Сарадња “Евроазијске Србије” са студентима Факултета политичких наука

Припремио: Горан Тешић

 

Да у Србији није баш све тако црно што се тиче евроазијства и евроазијских интеграција доказ је Душан Цмиљанић, студент Факултета политичких наука, који припрема мастер који ће се бавити евроазијским интеграцијама. Душан Цмиљанић је, иначе, један од ретких студената који се бави овом темом. Душан нас је интервјуисао и ево тог интервјуа:

1. Како бисте описали актуелну комуникацију између удружења грађана “Евроазијска Србија” и домаћих медија јавног информисања, и на који начин би, према Вашем мишљењу, комуникација могла бити унапређена?

Актуелна комуникација између регистрованог удружења грађана “Евроазијска Србија” и домаћих медија јавног информисања у целости је катастрофална, то јест она практично и не постоји. Једино што је постојало и за шта и сада постоје одређене могућности је сарадња са мањим бројем опозиционих медија, углавном, интернет порталима. Једини начин како би комуникација могла бити унапређена је смена спољно-политичког правца у коме се Србија креће, то јест радикални заокрет од “безалтернативног” кретања ка чланству у Европској Унији, ка кретању ка чланству у Евроазијском економском савезу и ОДКБ. За тај заокрет су одговорне опозиционе партије које излазе на изборе, а које за сада нису у стању да победе, а то значи ни да спроведу заокрет ка Истоку.

2. Према Вашем мишљењу, који су прави разлози због којих су информативни садржаји о Евроазијској економској унији, објављивани на званичним дигиталним порталима глобалних новинских агенција (Reuters, Agence France-Presse, Bloomberg, Associated Press), претежно ниске информативне вредности и због чега се сам назив организације готово никада не помиње у насловном блоку вести?

Прави разлози леже у чињеници да је досадашњи једнополарни свет који су милом или силом усмеравали САД, Европска Унија и њихови савезници, то јест Глобални Запад, почео постепено, а у последње време све брже, да се распада и да иде ка вишеполарном свету. Глобални Запад, наравно, као сваки хегемон не жели да изгуби примат у светској политици и зато је видевши знаке отпора свом примату, препознао организације основане од стране противника свом хегемонизму, које је означио као непријатељске и према њима спроводи мере информативног ограничавања или потпуног игнорисања. Дакле, Глобални Запад не жели конкуренцију, а она се појавила и зато је гуши.

3. Према Вашем мишљењу, које механизме јавне дипломатије “Евроазијска Србија” користи или би требало да настоји да користи како би пројектовала жељени идентитет Евроазијске економске уније и повећала атрактивност организације?

“Евроазијска Србија” користи интернет, то јест има свој сајт са 165 објављених прилога и има своју страницу на Фејсбуку. Организовали смо до сада и две евроазијске конференције, једну у “Сава центру”, а другу у “Руском дому” у Београду. Планирамо да покренемо и штампано издање у виду магазина. Наравно, било би пожељно да почнемо да се појављујемо и у електронским медијима, то јест на радију и на телевизији, али за то у овом, тренутку нема услова, осим, можда, на неким мањим телевизијама и радио станицама.

4. Према Вашем мишљењу, који су главни ресурси “меке моћи” (традиција, култура, вредности..) Евроазијске економске уније које сама организација, а и “Евроазијска Србија” настоје да промовишу?

Главни ресурси су све што сте набројали и, наравно, на првом месту економски и војни интереси. Евроазијске интеграције за сада постоје у два облика, а то су: 1) економски – Евроазијски економски савез и 2) војни – ОДКБ. Грађани Србије заслужују да сазнају о користима које би имали ако би Србија постала пуноправни члан ових организација. Ми заступамо тезу и можемо да је докажемо да би Србија имала много више економске користи ако би била пуноправни члан Евроазијског економског савеза, него да је чланица Европске Уније, и да би била потпуно војно безбедна ако би била пуноправни члан ОДКБ, са могућношћу у перспективи да потпуно поврати контролу над Косовом и Метохијом.

5. Према Вашем мишљењу, да ли је актуелни имиџ и репутација Евроазијске економске уније на међународном плану задовољавајући и због чега?

Зависи са које стране се посматра. Ако се посматра са стране Глобалног Запада, имиџ и репутација Евроазијског економског савеза су ниски, а ако се посматра са стране осталог света његов имиџ и није тако лош јер постоји велики број земаља које би желеле да склопе споразуме о економској сарадњи са њим. Дакле, свет је подељен на три блока – 1) Глобални Запад – хегемон, 2) земље које покушавају да сруше његову хегемонију и успоставе вишеполарни свет, а у које спадају Русија, Кина, Иран, као и већина других чланица БРИКС и ШОС и 3) земље које нису превише заинтересоване за директно учешће у стварању вишеполарног света, већ чекају да виде шта ће се догодити.

6. Према Вашем мишљењу, да ли је стручна и шира јавност у Републици Србији у довољној мери упозната са постојањем и функционисањем Евроазијске економске уније и због чега?

Стручна и шира јавност у Србији нису довољно упознати са постојањем Евроазијског економског савеза и за то постоје два разлога: 1) Блокада од стране државе како у медијима, тако и на пољу подршке организацијама које промовишу будућност Србије на Истоку и 2) Незаинтересованост дела грађана за догађања и промене у свету, иако би им преокрет у српској политици донео конректну корист.

7. Да ли бисте описали идентитет Евроазијске економске уније као мултилатералан, у смислу да истовремено укључује и представља све државе чланице у једнакој мери?

Апсолутно. Противници евроазијских интеграција покушавају да те процесе намерно представе на нетачан начин како би одбили људе да почну да размишљају о преокрету. Тако се у медијски оптицај пуштају две тезе, а то су: 1) Да су евроазијске интеграције покушај формирања СССР-а 2.0 и 2) Покушај поновног фомирања руске империје. Наравно, ништа од овога није тачно. Ради се о савременим интеграционим процесима који су почели на просторима бившег Совјетског Савеза, али који нису ограничени на те просторе, већ имају глобални карактер, то јест било која земља на свету може да постане чланица Евроазијског економског савеза и ОДКБ. За то постоји законска регулатива, то јест земља која жели да постане чланица ових организација, подноси захтев за пријем и онда почињу приступни преговори који могу да се заврше пуноправним чланством. Такав је случај до сада био са Киргизијом и Јерменијом. Све одлуке у Евроазијском економском савезу се доносе консензусом на основу претходних консултација држава чланица. Нема повлашћених земаља, нема ексклузивних клубова, нема земаља чланица другог и трећег реда, као у Европској Унији.

8. Према Вашем мишљењу, да ли “Евроазијска Србија” у задовољавајућој мери врши функцију промоције и целовитог и свеобухватног информисања домаће јавности о евроазијским интеграцијама, и на који начин би она могла бити унапређена?

“Евроазијска Србија” ради колико има ресурса и снаге и ми смо задовољни са оним што смо до сада урадили с обзиром на чињеницу да немамо спонзора, већ смо све акције сами финансирали из својих џепова. Наравно да би наш рад могао да се побољша, али за то треба новац који ми за сада немамо. Надамо се да ћемо ускоро решити овај проблем.

9. Према Вашем мишљењу, да ли је “Евроазијска Србија” била мета субверзивног деловања одређених појединаца или организација који су настојали да осујете њен развој и функционисање?

Ја мислим да је “Евроазијска Србија” била мета, али та деловања нису дала резултат јер ми и даље постојимо. У овом тренутку се налазимо у малој паузи из личних разлога, али надам се да ускоро крећемо са новим таласом промоције евроазијских интеграција у Србији и региону.

10. Према Вашем мишљењу, да ли је актуелни јавнодипломатски ангажман Евроазијске економске уније задовољавајући у поређењу са сличним организацијама регионалног карактера, и који су његови највећи недостаци?

Мислим да је јавни дипломатски ангажман Евроазијског економског савеза углавном задовољавајући с обзиром на фазу развоја у којој се налази, а то је почетна фаза. Евроазијски економски савез се налази у фази завршне консолидације правне основе постојања и деловања, што значи да се интензивно ради на документима који би побољшали ефикасност савеза, а што би повећало и његову привлачност за земље које нису чланице. Евроазијски економски савез не жели да се понаша као Европска Унија, то јест да агресивно ради на промоцији проширења, јер су увидене грешке Европске Уније управо по том питању, а које се сада Европејцима обијају о главу. Европска Унија је пуна незадовољних земаља чланица другог и трећег, па и првог реда – поменимо одлуку Британаца о изласку из уније. Евроазијски економски савез је одлучио да не иде тим путем, већ да пажљиво ради са заинтересованим земљама које би кроз преговарачки приступни процес биле сигурне да ће добити стварну корист од чланства.

Интервју дао Горан Тешић.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *