Ренесанса руске народне уметности

natalija_kljajic2_small Превела: Наталија Кљајић

 

У Русији се свакодневно на сезонским сајмовима појављују прекрасне рукотворине: предиво, ткање, плетиво. То није ласерска штампа, нити фабричко осликавање. То су безбројни сати проведени поред ручних занатских алата. Уз звук разбоја и мелодију древних инструмената, лагано наступа ренесанса руског фолклора.Иако још није тако присутан, он већ има потенцијал и пробија се на ТВ-у,у штампи, на улици. Реч је о новом и потпуно аутентичном приступу руској традицији.

Нове технологије

Помало чудно, али нове технологије и средства масовног информисања су постали савршен покретач руске фолклорне револуције. Нове технологије су помогле да се најстарији етнографски материјал дигитализује, класификује, рестаурира и реконструише све оно што се сматрало изгубљеним . Медији су о томе обавестили свет и труде се да привуку образоване и енергичне људе који ће решавати проблем очувања духовне и уметничке баштине Русије. Прогрес и фолклор нису у конфликту, шта више, њихов правац је исти- минимализам, удобност и заштита човекове околине. Када фабрика производи мараме са „ Барановском“ шаром високог квалитета, онда треба пронаћи разлог да се оне носе. Када чујете висок квалитет нове обраде старих песама, треба пронаћи и повод да се оне певају. Мало по мало, и мења се начин живота.

renesansa2Савремени живот- то је електрично осветљење и централно грејање; ми више не осећамо оне тегобе које су ометале наше претке у развијању њихових талената, ми располажемо невероватном количином потребних информација, доступни су нам угледни наставници и све ово нам отвара врата за бављење народном радиношћу.

Обично, уметнички и друштвени пројекти хронично пате од недостатка средстава.
Али, не можете просто узети и уложити много новца у фолклор да би се све одједном уредило. Овде кључну улогу играју вештина и квалитет образовања, као и лични елан и љубав ка стваралаштву. Да би друштво пожелело да слуша народне приче или духовну поезију, да би се створила потражња за таквим извођачима, потребно је да оно прође кроз извесне етичке промене.

Способност да се правилно пренесе руска уметност на младе генерације је веома важна за њену даљу судбину. Обично, када се о томе поведе разговор, наставник у школи већ говори о лепоти одређених ствари, чиме објашњава њихову суштину. За ученика лепота може бити: уопштено схватање Рафаелових слика, осликане кашичице или девојчице из суседног разреда. Подразумева се да ће кашичица бити „ најслабија карика“ у овом низу. За формирање укуса је потребно време, а не наметање идеала.
Сваке године са катедри за етнологију и примењену уметност излази значајан број младих стручњака. По правилу, ови људи сопственим језиком могу дати потребну информацију и много дубље заинтересовати младе слушаоце. Што више младих људи научи народне игре и песме и што чешће покажу своје вештине, много брже ће се мењати колективна слика фолклора.

renesansa3Ако посетите било који догађај који је у вези са фолклором- епске вечери, „ Петровске невесте“, форум „ Жива традиција“ и др, приметићете да је све више младих и међу учесницима и међу публиком. Етнографија, несумњиво, има старачко лице, јер нам управо старији људи преносе знања из прошлости, али репродукција неких аспеката живота из прошлости треба да буде адекватна публици: наравно,може се старији човек упуштати у младалачке забаве, али, строго говорећи, то није правилно и не доликује му.

Један од савремених слогана је да све треба пробати. Ако излази нови производ, треба га пробати. Неостварљив сан? Треба бар да пробате! Чак и ако се не деси ништа, бар сте покушали. Тако је и са свим што се тиче традиционалне уметности. Да се не би покварио доживљај, потребно је постепено улазити и спознавати сврху појединих радњи и објеката. На пример, лирска песма може пасивно да се слуша, али са „ камаринским“ то не може проћи, јер та врста певања је дизајнирана за покрет.

renesansa4Можете купити било који предмет за домаћинство код занатлије, али га не требате користити у свакодневном животу, јер њега је направио жив човек и удахнуо му живот. Ако сте дошли на празничну забаву, знајте да то није спектакл, већ облик активног одмора и начин комуникације. У свему томе треба пронаћи нешто лично и изабрати најбоље за себе, што и јесте најбољи начин да се помогне оживљавању фолклора. Лош начин и однос према фолклору је критика свих облика савременог живота и промовисање екстремног традиционализма као најбољег начина живота, у смислу уздизања духовног егзистирања у задимљеној колиби.

Зашто је, уопште, потребна ова прича? Живимо за себе, жалимо се на мање непријатности, расправљамо о светским проблемима. А фолклор, у свим својим манифестацијама, чува јединствену душу народа. Као што је познато, етничка припадност је, пре свега, ментална веза између људи. Мода долази и пролази, мењају се власти,чак и религија, али када људи изгубе везу са својом традицијом, културним језгром, народ се расипа на појединачне личности. Тада је тешко рећи renesansa5ко су они једни другима. Таквом народу могу бити наметнуте најразличитије идеје, а да он неће рећи: „ Не, то није наш начин“, јер шта је „ наш начин“ он ни не зна.

Таквом народу је лако поверовати чак и у најфантастичнију верзију своје историје и улоге у свету, јер је искуство генерација усменим предањем изгубљено, заједно са родословљем. Записани догађаји и опис морала у минулим епохама су далеко од искуства и ставова оних који су у то време живели. Заправо, вештина опоравка традиције помаже успостављању сопственог искуства, које ће свако од нас пренети даље, на следеће поколење, које ће имати прилику да много научи у кући, у породици, да би са тим драгоценим пртљагом могло да заплови у свет одраслих.

Аутор: Верана Пустељга

Извор: http://cyrillitsa.ru/past/19066-renessans-russkogo-narodnogo-iskuss.html

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *