ових информационих проблема је створен Евроазијски Комуникациони Центар – непрофитна организација, један од оснивача су „РИА Новости“ која се сада трансформисала у крупнију организацију – „Русија данас“. Комуникациони центар има за циљ појачање информисања и координисање заинтересованих за учествовање у процесу интеграција. “Имамо тежњу за ојачавање цивилизацијског и културног јединства земаља учесница интеграције, такође бисмо хтели учврстимо и покажемо евроазијске вредности и евроазијско разумевање појма људских права”, нагласио је Пиљко. “ЕКЦ жели да предузме следеће пројекте: припрема и реализација информационих евроазијских програма, прављење прес конференција, организација евроазијског конгреса сваке године почевши од ове године са различитим тематским секцијама конгреса посвећеним различитим темама у оквиру евроазијских интеграција, подршка разних просветних програма о евроазијским интеграцијама и подршка разним медијским пограмима. Он-лајн подршка ће бити организована на платформи „Русије данас“ и подразумеваће вести, онлајн конференције са експертима, мултимедијалне садржаје. Важно је да обавештавање о развоју покрета буде на различитим језицима. Најважнијим сматрамо организовање годишњег евроазијског конгреса због константног дијалога бизниса, друштвених организација. Желели бисмо да то буде у облику дводневног или тродневног форума са представницима свих земаља чланица. Ниједан сличан пројекат не може бити успешан ако је само пројекат намењен елити, већ мора да има широку друштвену подршку. Евроазијски Комуникациони Центар ће радити са великим трудом јер нас чека велики посао како би на прави начин извештавали јавност у земљама чланицама и споља о развоју интеграционог процеса. Евроазијски пројекат није имитација совјетског пројекта, ово је потпуно самосталан и оригиналан интеграциони пројекат који може да изађе изван граница бившег Совјетског савеза и да постане основа за очување економског суверенитета многих земаља које се сада налазе у условима економске безалтернативности. Судећи по свему двадесет први век ће бити век крупних интеграционих пројеката и ниједна земља неће моћи да избегне у блиској будућности да направи избор и економску стратегију због чега евроазијски процес свакако има будућност. ”

Украјинска криза – др Драган Петровић, геополитички аналитичар

sala sa zastavama 2Др Драган Петровић је на врло интересантан начин објаснио садашњу украјинску кризу и због чега је она важна. “Главни сукоб супротности у Европи потиче из времена ривалстве Велике Британије и царске Русије, по неким теоретичарима сукоб оних који су владали морима и оних који су владали са великом копненом површином. Европске силе су још у ранијим вековима разматрале шта ће бити са народима из европског дела Турске након повлачења Турске из Европе и закључили су да ће ови народи углавном православни, добрим делом словенски, због учествовања Русије у ослободилачким процесима имати позитиван став према Русији и из ове једначине су западне силе израчунавале свој однос према народима Балкана и истока Европе. ” Др Петровић је направио историјски преглед пута руске државе од њеног настанка, победе над Златном хордом и Тевтонским редом и наслеђивања од Византије улоге Трећег Рима. У овом историјском путу руске државе за разумевање кризе у данашњој Украјини је посебно важна 1556. година, уједињење Пољске и Литваније и стварање Жечпосполите, пољске католичке империје када Пољаци овладавају западним делом Украјине – Галицијом у којој у неким, до тада православним епархијама, успостављају унијатску цркву која признаје папу и католичку теологију. Овде се развија другачији идентитет, не-руски. Касније ће унијати из овог западног дела Украјине бити углавном у саставу нацистичких јединица у другом светском рату. Хмељницки, sala spreda - kopijaвелики атаман козака је ослободивши велику територију источне Украјине и замоливши руског цара ујединио ову источну Украјину с Русијом. Ови предели су били дуже у Русији и због тога се овде није развио сепаратни идентитет. “Украјина је неповратно цивилизацијски подељена земља на источну проруску и западну про -западноевропску” речи су Хантингтона у његовом познатом делу Сукоб цивилизација. Закључак др Петровића је следећи “По питању Украјине тешко је погођена америчка “мека моћ – софт пауер”, тј. престиж једне земље и њеног утицаја и цивилизације у очима света. Крим је најнеуралгичнија тачка и место од највећег есенцијалног руског интереса јер је то становништво руско и у питању није малигна већ бенигна агресија односно одбрамбена. Моје је мишљење да ће се ићи на федерализацију земље. Уколико Украјина буде ишла на конфликт, тада може доћи до поделе земље после чега би се можда источни део одмах или касније припојио Русији.”

Учимо руски!

od pozadi sredina s blicomПрофесорка Оливера Милин је одржала реферат о руском језику и његовој великој важности данас за Евроазијски Савез, јер је у њему он оно што је енглески у Европској Унији. Руски је данас потиснут од западних језика и избачен из многих основних школа што је последица курса државе и вишедеценијске западне културне доминације у Србији, али времена се на срећу мењају. То је четврти језик на свету, језик Достојевског, Толстоја, Чехова, научника Ломоносова и Мендељејева, композитора Чајковског и Мусоргског и језик православних руских светитеља. Данас руски заузима треће место у свету по броју људи који га говоре, учи се у 120 земаља, свака четврта књига на свету штампана је на руском, на западу се данас за бављење многим пословима укључујући и бизнис захтева знање руског језика. Због свега наведеног као и због будућих евроазијских интеграција у којима ће руски језик бити језик међународне комуникације, пожељно је учити овај словенски језик који је један од језика будућности.

Затворени састанак са представницима странака и експертима

Затворени састанак Алексеја Пиљка са представницима странака, налитичарима и новинарима

Затворени састанак Алексеја Пиљка са представницима странака, организација и аналитичарима

Након конференције у просторијама Руског дома одржан је затворени састанак између директора ЕКЦ Алексеја Пиљка и представника странака, аналитичарима и представницима интернет портала који се баве политичком аналитиком. Алексеја Пиљка је највише интересовао однос српске јавности према идеји Евроазијског Савеза. С његове тачке гледишта чак и ако би Србија желела да настави преговоре за чланство са Европском Унијом, њена преговарачка позиција би била далего гора уколико би у преговорима са ЕУ наступала самостално “један на један”, услови ће бити далеко лошији него из позиције преговарача за члана Евроазијског Савеза. “На почетку када је почела да се осмишљава идеја Евроазијског Савеза, што се види у договору Путина, Назарбајева и Лукашенка, видело се да ова идеја није супротстављена идеји Европске Уније већ да је замишљена као део великог континенталног пројекта. Такође исто је предложено и Украјини, да је боље за њу да преговара са ЕУ са позиција преговарача за Евроазијски Савез јер ће тада и за ЕУ добити боље услове.” Учесници у разговору из Србије су истакли да је основни проблем да нема медија који ће то да преносе и да је друштво тако уређено да су широке масе аполитизоване. У Србији ниједно од средстава масовног јавног информисања не преноси докле се стигло са Евроазијским Савезом и да је оснивање информационог центра у Србији корак у праву страну. Истакнуто је да је расположење у друштву добро према сарадњи са Русијом. На основу неких истраживања нешто више од 30% људи подржава евроатлантске интеграције али је постигнуто да ће у будућем парламенту овај курс бити подржан са вероватно 100% гласова. По речима присутних, медији су у потпуности блокирани. Рад на медијима и информисању са руске стране би грађанима могао да покаже да је Русија озбиљно заинтересована за овај простор и да је убацила геостратешки елемент, као и да размишља за дужи период унапред. Могло се чути још и то да је резултат ових избора створио једну не скоро виђену ситуацију, само про-евроатлантске странке у парламенту, са опозицијом једино на улицама, што је можда и најгоре што је могло да им се деси. Могла се чути и јасна порука госту из Русије за даљи ангажман: “Идеја Евроазијске Уније, њених перспектива, њене достижности и реалности, како би се она нашла у конкуренцији са медијски и јавно форсираном идејом евроатлантизма, мора бити агресивније и много видљивије, брендираније и гласније, уочљивије заступана у Србији. Да ли присуством руских званичника, експерата, јавних личности, атрактивних културних догађаја и манифестација, концерата, фестивала, конференција или медијски… Треба, наравно, појачати присуство руске штампе у Србији, руских сајтова и портала. О значају канала „Русија данас“ беспредметно је говорити, на исти начин на који је у српском радиодифузном простору својевремено место под сунцем изборила америчка „Фокс“ телевизија. Приступачан месечник по цени, који би постао омиљено штиво, пуно прича о обичним људима, анализа које би биле нетипичне и занимљиве, који би се инфилтрирао у српску стварност и повратио веру у новинарство као друштвено ангажовану делатност. А ваљало би увек изнова подсећати на примере руске помоћи и солидарности Србији и нове још упорније бележити и тако истицати. Само планском и добро осмишљеном јавном кампањом у корист идеје чија је реална алтернатива евроатлантизам, а не обратно, у широким народним слојевима, адекватно усмереној ка циљним групама, може се постићи код „обичних“ грађана Србије неопходно уверење да је Русија ту, заинтересована без обзира на наводну изборну подршку гласача еврофанатичној власти.”

Званично отварање ЕКЦС

lokal1Алексеј Пиљко је посетом просторијама Евроазијског Комуникационог Центра Србије званично отворио овај центар. Било је речи о конкретним начинима даље сарадње између руског и српског огранка и даљим пројектима. Договорено је да је први пројекат унапређење и развој покренутог интернет сајта ( http://ekcs.rs ) који ће се бавити преводом вести са руског сајта ( http://eurasec.com ) и ауторским текстовима на тему евроазијских интеграција, представљањем српској јавности идејних основа класичног евроазијства и раскошне културе Евроазије која је у Србији недовољно позната.

3 thoughts on “Основан “Евроазијски Комуникациони Центар Србије” (ЕКЦС)

  1. Милан

    Веома ми је драго да Русија почиње и у Србији да шири свој прогресивни утицај јер смо заиста по питању стерилног једноумља досегли дно.
    Желим што пре да започенете освајање и медијског простора а пре свега ТВ програма.
    Људи који буду водили овај комуникациони центар а надам се самим тим и радио и ТВ програме имаће заиста Сизифов посао јер после 15 година најсировијег испирања мозга, овај народ делимично више не зна ни ко је ни шта је.
    Сигуран сам да ће позитивни успеси вашег рада веома брзо бити видљиви и корисни и вама а и нама.

    Reply
  2. Zlatko

    Удачи ребята!

    Пуно среће момци, ту сам за сваку помоћ.

    Reply
  3. jasmin

    VOLIO BIH DA EVROAZIJSKI KOMUNIKACIJSKI CENTAR KUPI TV I RADIO POSTAJU U HRVATSKOJ,I DA POCNE SA SVOJIM EMITIRANJEM U HRVATSKOJ.JER PRAVO RECENO HRVATSKI MEDIJI NEGOVORE ISTINU O SVEMU JOS OD 1991.A MI KOJI SE PRAVILNO ZELIMO INFORMIRATI O POVJESTI I VAZNIM ZBIVANJIMA,POSTOJIMO U VELIKOME BROJU.

    Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *