Привлачна Азија

01/05/2015

si_djinping_smaller

natalija_kljajic2_small Превела: Наталија Кљајић

 

ЕАЕС, Кина, САД: Чија стратегија развоја Централне Азије ће победити?

Стручњаци су одавно предвиђали да ће се у 21. веку центар светске економске и финансијске активности преместити у Азију. Чини се да те прогнозе почињу да се обистињују: овај регион све више и више интересује велике светске играче. Једним делом, Централна Азија постаје предмет супарништва – разрађено је већ неколико концепција њеног развоја. ЕКЦ је покушао да анализира постојеће стратегије.

Широки асортиман

Регион Централне Азије је одавно тачка пресека интереса водећих светских држава. Своје концепције развоја региона предложиле су чланице Евроазијског економског савеза, Кине и САД-а.

Казахстан се може назвати пиониром у освајању региона. Ускоро после распада СССР-а, 3. јула 1994. године, на Московском универзитету, председник Казахстана је предложио пројекат Евроазијског савеза, који је првенствено оријентисан на сарадњу међу земљама пост-совјетског простора, којима припадају и државе Централне Азије. У 2014. години реализација те концепције је дошла у завршну фазу: Русија, Казахстан и Белорусија су потписале уговор о формирању Евроазијског економског савеза, који је почео да функционише од 1. јануара 2015. године. Овом савезу се придружила и Јерменија (договор о приступању је потписан 10. октобра 2014.), а планирано је, у скорије време, приступање Киргизије. Основни циљ овог савеза је економска интеграција, која подразумева слободан проток робе, услуга, капитала и радне снаге међу земљама савеза. Ипак, кинески “Женмин жибао” овај нови савез је назвао стратешким ослонцем за успостављање статуса Русије као државе и сматра да је идеја Русије о развоју Евроазијског савеза усмерена на њену лидерску позицију на пост-совјетском простору.

У јулу 2011. године, државни секретар САД Хилари Клинтон је наступила са концепцијом “Нови пут свиле”. Овај пројекат укључује изградњу мреже трговинских и транспортних коридора, који ће пролазити преко територије Афганистана и повезивати тржишта држава Јужне и Централне Азије. Осим тога, овај пут би омогућио приступ страним тржиштима оним земљама, које немају излаз на море. По речима Клинтонове, ова иницијатива је део дугорочне стратегије САД према Афганистану. “Ако посматрате мапу, можете видети да се током многих генерација водила борба за Афганистан. Он је био део велике игре због свог стратешког положаја у самом центру те трговинске маршруте”. По мишљењу многих експерата, развој Афганистана је само повод за ширење утицаја САД на регион. САД су уплашене јачањем позиције Кине на светској сцени и имају намеру да се супротставе њеној доминацији. То потврђује активација Транстихоокеанске трговинске сарадње, у којој се не планира учешће Кине. “Стратешки циљ америчке политике “повратак Азији” је притисак и опкољавање Кине” – пише у чланку “Америка је у стању да прекрије морске путеве од животног значаја за Кину” у “Global Times”-у аналитичар Института за војно-поморска истраживања Ли Че. Осим тога, за Америку је важно да спречи везе РФ са државама бившег Совјетског Савеза.

Са друге стране, Кина нема намеру да мирно посматра планове САД за овај регион. Преузимајући иницијативу, у септембру 2013. године председник НР Кине, Си Ђинпинг, приликом посете Казахстану, најављује стратешку концепцију формирања економског појаса Пута свиле, који је основа за економски развој региона који се налазе на историјској маршрути Великог пута свиле. Овим пројектом је предвиђена изградња јединствене транспортно-логистичке инфраструктуре од Тихог океана до Балтичког мора, која ће обезбеђивати пријем робе на тржишта Централне Азије, Русије, држава Европе, Блиског и Средњег Истока, повећање обима узајамне трговине, поједностављење царинских, визних и других процедура за предузетнике, повећање обима узајамне трговине у националним валутама. Поред тога, овај пројекат подразумева и ширење контаката у научно-технолошкој, образовној и хуманитарној сфери. Суштина кинеског пројекта “Економски појас Пута свиле” је у сједињењу културе и економије, јер је историјски гледано Пут свиле био коридор кроз који су се из Азије у Европу достављали чај и свила, при чему је долазило до многобројних културних размена. “У садашњости би, придржавајући се идеја економског појаса, било могуће изградити евроазијску економску зону, која би укључивала и Кину, Централну Азију и Европу” – пишу новине “Женмин жибао”. При томе, упоређујући пројекат ЕАЕС и амерички план “Новог пута свиле” са кинеским економским појасом Пута свиле, може се закључити да је кинески пројекат глобалнији. Уколико успе да се развије, то ће донети корист за више од три милијарде људи, док би ЕАЕС могао објединити мањи број становника и изградити мање тржиште.

Реализација концепта економског појаса Пута свиле би Кини омогућила да реши један од најважнијих стратешких задатака – да претвори земљу у глобалну трговинску силу. Синкјанг-Ујгурска аутономна област (СУАР) КНР истовремено има перспективу да учврсти свој положај као економски центар Централне Азије.

Осим тога, као што је већ речено, Кини се не допадају покушаји експанзије САД у Централној Азији. Овде се подударају интереси КНР и РФ. “Разумљиво је да је за Русију и Кину потпуно неприхватљиво присуство трећих сила у овом региону. Оне под тим подразумевају у првом реду САД, јер Русија се граничи са централноазијским земљама, док Кина има Синкјанг са његовим сложеним питањима. Зато се присуство трећих земаља, са геополитичког аспекта, посматра као неко окруживање, као изазов”, саопштио је директор Института светске економије и политике Султан Акимбеков за “МК Казахстан“.

Гвожђе се кује, док је вруће

Формирајући своју концепцију, Кина је убрзо прешла на дело, првенствено обезбеђујући подршку руководстава земаља у региону. У септембру 2013. године председник КНР Си Ђинпинг је посетио земље Централне Азије и као резултат тих посета било је закључено неколико десетина уговора чији је износ више од 60 милијарди долара.

Тако је са Туркменистаном потписано осам уговора у вредности 7,6 милијарди долара, између осталог и уговор о гасоводу, чиме ће обим извоза горива у КНР бити дупло повећан.

У Казахстану су два председника потписала 22 уговора на 30 милијарди долара. Компанији China National Petroleum Company (CNPC) је омогућена куповина 8% акција конзорцијума, који ради на нафтним бушотинама Кашаган у Каспијском мору. Остали инострани учесници конзорцијума су Exxon Mobil, Shell, француски Total и италијански ENI.

Кинески председник није заобишао ни Узбекистан. Као резултат његове посете, потписан је 31 уговор на 15,5 милијарди долара. Пекинг је пристао на финансирање изградње железничког пута, који ће повезати Узбекистан са Кином.

Кина и Киргистан су потписали 8 уговора на 5 милијарди долара, при чему ће 3 милијарде бити искоришћено на изградњу новог гасовода.

Тиме се улагања Кине не завршавају. Поднебесна је, такође, уложила 50 милијарди долара на формирање Азијске банке инфраструктурних инвестиција, чији је била иницијатор, а чији члан је и Казахстан. Осим тога, у новембру 2014. године, на сусрету са лидерима Пакистана, Бангладеша, Камбоџе, Лаоса, Монголије, Мјанмара и Таџикистана, у оквиру форума “Дијалог за јачање узајамног партнерства” председник КНР Си Ђинпинг је обећао да ће уложити 40 милијарди долара у фонд Пута свиле. Та транша треба да буде усмерена на решавање транспортно-комуникациоих проблема у Азији. “Фонд треба да представља инвестицију и финансијску подршку сарадњи у области инфраструктуре, привредних ресурса и финансија, као и других транспортно-комуникационих пројеката уз учешће земаља које су распоређене дуж економског појаса Пута свиле и поморског Пута свиле 21. века. Транспортно-комуникационе везе у Азији су кључне у процесу кретања нових фактора раста и конкурентских преимућстава континента” – изјавио је председник КНР на овом сусрету, напомињући да ће Кина у наредних пет година предочити могућности за припрему 20000 стручњака у транспортно-комуникационој области.

Ипак, Пут свиле се не гради само новцем. Почетком марта 2014. године на територији Кине су формирана три научно-истраживачка института, чија ће делатност бити усмерена на разраду конкретног плана деловања у оквиру поменутог пројекта. То су: Институт Централне Азије, Институт за проучавање Пута свиле при Северо-Западном универзитету и Институт Централне Азије при Сијанском универзитету страних језика. Очигледно, намере Кине су изузетно озбиљне.
Кина не планира да се ограничи само на сувоземне транспортне коридоре. У октобру 2013. године, председник Кине је, за време посете Индонезији, предложио земљама АСЕАН-а да заједно оформе поморски Пут свиле, чија би изградња омогућила смањење трошкова за превоз товара поморским транспортом, а такође, и не само развој трговинских веза у оквиру региона, већ и развоју трговинске осе Азија-Европа.

Шта су погодности?

Какве погодности доноси економски појас Пута свиле уколико пројекат буде реализован? Казахстану, на пример, овај пројекат може бити интересантан са тачке гледишта транспортно-логистичке сарадње, што је и један од главних циљева – претварање државе у моћно транспортно чвориште. “Казахстан мора да обнови своју историјску улогу и постане највеће радно и транзитно чвориште Централно-Азијског региона, својеврсни мост између Европе и Азије. Као резултат реализације овог мегапројекта до 2020-те године обим транзитног протока робе треба да се увећа готово два пута, са даљом тенденцијом раста на минимум до 50 милиона тона” – изјавио је Назарбајев на 25. заседању савета страних инвеститора у мају 2012. године. Поред тога, пројекат је перспективан са гледишта развоја трговине, као и потенцијалних инвестиција из Кине.

Тренутна ситуација, у којој Казахстан покушавају на своју страну да привуку три велика светска играча, за земљу отвара велике могућности да искористи предности предложених пројеката. “Нурсултан Назарбајев је у таквој ситуацији, када се Казахстан нашао притешњен између “жрвања”, као што су Кина, САД, Русија и Европа, изабрао тактику тзв. мултивекторске политике”, пише Expert Online у чланку “Велика игра у Централној Азији”. По мишљењу директора Центра за комплексна европска и међународна истраживања НИУ ВШЕ Тимофеја Бордачева, нови Пут свиле не представља опасност за ЕАЕС. “Пројекат није институционално-правни, већ искључиво логистичко-комерцијални, тј. не подразумева измену законодавства земаља учесница, осим техничких аспеката” – прокоментарисао је ситуацију за Expert Online.

Када је реч о Киргистану, предности су очигледне. Кина је већ сада највећи инвеститор у Киргистану, а у перспективи се ове инвестиције могу још повећати. У земљи је регистровано око 600 компанија са учешћем кинеског капитала. Осим тога, Киргистан ће поново добити могућност за развој своје транспортне инфраструктуре.

Узбекистан ће такође добити могућност да постане велики логистички центар у Централној Азији, што за њега представља приход од транзита робе.

Доминација или сарадња?

Са Русијом ствари стоје мало другачије. Са једне стране Си Ђинпинг је изјавио да Кина нема претензије да доминира у Централно-Азијском региону. Осим тога, односи две земље нису никада као до сада били продуктивнији, о чему сведоче многи билатерални уговори, закључени 2014. године, између осталих и уговор о изградњи гасовода. У таквој ситуацији би за Кину било крајње нелогично да квари односе са Русијом.

Са друге стране, неки стручњаци сматрају да економски појас Пута свиле може постати сметња Евроазијском савезу. У сваком случају, постоје разлози за забринутост. Вице-премијер Кинеског института за међународне проблеме Руан Зонгце, наступајући на Академији државне управе при председнику Киргистана, предложио је Киргистану, уместо приступања Царинском савезу, укључивање у економски појас Пута свиле. “Царински савез – то су, све у свему три земље, и неизвесно је ко ће још одлучити да постане његов члан”, изјавио је, не баш пријатељски у односу на Русију и друге чланице ЕАЕС-а.

Русија се, са своје стране, труди да не буде супарник Кине у сфери утицаја, већ се ограничено укључује у пројекат. “Русија сматра да је иницијатива Кине о формирању економског појаса Пута свиле важна и високо оцењује спремност кинеске стране да уважава руске интересе у току његове разраде и реализације. Стране продужавају да траже путеве могућег усклађивања пројеката економског појаса Пута свиле и Евроазијског економског савеза” – речено је у заједничком саопштењу РФ и НР Кине, као резултат руско-кинеских преговора у Шангају, у мају 2014. године. Председник РФ, Владимир Путин, на 14. Самиту ШОС-а у Душанбеу, изјавио је да модернизација Транссибирске железнице и Бајкалско-Амурске магистрале може бити координирана са реализацијом пројекта Пута свиле. “Велике перспективе, по нашем мишљењу, има идеја формирања заједничког транспортног система ШОС-а, у том смислу са коришћењем транзитног потенцијала руске Транссибирске железнице, Бајкалско-Амурске магистрале, што се поклапа са плановима Кине о развоју Пута свиле” – рекао је Путин. На самиту су министри транспорта земаља ШОС-а у присуству председника потписали споразум о изградњи погодних услова за међународни аутомобилски превоз, који су усмерени на формирање мреже аутомобилских маршрута, укључујући и транспортни коридор Европа-Западна Кина, који повезује луке Жутог мора са лукама Лењинградске области РФ.

Не треба заборавити и нови руски пројекат “Трансевроазијски појас РАЗВОЈ (ТЕПР)” који такође може корисно да се укључи у концепцију новог Пута свиле. Циљ пројекта је изградња нових индустријских области, транспортних интеграција, енергетских и телекомуникационих инфраструктурних система у јединствену мултиинфраструктуру, која ће поједноставити стратешко планирање у производњи и транспорту производа и ресурса, као и формирати привлачне услове за увоз напредних технологија из земаља Запада на територију Русије. Претпоставља се да овај пројекат треба да повеже Европу и Азију од Атлантског до Тихог океана и постане катализатор развоја Сибира и Далеког Истока. Како је истакао руководилац радне групе “ТЕПР”, Михаил Бајдаков на 3. Евроазијском форуму “Иновације и међународна интеграција” у Верони, Кина је изразила намеру да усагласи и обједини изградњу трансевроазијског појаса РАЗВОЈ и пројекат Пута свиле у заједнички програм.

Анализирајући изјаве службених лица Кине, може се закључити да је земља отворена за сарадњу са сваком концепцијом развоја Централне Азије, уколико она није противречна њеним интересима. “У оквиру економског појаса Пута свиле ШОС и Евроазијски економски савез могу сарађивати један са другим, а истовремено се не искључује и амерички план новог Пута свиле. Нова идеја Кине предлаже обједињење земаља чланица, посматрача и партнера у дијалогу ШОС-а на основама Пута свиле. У том смислу, биће остварен инклузивни развој на бази разлика, конкуренције и сарадње које постоје” – пише “Женмин жибао”.

У суштини постоје могућности да се Русија и Кина договоре и координирају своје планове о развоју Централне Азије. “Мало је вероватно да ће Русија пристати на другостепену улогу у том процесу. Али, интереси у том региону се укрштају, а руска економија уступа место кинеској, зато што је могуће очекивати серију преговора о могућој узајамној сарадњи међу земљама” – претпоставља управни директор UFXMarkets Денис де Јонг. Међутим, на такву перспективу не гледају сви стручњаци са оптимизмом. “Поставља се питање о могућој синхронизацији Евроазијског савеза и Пута свиле… Али на њега је тешко дати одговор. Идеја сваке регионалне групације подразумева и идеолошке претпоставке, а Русија и Кина имају различите историје, различите менталитете, вредности и различите начине пословања. И циљеви, које постављају земље иницијатори, такође се не слажу, чак су, можда, и противречни једни другима” – примећује први вице-премијер Руског клуба финансијских директора Тамара Касјанова. Са друге стране, Русија, Кина и земље Централне Азије заинтересоване су за економски развој и подршку стабилности, а борба за утицај у региону ће вероватно дати обрнути ефекат.

Марија Малиновска

Извор: http://eurasiancenter.ru/infrastructure/20141121/1003776366.html

One thought on “Привлачна Азија

  1. Bianca

    Ovaj tekst je tako zaostao za dogadjajima. Cak ni analisti Stratfora niti sam Pentagon shvacaju statesku dubinu odnosa, dok se autor bavi sitnicama. Da, Azija je privlacna. Ali metoda i strateski pristup odnosima izmedju Rusije i Kine je opisan u terminima tipicno zapadnog pogleda na svet. Ne znam cemu sluze takve analize, ali vise mute vodu, nego osvetlajvaju put. Nema vise projekta Americkog Puta Svile. Isto tako, Evroazijska Ekonomska Unija — toliko malo shvacena, jer dok se ne udari nekoga cinjenicama po celu, ne vidi sto se desava. Kina i Evroazijska Unija su u toku sastanka Sangajske Organizacije Saradnje –otvorili sjednicu za koordiniran pristup u okviru SCO. Sto to znaci je jednostavno — sada kada je Unija primenila tarifno-pravnu infrastrukturu, Kina se moze pridruziti i tako zaokruziti neometan transit konteinera od Kine do granice sa EU u Poljskoj. To je poruka za EU — vreme je da se pridruzite na nivou tehnickog uskladjivanja, tako da je transit neometan i efikasan.

    Bilo bi bolje uzeti u obzir sto je stvarnost. Ocekivanja da ce se Ruski i Kineski odnosti sukobiti u raznim sferema interesa, razlika, historije, itd, nisu se ostvarila. Sastanak SCO kao i BRIKS zemalja u Ufi su odgovorili sva moguca pitanja. Suvisno je nabrajati. Da parafraziram vrlo sazetu Putinovu izjavu u zajednickom istupu sa Kineskim Predsednikom “… Kombinirajuci nase (Ruske i Kineske) napore, bez sumnje mi (Rusija i Kina) cemo prevazici sve probeme ispred nas”. Takva izjava se jos do sada nikada nije pojavila u javnosti na najvisem nivou Rusko-Kineskih odnosa. Sve teme — od Ruskih razvojnih projekata, Ceste Svile, Evroazijske Unije, kao i koordinacija sa BRIKS zemljama su postale vrlo, vrlo jasne. Indijski analiticar, Bhadrakumar je u nedavnom Asia Times tekstu zakljucio da je to bio momentat koji je prouzrokovao duboku uznemirenost u Pentagonu. Cinjenica je, svi ovi projekti ne bi bili lagani niti uspesni, bez dubokog i sirokog konsensusa Rusije i Kine. Razlog za uznemirenost je sljedeci. Ta izjava je izjava o uzajamnoj pomoci u slucaju potrebe. To je ne samo izjava da ce Kina i Rusija jedna drugoj pomoci u slucaju potrebe ili krize, vec da ce “kombinirati napore”. Pentagon je to interpretirao kao povezanost u vojnim i svemirskim sferema, uzimajuci u obzir i snage i slabosti obadvije snage, da se unapredi zajednicka spremnost. Problem je, kako mnogi analiticari sada navode, da je jasno da US nemoze poduzeti agresivne korake protiv jedne strane, vec mora uzeti u obzir kapacitete obadvije. Sto u praksi znaci da Rusija, koja jedina ima termonuklearni kapacitet za odgovor na napad, sada “kombinira napore”, dajuci svoju prednost Kini, i istovremeno, oslanjati se na jace kapacitete Kine u mnogim drugim obrambenim sferama.

    Sada je ono sto je sluceno, otvoreno izjavljeno. Rizik napada na Rusiji ili Kinu — je postao prevelik za bilo ciju Armiju.

    Pristupanje Indije i Pakistana SOS je indikacija da su sada Rusija i Kina pouzdani partneri i savetnici za resavanje bilateralnih odnosa, i da je arhitektura SOS povezala sve one tockice koje su nekada izgledale nepovezane, cak i suprotne u teznjama. Odgovori su dati. A na to, Pentagon trazi oko trillion dolara da obnovi svoju zastarjelu triadu.

    Prilicno je neozibiljno jos uvek nagadjati da li se Rusiji ili Kini ne svidja da budu u sekondarnoj ulozi u ovom ili onom projektu. Sto jos nije jasno: “kombinirati napore” znaci upavo to — ovisi o situaciji, kapacitetima ili specijalnim prilikama, bilo koja zemlja SOS moze biti u vodecoj ulozi. Odgovoreno je pitanje — tko je vazan, a tko nije. Divide et Impera ne ulazi u formulu SCO, i to je poruka koju mnogi ili nemogu ili nece razumeti. Jasno je da nemoze biti jasnije, da se ove kontinentalne sile moraju udruziti radi svog prosperiteta i sigurnosti. Evroazija pripada Evroazijcima, koji su vise nego sretni da ukljuce bilo koga drugog — i Americke projekte ako se uklapaju u principe Povelje SCO. Iako US nema vise plana za Cestu Svile, projekti su uvek dobrodosli. Ali pod kaveatom: nemoze se nikoga naterati da trguje sa svojim dobrima, ako to ne zeli, i nemoze se nikome nametnuti uveti trgovine ako su mu neprihvatljivi. Trgovina i saradnja su pozeljni u obostranom interesu, ali nikada protiv drugih. Za zapadne zemlje, biti ce na pocetku tesko prihvatiti termine. Jer su navikli na prisilno “otvaranje” trzista, prisilne termine pod MMF uvetima, kao i projekte ciji je cilj nastetiti drugima. SCO, za razliku od stotine tisuca stranica propisa EU, imati samo jednu koordinacionu ulogu u buducim projektima clanica, a to je da se ne protive druge clanice ciji interesi mogu biti ugrozeni. U tom slucaju, strane se mogu dogovoriti bez birokratskih prepreka.

    Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *