Персијска козачка дивизија

persijska_kozacka_brigada_smaller

tesic2_small Пише: Горан Тешић

 

Постојање и деловање персијске козачке дивизије спада у ред мање познатих епизода из иранске и руске историје, па се надамо да ће следећи текст бити занимљив за читаоце.

Некада велика светска сила, персијска империја, крајем 19. века се налазила у стању слабљења и била је у полу-колонијалном односу према тадашњим светским силама, као што су Велика Британија, Русија и Немачка. У Персији је на власти била династија Каџара и била је толико слаба да није чак имала ни регуларни армију. У случају рата, окупљала се привремена војска, а војнике су слале племенске вође. Таква војска је била слабо обучена и није се могла озбиљније супротставити непријатељу.

Насер ед-Дин шах је био први персијски државник који је посетио европске земље (Русију, Немачку, Аустрију, Француску и Велику Британију) у другој половини 19. века и на њега је тада оставио утисак изглед и обученост европских армија. А када је за време једног од тих путовања прелазио преко Кавказа, који је био пун руске војске после недавног рата са Турском, а куда га је спроводио терски козачки одред, њему су се изузетно допали козачка униформа и џигитовка, па је намеснику Кавказа Великом кнезу Михаилу Николајевичу рекао о својој жељи да у Персији фомира такву једну каваларијску (коњичку) јединицу. Велики кнез је о томе обавестио цара Александра Другог, а овај је решио да у Персију пошаље неколико официра. Начелник Тифлијског војног округа генерал Павлов је изабрао потпуковника Алексеја Домонтовича, који тек што се вратио из рата са Турском, дао му новац и преводиоца и слободу да делују у датом правцу. Крајем новембра 1878. године Домонтович је кренуо у Персију, да би у јануару 1879. стигао у Техеран. Исте године је у Персији формирана Персијска козачка бригада, која је 1919. године прерасла у Персијску козачку дивизију. 1884. године у саставу јединице се појавила артиљеријска батерија, а касније и пешадија. Главни задаци дивизије су били обезбеђење шаха и виших државних службеника, служба при конзулатима, дипломатским мисијама, министарствима, арсеналима и банкама, као и спречавања нереда и помоћ приликом сакупљања пореза.

Формирање руске козачке јединице у Персији при двору персијског шаха је класичан пример њене употребе у спољнополитчким покушајима руске империје да се супротстави дејствима британске империје у овој земљи. Дакле, руско-британско геополитичко супарништво на просторима Блиског Истока и Средње Азије датира од давних дана, а Персија је била занимљива за велике силе и у то време док нафта у њој још није била откривена, а откривена је 1908. године, из разлога што је Велика Британија по уговору са Русијом из 1907. године држала под својим утицајем јужни део земље, Русија северни, док је централни део био неутралан и отворенији за утицај Немачке. Русија је тежила да истисне Британију из Персије и да тако добије излаз ка Персијском заливу и Индијском океану.

Што се тиче војног састава Персијске козачке бригаде, њега су већином чинили мухаџири, потомци муслиманских породица, које су се преселиле у Персију са Кавказа у време ранијих руско-персијских ратова. Такође је било доста брђана, то јест Курда номада, као и људи из других персијских провинција, а било је и Афгана и Туркмена. Бригада се формално потчињавала персијском војном министру, али је њоме непосредно руководио руски посланик у Техерану, а који је радио по инструкцијама војног министарства Русије. На свим најважнијим командним местима у бригади су били руски официри, а на високим положајима су били и Персијанци. Козаци су носили униформу терских козака, а били су наоружани кавкаским кинжалима (ножевима), сабљама и пушкама типа Бердан.

До 1894. године, бригада се налазила у различитом стању, да би током времена почела да преживљава тешке дане услед смене команданата, недостатка финансијске подршке, дугова, некомпетентности командира, интрига у руском дипломатском корпусу у Техерану, анти-руским групама при двору шаха, као и пада у дисциплини. Због свега тога, персијски војни министар је под утицајем Енглеза чак предлагао да се бригада расформира. Шах није пристао на то, јер се бојао да не изазове незадовољство Русије, али су се, ипак, водили преговори о замени руских инструктора немачким. Бригаду је од расфомирања спасао нови командант, пуковник Генералштаба, касније генерал-мајор Владимир Косоговски, који је ступио на дужност 1894. године. Захваљујући њему бригада је остала под руским утицајем, а он је био и творац идеје да се на основама Персијске козачке бригаде формира нова персијска армија, а што је и било остварено од стране његових наследника почетком XX века. Пуковник Косоговски није био само војник, већ и ерудита, који је владао персијским језиком и његовим дијалектима и који се упознао са Персијом не само по описима, већ и директно током својих инспекционих посета овој земљи. Косоговски је довео бригаду у ред и вратио је у стање пуне бојеве готовости, успевши да одстрани покушај Британаца да преузму контролу над јединицом. Косоговски је зато стекао необично велики утицај при шаховом двору, што му је чак омогућило да учествује у унутарполитичком животу земље. 1899. године број војника бригаде је порастао на хиљаду људи.

Када је 1896. године убијен шах Насер ед-Дин, за време чије владавине је Персија упала у свеопшту кризу, Персијска козачка бригада је показала свој квалитет, обезбеђујући поредак на улицама Техерана и подршком законитом наследнику Музаферу ед-Дину, који је имао конкуренцију у својој браћи. Нови шах је дошао у Техеран под заштитом козачке бригаде и њен утицај је од тада додатно порастао. 1903. године Косоговског је сменио некомпетентни пуковник Чернозубов, када је утицај бригаде поново почео да опада, али га је руско војно руководство повукло и 1906. године га је заменио пуковник Љахов.

Под притиском аристократије, духовенства и интелигенције шах Музафер ед-Дин је пристао на увођење конституције и формирање парламента – меџлиса. У меџлису су били противници шаха. Убрзо после увођења конституције шах је умро, а наследио га је његов син Мухамед Али, који је поставио пуковника Љахова за војног губернатора Техерана. Нови шах Мухамед Али није планирао да поштује конституцију, па је 24. јуна 1908. године Персијска козачка бригада извршила напад на меџлис, при чему је било убијено неколико стотина људи, а сам меџлис је растурен. Ипак, борба конституционалиста против шаха се наставила, тако да је он морао да преда власт свом 11-годишњем сину Ахмаду и да побегне у изгнанство у Русију. Малолетни Ахмад није имао реалну власт, а пуковник Љахов се салгасио да служи новом режиму.

Међутим, после октобарске револуције у Русији, ситуација за Персијску козачку дивизију постаје много тежа, јер је, пре свега, изгубљена подршка од државних органа. Ипак, дивизија је наставила да постоји, при чему се део официра вратио у Русију да се бори на страни белих, а већина је остала у Персији, где је учествовала у борбама против бољшевика у каспијском приобаљу и у Азербејџану. Међутим, у Техерану су почеле да се шире гласине да су руски официри непоуздани и да сарађују или са Британцима или са бољшевицима. У почетку Ахмад шах није хтео да верује тим гласинама, али су Британци почели да врше велики притисак на њега да отпусти тадашњег команданта дивизије пуковника Старосељског, што се на крају и десило, то јест пуковник је морао да поднесе оставку са још 120 руских официра. Тиме је окончан руски утицај у Персији.

reza_han_pahlavi_s_leva

Персијска козачка дивизија је тако прешла под контролу Британаца, а на челу дивизије са нашао човек који је почео да служи у њој као обичан војник и који је кроз руску војну обуку догурао до чина генерала – Реза-хан, будући шах Персије, из династије Пахлави. 1920. године Персијска козачка дивизија је била расформирана, а на њеним развалинама је формирана нова јединица из које је Реза-хан успео да створи респектабилну персијску јединицу. 1921. године Реза-хан је са борбом заузео Техеран и био постављен од стране Ахмад шаха за војног губернатора и команданта, а ускоро и за војног министра. Што се тиче преврата из 1921. године, Н.К.Тер-Оганов у својој књизи “Персијска козачка бригада 1879-1921 г.” наводи да постоје јасне индиције да је он био организован у договору са Британцима и то са генералом Ајронсајдом и пуковником Хенријем Смитом, иако Британци званично нису признали своју умешаност. Занимљиво је рећи и то да се управо у то време, то јест од јануара 1919. године, на месту војног министра Велике Британије налазио нико друго до Винстон Черчил, а 1921. године је био министар за колонијалне послове. 1923. године Реза-хан је постављен за премијера Персије, а 1925. је извршио државни удар у коме је свргнуо са власти Ахмад шаха и прогласио се за првог шаха из династије Пахлави.

Интересатно је поменути и то да је нови шах Реза-хан Пахлави био поборник независне Персије, који је на основу, у то време потписаног уговора између Велике Британије и Совјетског Савеза о напуштању територије Персије и британске и совјетске војске, инсистирао да Британци то ураде што пре. Као одговор на то, Британци су покушали да организују још један државни преврат, али овога пута без успеха.

1922. године је формирана национална армија Персије и тиме је и формално престала да постоји Персијска козачка дивизија, која је 40 година била истурена тврђава царске Русије у овој земљи. Поменимо и то да је 1935. године шах Реза-хан Пахлави затражио од свих држава света да Персију од тада зову Иран.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *