Семјон Уралов: Колапс у Украјини као изазов евроазијској интеграцији

jugoslav bujic Превео: Југослав Бујић

 

У политичкој историји Евроазије оштар конфликт између Москве и Кијева, који је започео после преласка Крима под јурисдикцију Русије, највероватније ће постати академски догађај. На примеру тог догађаја објашњаваће се историјска ситуација и описиваће се политичка историја 21. века. При чему историја не само Русије већ и Евроазије.

Опруга историјског времена се исправила, и оно што се још до јуче дешавало годинама, данас може да се деси за један месец.

Домино ефекат

Државни системи и на Западу и на Истоку очигледно нису спремни за те услове. Политичка власт је концентрисана у условно речено “политбироима”, који се формирају у оквирима етничких, културних и политичких традиција.

Тако се у Русији, Белорусији и Казахстану центри доношења политичких одлука формирају у оквирима руске културне традиције са великим утицајем исламске и азијатске културе. Заиста у креирању одлука учествује доста велики број људи, али одлучујућу одлуку увек доноси један човек.

У западноевропској традицији систем власти формира се тако да има неколико центара доношења одлука. То доводи до десинхронизације државног система, што смо могли да видимо на примеру деловања Европске Уније у украјинској кризи. Позиција званичног Брисела може да се за недељу дана промени за 180 степени. И то се нормално одражава на унутрашње прилике у држави. Очекивани излазак Шкотске из састава Велике Британије, референдуми о суверенитету у земљи Баска и у Венецији – “уређење света на Јалти” 1945. године пуца по шавовима и у Западној Европи. Украјинска криза само је најизразитији догађај тог урушавања.

Криза државе у Украјини покренула је сличне процесе и у суседним земљама – уз то они се одигравају по домино ефекту.

Ако је раније било говора углавном о светској економско–финансијској кризи, сада се говори баш о државној кризи. Државе учеснице постављене су пред избором – или брзе и ефикасне промене или крах.

Контуре државе новог типа

Очигледно је да нови услови траже нову економију. Сви без изузетака треба да се одрекну да је примарна финансијска економија, где је главни показатељ вредност акција и њени деривати, те пређу на индустријски тип економије. Зато што ће систем светске трговине у скорој будућности да буде знатно сужен. Тачке развоја економије и трговинских зона постају регионални интеграциони савези, који су способни да максимално обезбеде безбедност спољних и отвореност унутрашњих граница. Ко буде могао то да обезбеди – тај ће и да буде шампион 21. века.

Мећутим задатак на изградњи свог света економије у Евроазији више није могуће решавати без ефикасног развоја армије и структура силе. Истовремено расту захтеви према квалитету управног апарата. Да ради у мобилизационом режиму није способан сваки савремени чиновник. При чему без разлике где је – у Русији, Украјини или Казахстану.

Брзи развој догађаја захтева другачији тип државних управника. У суштини сваки државни чиновник данас постаје “хирург који оперише”. Било која бесмислена радња или чак изјава може да доведе до нежељених последица. Штавише често су на коцки животи наших људи.

Владајуће елите очекују неизбежне масовне трансформације. За сада је тешко рећи како ће да изгледа тај процес. Међутим многе ће неусклађеност да кошта каријере, имовине или бизниса, то је сигурно.

Зашто је Лукашенко стабилнији од украјинских председника

Измећу осталог, државе, које желе да преживе у тим условима, потребно је да врло конкретно определе своје савезнике. И отворено да одреде свој ниво интеграције.

Када говоримо о евроазијској инеграцији, издвајамо неколико њених кругова. Постоји војна интеграција у оквиру ОДКБ. Постоји трговачка интеграција у оквиру Царинске уније. Најдубљи ниво евроазијске интеграције има Савезна држава Русије и Белорусије.

Интеграциони пројекат Савезне државе РФ и РБ показује, да је могуће максимално војно–политичко савезништво при очувању високог нивоа националног суверенитета. Поредећи са украјинским колапсом државе Лукашенко је испао далеко стабилнији од украјинских председника.

У исто време евроазијска интеграција не може да се разматра изван оквира војне интеграције. Јер одржавање безбедности данас је најважније питање било ког савеза. Од тога ће да зависи и судбина рађајућег Евроазијског Савеза.

Например, интеграција република Средње Азије уопште није могућа без обнове оружаних снага Таџикистана и Киргизије. При чему, ако националне владе нису способне да организују способне органе силе и армију, они могу да буду надомештени структурама ОДКБ.

Најкасније до краја 2014. године свака национална влада, која намерава да уђе у Савез са Русијом, Белорусијом и Казахстаном, мора да има разрађен пројекат обнове оружаних снага, индустрије и пољопривреде. За сада се таквом логиком руководи једино Јерменија – што ће омогућити Јеревану да заузме место у језгру Евроазијског Савеза.

У интеграцији Централне Азије важну улогу треба да одиграју савезници из Казахстана. Бишкек и Душанбе треба да убрзано преузимају искуство Астане.

Међуетнички мир – главни приоритет

Осетинци и Грузини, Руси и Украјинци, Украјинци и Молдавци, Киргизи и Таџици, Узбеци и Киргизи, Јермени и Азербејџанци – ако погледамо на карту етничких конфликата у Евроазији, онда, без преувеличавања може да се каже, да се свака национална граница налази у зони ризика. При томе извор тих конфликата није 21. век. Многи су започети у 19. или чак у 18. веку.

Зато, осим нове економије и нових друштвених односа, предстоји формирање савезне културе добросуседства и узајамног поштовања. Међуетнички мир и сагласност морају да постану главни приоритет новог савеза. Поред тога нова структура економије помагаће прихватању такве идеологије. Индустријски тип друштвених односа је одлична вакцина од било ког етничког национализма. Човек, који ради у сложеним организационим структурама, има склоности широког мишљења. А било који национализам то је поједностављивање до оквира “свој – туђи”.

У том контексту предстоји да се националне елите промене – да уче да размишљају у савезним категоријама.

Аутор: Семјон Уралов, главни уредник издања “Однако. Евразия”

Извор: http://www.eurasec.com/analitika/4586/

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *