Прагматично евроазијство (3. део)

natalija_kljajic2_small Превела: Наталија Кљајић

Украјинскo питање

Тешко да у било ком другом питању има толико лажних клишеа и политизације, као у дискусији о “цивилизацијском избору Украјине”.

На жалост, дискусија о будућности Украјине се води у смислу “или, или”, у време када је, у оквирима парадигме континенталне интеграције, могућ приступ “и, и”. На пост-совјетском простору и у ЕУ постоји дубоко неразумевање суштине интеграционих пројеката. У Европи и на Западу карактеристична је перцепција ЗНД-а, а у последње време и Евроазијског економског простора, као продуката “руског империјализма”. Међутим, пост-совјетска интеграција има моћне економске параметре, који су повезани са огромним погодностима за земље учеснице. Европљанима је тешко да схвате сву дубину кооперативних веза, наслеђених из бивших совјетских република, као и њихов витални значај за модерни развој Русије, Украјине, Казахстана и Белорусије.

У историји не постоји сличан распад (осим, можда, Аустро-Угарске империје), као што је био распад СССР-а. Замислите распад Европске Уније: не само монетарне зоне, већ и целог заједничког тржишта. Затим представите све подстицаје реинтеграције Европе у таквој ситуацији, а онда то помножите са три, јер је совјетска економија била квалитативно више преплетена од привреде садашње Европске Уније.

Затим, не треба порицати законе о заштити конкуренције тржишта: индустријска сарадња у региону ЗНД-а је осмишљена да обезбеди реализацију извозних потенцијала – од житарица до хеликоптера и од хардвера до енерго-турбина. Ко каже да је глобалним конкурентима профитабилан продор евроазијских партнера?

Најбитније је да се европска и евроазијска интеграција не посматрају као међусобно искључиве. Насупрот томе, регионализам ЗНД-а може бити корак ка интеграцији у ЕУ! Царински савез Русије, Белорусије и Казахстана може бити ефикаснији и моћнији партнер за ЕУ, него поједине земље. У том случају би се појавили додатни подстицаји за интензивирање дијалога и делимичну адаптацију европских норми и стандарда.

Тренутно Украјину, земљу која се налази између ЕУ и Царинског савеза, комада интензивна расправа о могућности уласка или у једну или у другу заједницу.

Али, хајде да се запитамо: зар се “Европски избор” Украјине принципијелно не поклапа са европском оријентацијом Русије? Русија гравитационо тежи ка Европи у погледу трговинских и инвестиционих токова, географског распореда становништва и културних предности.

Казахстан је такође “европска” земља: ЕУ је његов највећи трговински партнер (37,7% извоза и 32,3% спољнотрговинског промета у 2010. год, по подацима ММФ), казахстанске компаније су постављене на Лондонској берзи, а студенти, по владином програму “Болашак”, углавном студирају у Европи (око 50%), део (5%) у источној и југоисточној Азији, 28% у САД-у и 9% у Русији.

Чини се да се најоптималније дугорочно решење “Украјинског питања” може наћи управо у оквиру економске интеграције Европске уније и Царинског савеза. Снажна опција би било укључење Украјине у Царински савез, затим потписивање споразума о слободној трговини са пост-совјетским трговинским блоком (са око 220 милиона становника и БДП 2,2 трилиона долара) и Европском унијом. У овом сценарију би Украјина постигла све своје циљеве, обезбеђујући повољне односе са Русијом и другим партнерима у Северној и Централној Евроазији и јачајући сопствени европски избор. Такав споразум би могао послужити као основа за усклађивање закона и крајњег циља – увођење безвизног режима. Постоји још једна опција – то је шема уговора или споразума о дубокој и свеобухватној слободној трговини (DCFTA – http://trade.ec.europa.eu/doclib/docs/2013/april/tradoc_150981.pdf) у троуглу “ЕУ-Украјина- ЦС”.

У оквиру сваке од ових варијанти споразум свакако треба да пружи комплетно решење и укључи не само питања трговине, већ и слободно кретање људи (безвизни режим), капитала, постепену унификацију техничких стандарда, интеграције инфраструктура.

У сваком случају, најбоље решење за укључивање Украјине у “Велику Евроазију” објективно је могуће само у формату учешћа и ЕУ и ЦС.

Европска унија, у принципу, не одбацује могућност интеракције са економским блоковима: па су, на пример, 2010. год. обновљени трговински преговори ЕУ и МЕРКОСУР-а (http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B5%D1%80%D0%BA%D0%BE%D1%81%D1%83%D1%80).

Такође треба узети у обзир и веома скромне резултате садашње политике ЕУ – Источно партнерство. Време је да се размишља о дубоким променама у концептуалним приступима.

Програм Евроазијског партнерства: флексибилност и низ различитих инструмената у изградњи односа са светом

Евроазија није ограничена само на пост-совјетски простор, а границе пост-совјетског простора не могу се сматрати једном и за свагда везаним за совјетску прошлост. Док у неким аспектима пост-совјетски простор заиста може бити најбоља област за интеграцију, у другима ће бити оптималнија другачија спајања земаља.

У новој реалности су потребни и нови инструменти конструктивне сарадње са суседима, како партнерима у оквиру ЗНД-а, тако и на евроазијском континенту. За мултилатералну сарадњу је могуће креирати програме ЕЕП-а и будућег Евроазијског економског савеза са радним називом “Евроазијско партнерство” за развој различитих облика дубље интеграције са суседним земљама.

У оквиру Евроазијског партнерства је могућа билатерална и мултилатерална сарадња. Међутим, акценат треба ставити на билатералну сарадњу, поштујући специфичност конкретног партнера. Сарадња не мора бити структуирана само кроз договоре, већ и кроз заједничке акционе планове (као у Европској политици суседства) и учешће у заједничким програмима.

Циљ програма “Евроазијско партнерство” је обезбеђење широке трговинске и економске сарадње земаља Северне и Централне Евроазије, а у будућности, са другим стратешким евроазијским партнерима без обавезног чланства у ЕЕП-у. Овде је могуће користити формат који је сличан Евро-медитеранском партнерству (http://www.mvpei.gov.me/rubrike/multilateralni-odnosi/Regionalne-organizacije/Evro-mediteransko_partnerstvo_EuroMed_/?alphabet=cyr), тј. ЕЕП може сарађивати са земљом партнером која је у чланству ЕЕП-а, као и са оном која је на најкраћем путу до сарадње. “Евроазијско партнерство” би могло да наступи у улози фундаменталне основе за сарадњу различитих земаља и ЕЕП-а, узимајући у обзир интерес свих страна.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *