Алексеј Пиљко: Пет тачака о Украјини. Како Русија треба да реагује на државни удар?

natalija_kljajic2_small Превела: Наталија Кљајић

 

aleksej_piljko

Прва етапа политичке кризе у Украјини се завршила. Влада Виктора Јануковича је пала, наоружана опозиција је преузела власт и спроводећи “Прајдову чистку” (прим. прев. из времена енглеске буржоаске револуције) Врховне Раде, добила контролу над земљом. То значи да се украјински парламент претворио у нелегитимно “крњи”. У принципу, то не треба никога да изненађује. Ситуација се последњих недеља развијала на такав начин да је ово финале, можда, било неизбежно.

Шта имамо после свега?

Одмах након поделе ресора, нове власти су удариле на руски језик, забранивши његово коришћење као регионалног. Штавише, започели су отворени позиви за кажњавање људи, само зато што говоре руски, увођење институције недржављана по прибалтичком моделу, провођење лустрације, забрана неподобних политичких партија и медија. Дакле, закључак је недвосмислен – дерусификација Украјине, уништење руског језика и културе је главни циљ опозиције која је дошла на власт.

Скоро одмах су се активирали и западни политичари. Британски министар иностраних послова Вилијам Хејг је изјавио следеће: “Веома је важно да Русија не подрива економску помоћ коју ћемо ми дати Украјини”. У пракси, то значи следеће: од Москве захтевају да заборави на враћање кијевског дуга за гас, да не зауставља финансијску помоћ (друга транша у износу од 2 милираде долара је била замрзнута) и да не покуша да предузме мере заштите свог тржишта у случају увођења режима слободне трговине између ЕУ и Украјине.

Узгред, француски министар спољних послова је у том смислу био много јаснији од свог британског колеге: “…финансијска ситуација у Украјини је веома тешка. Русија је обећала помоћ и, ми се надамо, да ће наши руски пријатељи и партнери наставити да пружају подршку (Кијеву).” …Траже од Москве да плати рачуне украјинске револуције, која има изразито анти-руски карактер.

Међутим, много провокативнија је изјава Сузан Рајс, помоћника председника САД за националну безбедност, која је нагласила да ће размештање руских трупа у Украјини бити “велика грешка”. Можда је то дипломатско покриће репресије садашње власти, усмерене против руског говорног подручја Украјине, позивањем Русији – не мешајте се. На тај начин, Вашингтон провоцира екстремисте на дерусификацију украјинске државе силом оружја.

Оваква политика Запада ставља Русију пред тежак избор. Уколико Москва заузме неутралан став и игнорише државни удар у Украјини, положај наше земље у пост-совјетском простору ће бити знатно ослабљен. Осим тога, имајући у виду блиске родбинске везе многих Руса и Украјинаца, западна пропаганда ће бити све гласнија преко својих “репетитора” у руском информативном простору, спроводећи тезу о томе да је “Кремљ предао Украјину”. Самим тим би се уздрмала политичка стабилост у Русији.

Активна позиција Москве поводом Украјине такође носи ризике. Међутим, изгледа да алтернативе нема. Ипак, нова руска политика у правцу Украјине мора бити уравнотежена и у међународно-правном смислу беспрекорна.

Као прво, Русија не треба да призна садашњу украјинску власт. Може да буде у контакту са њом, али свеједно званична позиција Москве мора да буде јасна – у земљи се десио државни преврат и одлуке “окрњене” Врховне Раде у њеним очима немају правну снагу.

Као друго, неопходно је објавити о увођењу санкција против радикала из партије “Слобода” и нацистичког “Десног сектора”. Улаз на територију Русије њима и њиховим симпатизерима мора да буде забрањен. У случају да екстремисти почну терор против рускојезичних грађана Украјине против њих мора да се покрене правни поступак.

Као треће, до појаве легитимне власти у Украјини свака економска помоћ Кијеву мора да буде обустављена. То се тиче како доделе следеће рате кредита, тако и попуста на куповину природног гаса. Више од тога, неопходно је извршити притисак на оне украјинске олигархе који су подржали преврат. И то све до преузимања њихових рачуна и конфискације бизниса.

Као четврто, Преко званичних канала треба јасно дати до знања садашњим украјинским властима да ће у случају гушења протеста у рускојезичним регионима и Криму одговор Русије бити максимално жесток. При томе, то треба да се тиче и могућих провокација у односу на објекте Црноморске Флоте РФ.

На крају, као пето, треба дати максималну подршку – финансијску, организациону, информациону – оним снагама у Украјини које нису признале државни преврат.

Овај програм из пет тачака је само минимум онога што треба урадити већ данас. У противном случају на руским западним границама ће се појавити непријатељска држава, чија ће идеологија бити агресивна русофобија. Та “нова Украјина” ће постојати и захваљујући новцу руских пореских обвезника. И бавиће се уништавањем руског језика, културе и историјског наслеђа.

И за решавање тог проблема ће нам бити потребно много времена.

Аутор текста је директор “Евроазијског Комуникационог Центра” из Москве, Алексеј Пиљко

Извор: http://www.eurasec.com/analitika/4529/

2 thoughts on “Алексеј Пиљко: Пет тачака о Украјини. Како Русија треба да реагује на државни удар?

  1. Vlado

    Pitanje Krima je reseno zato ne razumem da ce neko provocirati Crnomorsku flotu i gusiti Ruske proteste na Krimu?

    Reply
  2. Тешић Горан, ЕКЦС

    Да. Овај текст је написан нешто раније, али је и даље у великој мери актуелан.

    Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *