Руски светови: Николај Кљујев

tesic2_small Пише: Горан Тешић

 

Николај Алексејевич Кљујев (1887-1937) је био велики руски песник који је рођен у Олоњецкој губернији на северу Русије. Иначе, олоњецки крај је познат као отаџбина многих нараштаја народних приповедача, као огњиште руске епске традиције. Поезија Николаја Кљујева је заснована на фолклору и метафизици и он је у њој бранио патријархалну, руралну и мистичну Русију. За време владавине бољшевика у Русији, био је оптужен као реакционар са идеолошког и естетског становишта и прво је протеран у Сибир 1934. године, а касније је поново ухапшен 1936. године и стрељан 1937. године. Ево шта су неки велики руски писци рекли о Николају Кљујеву.

Александар Блок: “Кљујев је велики догађај у јесени мога живота.”

Николај Гумиљов: “Патос Кљујевљеве поезије је редак, изузетан… Шта је он – егзотична птица… или објавитељ нове снаге, народне културе?”

Андреј Бели: “Кљујевљево срце сједињује пастирску истину с магичном мудрошћу, Запад и Исток, спаја заиста јадиковке четири стране света… Народни песник говори од лица њему откривене Истине Народне.”

Осип Мандељштам: “Кљујев је дошао од величанственог Олонца, где се руски начин живота и руски сељачки говор чувају у јелинском достојанству и једноставности.”

Сергеј Јесењин: “Кљујев је мој учитељ. Апостол нежни Кљујев на рукама нас је носио…”

То је био Николај Кљујев. Његов крвни предак је био чувени протопоп Авакум који се у XVII-ом веку борио за останак Руса у такозваној старој вери када је дошло до раскола у Руској Православној Цркви. И сам Николај Кљујев је припадао расколницима, то јест такозваним старообредницима. Николај Кљујев се држао постојано и неустрашиво пред бољшевичким судовима, остајући веран својим убеђењима. Тако Кљујев одговарајући на питања бољшевичких иследника каже: “Потичући од старинског старообредног рода, по мајчиној линији, од протопопа Авакума, васпитан сам на древноруској култури Косуња, Кијева и Новгорода и упио сам у себе љубав према древној, допетровској Русији, коју опевам. Изградња социјализма у СССР-у, остварена при диктатури пролетаријата, дефинитивно је уништила мој сан о Древној Русији. Отуда мој непријатељски однос према политици Комунистичке партије и према совјетској власти, која инсистира на социјалистичком преустројству земље. Практичне мере за остваривање те политике сматрам насиљем државе над народом, који крвари у великом болу.”

За време тешких година прогона, Николај Кљујев је покушавао да заврши своје велико дело поему “Песма о Великој Матери”. Судбина поеме је била готово мистична. Прво је била изгубљена, а касније, ипак, пронађена. Писац књиге “Васкрсла реч” Виталиј Шентaлински, пореди ову поему са једним другим великим делом руске књижевности, са “Словом о Игоровом походу” (XII век). Поема је огромна. У нађеном рукопису има око четири хиљаде редова. Једна од варијанти наслова је била и – “Последња Русија”. Велика Мати код Кљујева је представљала и његову физичку мајку и духовну родитељку Прасковју Димитријевну, нарикачу и народну приповедачицу, “златни огранак Авакума”, која га је научила писмености, упознала са тајнама речи и учврстила га у древној вери предака старообредника и целу домовину – Русију и Мати Влажну Земљу и Богородицу, то јест универзални космички животворни принцип, Душу Света. Како каже Виталиј Шенталински, такво схватање је веома органско за руску духовност. Дакле, то је једна страна руске духовности, која је на одређени начин супротстављена идеји империјалне Русије коју је почео да спроводи Петар Велики. Поема “Песма о Великој Матери” се састоји од три дела или, како их је сам Кљујев звао, “гнезда”. Упрошћено речено, први део је о младости матере, други је о детињству хероја-аутора и о његовом рађању као певача, народног песника, а трећи део је о крају старе Русије и новој несрећи која јој прети. И тако ова величанствена поема израња као невидљиви град Китеж са дна језера Светлојара. Чувени руски композитор Николај Римски-Корсаков је написао оперу “Легенда о невидљивом граду Китежу и девојци Февронији”. Можда је та легенда о невидљивом граду Китежу и суштина руске душе, Руске идеје и Свете Русије. А како каже Виталиј Шенталински, песник Николај Кљујев се родио да би нам донео вест о дубинској, скривеној судбини Отаџбине. Виталиј Шенталински каже: “Русија је – Китеж. Град видљиви ће пасти, да би се у мукама дигао Град Невидљиви, очекивани, заветни.”

“Видим, ево, Москву дичну,
Гологлаву, беспосличну,
Милозвучна звона њина
Чине чуда и на јави,
А иконе чудотворне
Не вређају Татарина!

Свињска леђа безбожништво
О јутарње звезде чеше,
У мочваре космат ђаво
Понижени народ води,
Наг Никола, Јегор пешке
Стоје поред капије китешке!…

О, Русијо! О, Сунчева мајко!
Плачеш ко рој оса љутих,
А речицом, једром бреза,
Још уздишеш у смирају.
Коловрата заборави
Твој Костромац и Белорус!

Код Батија мртав витез,
Сетних, густих трепавица,
Безброј рана од сулица,
На одежди од копаља,
Но Спас ту је: змај – ничице!
Јегор пропе коња свога,
Рода скитске кобилице!”

Виталиј Шенталински каже да је ова Кљујевљева поема – “мужицка Веда”, где Кљујев говори у име народа и гласом народним. На крају приче о судбини Николаја Кљујева у књизи “Васкрсла реч”, Виталиј Шенталински, цитирајући Кљујева, пише:

“Онај који има уши – нека чује:

Ко је пречист слуха златна,
Нерасцепљен злим безверјем,
Као бреза оштрим клином –
Тај ће, везан с домовином
И судбином где је рођен,
Сузом својом утиснути
На страници крст неспаљив,
И кад даље, тајно вођен,
На стазе међ строфе крочи,
Лепоти ће видет очи…

Реч песника звучи као завештање: “Руска радост ће се купити не гвожђем, већ лепотом”.”

Ево и документарног филма о Николају Кљујеву:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *