Руска орјентација на север

tesic2_small Пише: Горан Тешић

 

Један од главних стратешких праваца развоја Русије је на север. Зашто баш на север? На северу у арктичким и приарктичким областима се налазе колосална налазишта природних ресурса као што су нафта, гас, руде и минерали. Такође на северу се налази и Северни Морски Пут (у даљем текст СМП).

СМП је најкраћи пут између европског дела Русије и Далеког Истока. Он иде по морима Северног Леденог океана (Баренцово, Карско, Лаптевско, Источно-Сибирско и Чукотско) и делимично по Тихом океану (Берингово море). Растојање од Санкт-Петербурга до Владивостока по СМП-у је око 14000 километара, а кроз Суецки канал је око 23000 километара. Значи, пут по СМП-у је доста краћи. СМП обслужују луке на руском Арктику и на великим рекама Сибира кроз које се врши трговина горивом, опремом, прехрамбеним производима, дрветом и рудама.

Алтернатива СМП-у су транспортне артерије које воде кроз Суецки или Панамски канал. Тако на пример растојање при кретању бродова из луке Мурманск у Русији до луке Јокохама у Јапану кроз Суецки канал износи 12840 морских миља, а преко СМП-а само 5770 морских миља.

Главна сметња за пролаз бродова преко СМП-а је – лед. Међутим, савремени ледоломци, ако је неопходно, могу да обезбеде пловидбу бродова током целе године.

О могућностима практичног коришћења Северо-Источног пролаза (тако је до почетка 20-ог века називан СМП) први је 1525-те године указао руски дипломата Дмитриј Герасимов ослањајући се на резултате пловидбе помораца из 13-ог века. Први коју су практично успели да прођу бродом преко Северо-Источног пролаза били су Норвежани Ерик Норденшелд 1878-ме године и Фритјоф Нансен 1893-ће године, као и руски научник Едуард Тол 1901-ве године. Током времена пловидба по СМП-у се развијала, да би најкрупнији кораци били направљени за време СССР-а, посебно у периоду 1970-1980 године. 1960-те године у састав арктичке флоте је ушао атомски ледоломац “Лењин”, а 1974-те године је почело прављење породице ледоломаца “Арктика”. Освајање СМП-а је било у вези са развојем металуршког “Норилског комбината” који се бавио прерадом руда и обојених метала. “Норилски комбинат” данас потпуно улази у састав компаније “Норилск Никл”. Веза са “Норилским комбинатом” је захтевала пловидбу током целе године на линији Мурманск-Дудинка. Задатак је остварен 1-ог маја 1978-ме године када су атомски ледоломац “Сибир” и ледоломац “Капетан Сорокин” провели у Дудинку караван који се састојао од два брода “Павел Пономарјов” и “Наварин”. Тако је у Арктику била отворена пловидба током целе године.

Русија данас наставља освајање и коришћење СМП-а. Главни корисници СМП-а у Русији су компаније “Норилски Никл”, “Газпром”, “Лукоил”, “Росњефт”, “Росшелф” и друге.

СМП је био отворен за међународну пловидбу 1991-ве године после распада СССР-а. Топљење арктичког леда је, такође, допринело повећању привлачности пловидбе СМП-ом за иностране компаније. Због свега тога обим превоза робе преко СМП-а се повећава. Ево података за последње 3 године:

2010 – 110.000 тона (проведена 4 брода)
2011 – 820.000 тона (проведена 34 брода)
2012 – 1,25 милиона тона у летње-јесењој сезони (проведено 46 бродова). Те године је танкером “Ob River” први пут у свету по СМП-у из Норвешке у Јапан било превезено 134.500 метара кубних течног природног гаса.

Које су предности коришћења СМП-а?

– Уштеда горива.
– Скраћење трајања пловидбе смањује трошкове плаћања рада персонала и цену услуга чартер бродова.
– Не плаћа се за пролаз брода као у случају Суецког канала. Плаћају се само услуге ледоломца.
– Нема чекања у редовима као у случају Суецког канала.
– Нема ризика напада пирата.

Овде треба рећи да се услуге Русије у коришћењу СМП-а плаћају. Та тема је предмет извесног спора јер поједине земље сматрају да је цена услуга или превисока или да треба потпуно да се укине. Међутим, екстремни услови у којима се одвија пловидба у СМП-у и трошкови које Русија при томе има у одржавању бродова, њиховом снабдевању горивом и друго, а који уопште нису мали, оправдава платност услуга.

Наравно даље освајање Арктика у циљу повећања коришћења ресурса који се налазе у њему и могућности које он пружа подразумевају и даље савладавање техничких потешкоћа везаних за његову експлоатацију. У руским северним областима постоји инфраструкура, али је она различитог квалитета и неравномерно је распоређена. У складу са овим чињеницама главни задаци које се постављају су модернизација постојеће инфраструктуре и изградња нових инфраструктурних објеката тамо где их нема довољно или их нема уопште.

У том смислу поменућемо пројекат “Белкомур” као најперспективнији у стратегији развоја руског севера. Сам назив “Белкомур” је скраћеница од: Бело море – Коми – Урал. Ради се о пројекту изградње железничке пруге која треба да повеже Бело море и Урал на линији Архангелск – Карпогори – Вендинга – Сиктивкар – Гајни – Соликамск. Изградњом ове пруге досадашњи пут превоза робе из индустријских области западног Сибира намењене извозу до морске луке у Архангелску би се скратио за 800 километара.

artr1

Поред пројекта “Белкомур” постоји и пројекат “Баренцкомур” који се односи на повезивање по линији: Баренцово море – Коми – Урал преко градова Индига – Сосногорск – Троицко-Печорск – Полуночное – Сургут.

Такође се ради и на пројектима изградње транспортне инфраструктуре која треба да повеже друге регионе Русије по меридијалном правцу са лукама на Баренцовом, Карском и Лаптевском мору чиме би се додатно повећао трговачки потенцијал СМП-а.

При свему овоме као две крајње тачке целе структуре коришћења СМП-а јављају се градови Мурманск на западу и Петропавловск-Камчатски на истоку који треба да обезбеде комплетну подршку целог система као на пример одржавање ледоломачке флоте, обезбеђивање развоја флоте мањих бродова који треба да пребацују робу на веће преко-океанске бродове и друго.

artr2

Што се тиче експлоатације нафте и гаса из арктичког појаса јасно је да би град Мурманск требао да постане индустријска база будућег развоја и то не само Русије, већ и севера Европе. У том смислу можемо да набројимо следеће потенцијале и преспективне пројекте везане за град Мурманск и Мурманску област:

  • Развој морског транспорта
  • Развој логистичке и складишне инфраструктуре
  • Развој железничког транспорта
  • Развој аутомобилског транспорта
  • Развој авионског транспорта

Цела ова руска стратешка орјентација на север носи у себи колосалне могућности за развој и запошљавање људи свих струка. Да би се овај огроман простор на северу Русије и Евроазије индустријски култивисао потребни су и грађевинарство и машинство и електротехника и електроника и информатика и саобраћај и медицина и школство и све друге делатности. Многе од њих ће се развијати у складу са специфичностима природних услова севера што је додатни изазов и додатна могућност за ангажовање специфичних кадрова. Међутим, пре свега индустријско култивисање руског севера значи пресељење људи у ове области са екстремном климом, а за то је везана и припрема и подршка за дуготрајан боравак у овим крајевима. Све то захтева и развој и ангажовање и специјализованих услужних грана као што је на пример психологија јер живот у дуготрајној зими и белим ноћима и сумрачним данима може да изазове промене у психи људи, па су овакве службе неопходне.

Србија као будућа пуноправна чланица Евроазијског економског савеза би могла да учествује као партнер у руском јуришу на север. С обзиром на гигантске размере пројекта освајања севера и Арктика србска привреда би могла да добије невиђени замајац у свим областима и то за 100 година унапред. Зато је, између осталог, будућност Србије у евроазијским интеграцијама.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *