Сергеј Шухно: ЕАЕС је отворен за приступање сваке државе која дели његове циљеве и принципе

natalija_kljajic2_small Превела: Наталија Кљајић

 

Укупан ефекат од формирања савеза за 10 година може бити између 17 и 20% раста БДП за сваку од земаља

Формирање ЕАЕС-а значи појављивање моћног економског центра у свету. Како ће се ускладити односи ЕАЕС-а са ЕУ?

Одговор на питање о размерама наше економске интеграције даје први члан Уговора о Евроазијском економском савезу. Сагласно њему, стране успостављају Евроазијски економски савез (ЕАЕС), у чијем оквиру се обезбеђује слободан проток робе, услуга, капитала и радне снаге, спроводи координирана, усаглашена или јединствена привредна политика. Савез је међународна организација регионалне економске интеграције, која има међународни правни субјективитет. Према томе, у свету се појављује нови, веома моћан економски центар са више од 170 милиона становника.

Са Европском Унијом смо суседи, трговински партнери и у принципу смо подложни истим глобалним изазовима и опасностима. Наш општи интерес је изградња јединственог евроазијског економског простора од Лисабона до Владивостока, реализујући идеју интеграције интеграција. То, по мом мишљењу, одређује обим наше могуће економске сарадње и интеракције са ЕУ.

ЕАЕС се градио узимајући у обзир позитивна и негативна искуства ЕУ, међутим, темпо рада на формирању Евроазијског савеза је био потпуно другачији. Пут, који је Европа прошла за 50 година, ми смо прешли за 5.

Наш савез има мањи број запослених у органима управљања него у институцијама ЕУ, и зато имамо флексибилнији механизам за доношење одлука, одлуке се доносе брже. Поред тога, имамо апсолутну равноправност гласова свих земаља чланица нашег савеза при разматрању питања и доношењу одлука. Као начело је постављен принцип консензуса. У ЕУ, различите земље имају различит број гласова у дискусији о различитим питањима. У таквој ситуацији не могу бити саслушани сви аргументи.

ЕАЕС је пуноправна међународна организација, као што је ЕУ. Ми у потпуности можемо да учествујемо у међународним односима, и не постоје било какве организационо-правне или формалне сметње за сарадњу са ЕУ. Све зависи од воље и жеље партнера, а код земаља које су формирале ЕАЕС, постоји такав начин размишљања. То су више пута изјављивали лидери “тројке” – Белорусије, Казахстана и Русије.

Италијанско издање Il Giornale сугерише да би нови Евроазијски савез могао постати “нова реалност у међународној арени, заузимајући место политички и економски неуспешне ЕУ, чији залазак се сада може видети”. Колико су близу истине такве прогнозе?

Чини ми се да сам делимично већ одговорио на ваше питање. Ми не можемо заузети место ЕУ у глобалном свету. У орбиту наше интеграције нису укључена неекономска питања, као што су: заједничка спољна политика, одбрана и унутрашња безбедност. Ми не формирамо заједнички парламент, као што су урадили наши партнери у ЕУ. Истовремено, ми не водимо никакву усмерену пропаганду или агитацију у корист учешћа других држава у нашем интеграционом пројекту. Ми верујемо да је то суверени избор сваке државе. Оне самостално, укључивањем бизниса, стручне заједнице, становништва, спроводе дубоку и свеобухватну анализу ефеката чланства и на основу ње доносе одлуку о формату приступања. Тек после те етапе у процес се укључује Евроазијска економска комисија, која заједно ради са земљама оснивачима ЕАЕС-а.

Интересовање страних земаља за сарадњу са ЕАЕС-ом је веома велико. Тренутно, Евроазијска економска комисија је укључена у преговоре о успостављању зоне слободне трговине са Европском асоцијацијом слободне трговине, са Вијетнамом, са Новим Зеландом. Постоји неколико десетина захтева за успостављање зоне слободне трговине из других земаља. Недавно је донета одлука да се покрене рад заједничке студијске групе о слободној трговини са Индијом.

Ради заједничка истраживачки група на студији изводљивости закључивања Споразума о зони слободне трговине са Израелом. Све ово је прилично перспективан правац рада, и коначно, то може постати прилично обиман заједнички економски простор и може довести до рађања реалне глобалне економије.

Желим посебно да истакнем да ми доживљавамо ЕУ као живи интеграциони организам са својим проблемима и успесима. Видимо га као најуспешнији пример регионалне интеграције, сарадње и фер конкуренције.

Јерменски председник Серж Саргсјан је затражио да се одреди рок за придруживање републике Евроазијском економском савезу до 15. јуна. Киргистан се нада уласку у Евроазијски економски савез до краја године. Шта је изазвало тако јаку жељу да се што пре прикључе ЕАЕС-у?

Није реч о горућој жељи да се што пре прикључе ЕАЕС-у, већ о степену спремности ових земаља за придруживање.

Рад на приступању Киргистана пројекту евроазијске интеграције почео је у 2011-ој, када је Република Киргистан изразила жељу да постане чланица Царинског савеза и Заједничког економског простора. Оформљена је специјална радна група. 29. априла 2014-те, председници Белорусије, Казахстана и Русије су одредили “мапу пута” за придруживање Киргистана Царинском савезу и потписали заједничку изјаву, у којој су подржали тежњу Киргистана да постане пуноправан члан ЕАЕС-а. Колико је реално приступање Киргистана ЕАЕС-у до краја текуће године, у највећој мери зависи од самог Киргистана. Нашим колегама предстоји озбиљан посао на реализацији “мапе пута” за прикључење Царинском савезу. Потребно је такође припремити и реализовати “мапу пута” за прикључење Заједничком економском простору у условима формирања Евроазијског савеза, а затим прећи на усвајање Споразума о приступању Киргистана ЕАЕС-у.

Што се тиче Јерменије, делатност у том правцу није започета недавно и изненада, али због специфичности јерменске економије било је могуће прећи пут до придруживања у прилично кратком временском периоду. Председник Републике Јерменије Серж Саргсјан је 3. септембра 2013. године изразио намеру земље о придруживању Царинском савезу и Заједничком економском простору, као и да постане пуноправни члан ЕАЕС-а. 24. децембра председници Белорусије, Казахстана, Русије и Јерменије су одобрили “мапу пута” за приступање Јерменије ЦС-у и ЗЕП-у. Са изузетном брзином јерменске колеге су спровеле све активности које обезбеђују “мапу пута” и које је требало реализовати до момента приступања.

На заседању Вишег Евроазијског економског савета, које је одржано 29. маја 2014. године у Астани, председници су наложили Евроазијског економској комисији да до 1.јула 2014. године припреми за потписивање Уговор о приступању Републике Јерменије Споразуму о ЕАЕС-у. Захваљујући координираном и активном раду експерата свих земаља пројекат споразума се налази у финалној фази разраде.

Да ли су сва питања која се односе на обезбеђивање слободног кретања робе, услуга, капитала и радне снаге, била решена до потписивања уговора?

Као што сте приметили, преговори и усаглашавање позиција страна приликом израде пројекта споразума нису били лаки. То још једном показује да у нашем савезу ни једна страна нема доминантну позицију и могућности да гура неке одлуке. Напротив, било би изненађујуће ако би текст тако значајног документа, као што је Уговор о евроазијском економском савезу, настао чаролијом. Имали смо напоран рад на усклађивању ставова и интереса земаља оснивача ЕАЕС-а.

Решавали смо веома важан и амбициозан задатак – формирање савеза, по правилу, без баријера, изузетака и ограничења. Да би максимално усагласили равнотежу интереса земаља оснивача, у низу области сарадње су утврђени прелазни периоди: то је функционисање заједничких тржишта лекова, медицинских средстава, нафте и гаса, као и финансијско тржиште.

Ако говоримо о перспективама ЕАЕС-а, ко још може да се придружи Савезу у блиској будућности? Да ли је могуће да ће он у будућности дуплирати састав ЗНД-а?

Важно је разумети фундаментално усмерење држава “тројке” и јерменских и киргиских колега, који су се придружили нашој организацији, на приоритет квалитативних, а не квантитативних показатеља интеграције. ЕАЕС – то је међународна организација за економску интеграцију. Економски раст и дивиденде од интеграције, које добија сваки учесник интеграције нам је важније од квантитета чланова ЕАЕС-а.

Приликом израде приступа даљем раду на развоју евроазијске интеграције, као што сам поменуо, ми врло пажљиво проучавамо искуство европских партнера, обраћајући пажњу на чињеницу да су у одређеној фази изградње европских интеграција, политичка размишљања почела да доминирају над економским. У ЕАЕС-у таква питања не постоје.

ЕАЕС је отворен за приступање сваке државе која дели његове циљеве и принципе. Заинтересована држава може добити статус кандидата за приступање или посматрача. Све је детаљно прописано Уговором о ЕАЕС-у.

Хоћу још једном да скренем пажњу на то да су за развој сарадње са ЕАЕС-ом заинтересоване, не само државе учесници Заједнице независних држава, већ и друге земље.

Што се тиче управо држава учесница ЗНД-а, то су, наравно, наши најближи суседи. Нас везују заједничка историја, култура, језик, национална економија. У случају заинтересованости за улазак у ЕАЕС, наши стручњаци треба да израчунају економску оправданост таквог корака за учеснике ЕАЕС, а за кандидата за чланство ће бити формирана радна група која припрема “мапу пута” – програм деловања потребног за приступање.

Како се оцењују резултати евроазијских интеграционих процеса? Колико ће формирање ЕАЕС-а бити повољно за грађане и за бизнис?

Говорећи о предностима интеграција, ја бих их поделио на заједничке макроекономске, појединачне економске ефекте за сваку земљу оснивача и ефекте за бизнис и грађане.

Ствар је у томе, што се евроазијски интеграциони пројекат развија у условима доста сложене ситуације у светској економији, чији је темпо развоја сада низак. У тим условима је узајамно отварање граница дало стимуланс развоју трговине, искоришћености производних капацитета, и као резултат, смањило ниво незапослености у Белорусији, Казахстану и Русији, у најоштријем периоду глобалне економске кризе. За последње четири године се робна размена између три земље скоро удвостручила и премашила 64 милијарде долара. Робна размена између Белорусије и Казахстана се повећала за више од два пута, као последица укидања унутрашњих баријера. Експерти уочавају побољшање структуре међусобне трговине, при чему се повећава удео робе већег степена обраде.

Говорећи о предностима интеграције, како закључују експерти, укупан ефекат формирања савеза за 10 година може сачињавати од 17 до 20% додатног раста БДП за сваку од земаља. То је укупно око 700 милијарди долара.

Најважнији ефекат уговора је формирање заједничких тржишта (енергетског, финансијског, фармацеутског, транспортног и т.д.). Да би покренули активност ових тржишта, чланови савеза наредних неколико година морају блиско да сарађују на нормативном и правном оквиру. Дакле, наш уговор је почетак сарадње у наредним годинама. Прво ће бити заједничко тржиште лекова и медицинских средстава, које ће ступити на снагу од 2016. године.

За грађане земаља чланица Евроазијског економског савеза интеграција даје могућност несметаног запошљавања у свакој од земаља ЕАЕС-а. Према томе, све социјалне гаранције радника ће бити еквивалентне онима које имају грађани земље у којој се радник запошљава.

Такође, на територији Русије, Белорусије и Казахстана ће бити признате све дипломе (уз изузетак педагогије и медицине) без допунских процедура за њихову потврду.

За оне који желе да се баве сопственим бизнисом, постојаће могућност да у свакој држави чланици ЕАЕС-а региструју предузеће и без икаквих ограничења на тржишту пружају услуге или производе и пласирају робу.

Развија се конкуренција. Човек може бити грађанин Казахстана, Белорусије или Русије, али за пословне циљеве то нема значење. Тамо где му је повољнија пореска политика, процедура лиценцирања, привлачење радне снаге, тамо ће моћи да организује своје предузеће или производњу. Тај фактор има битно значење, нарочито за мала и средња предузећа.

У стварању ЕАЕС-а постоји много позитивних аспеката и за страна предузећа. Уједињење три земље у савез је омогућило побољшање заједничке инвестиционе климе, обезбедило комфорније пословно окружење. Пословна клима се у три земље побољшава. То, на пример, побољшава пословни рејтинг Doing Business-а, који је подигао статус све три земље чланице Царинског савеза.

Наш трговинско-економски савез је постао својеврсни центар за привлачење многих земаља Евроазијског простора. Формирање и ефикасно функционисање ЕАЕС-а ће, као резултат, омогућити државама чланицама да развију квалитативно нови степен развоја односа, који обухватају приоритетне економске области, као што су енергетика, пољопривреда, транспорт, трговина. ЕАЕС ће развити обим нашег интеграционог поља.

Сергеј Шухно
Заменик директора Одељења за развој интеграције Евроазијске економске комисије

http://eurasiancenter.ru/expert/20140606/1003520678.html

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *