Синтеза предузетништва, образовања и науке у Русији

tesic2_small Пише: Горан Тешић

 

Савремена Русија се определила за тржишну економију либералног типа са јачим утицајем државе у стратешким гранама. То значи да је Русија прагматично прихватила правила игре која већ одавно владају у светској економији. Да то није урадила, њена улога у светској подели рада би била маргинализована, а њени геоекономски и геополитички утицаји би били занемарљиви. Доказ исправности руске прагматичне политике је да је и Кина прихватила капиталистички економски модел (око 70% бруто домаћег производа се обезбеђује из приватног сектора), иако се он званично у Кини назива “изградња социјализма на кинески начин”.

У складу са одабраним економским курсом у Русији се чине напори да се домаћа економија оспособи не само да успешно функционише унутар земље, већ и да буде што конкурентија и у светским оквирима. Један од значајних услова за то је и синтеза предузетништва, образовања и науке. Како се та синтеза остварује у Русији видећемо на два примера.

1) Факултет компјутерских наука основан од стране “Више школе економије” и компаније “Јандекс” (синтеза ИТ предузетништва и образовања)

Московска “Виша школа економије” и највећа руска компанија која ради у области информационих технологија, која је уједно и једна од водећих светских компанија у области интернет услуга, “Јандекс”, у априлу ове године су основали факултет компјутерских наука. Факултет ће бити у саставу “Више школе економије” и припремаће специјалисте на смеровима “Програмски инжењеринг”, “Анализа података и вештачка интелигенција” и “Big Data и информационо претраживање”. Декан факултета је доктор физичко-математичких наука Иван Аржанцев, који је до именовања на ову функцију радио као руководилац образовних пројеката у компанији “Јандекс”. Програм обуке је формиран и са узимањем у обзир искустава водећих америчких и европских универзитета, као што су “Стенфорд” (САД) и “ЕПФЛ” (Швајцарска). На факултету постоји могућност за студирање на буџету и самосталним плаћањем. Такође, квота за децу инвалиде, сирочад и слично је не мање од 10%. Пријемни испит укључује три предмета: математику, руски језик и информатику и информационо-комуникационе технологије. На факултету постоје и магистарски програми. Основу обуке на факултету чине практичан рад и конкректни пројекти. Иначе, компанија “Јандекс” је већ раније, 2007. године отворила “Школу анализе података”.

27. априла ове године је одржана и званична презентација новог факултета у којој су учествовали и министар за везе и масовне комуникације РФ Николај Никифоров, ректор “Више школе економије” Јарослав Кузминов, генерални директор “Јандекса” Аркадиј Волож, декан факултета Иван Аржанцев и други.

Реч министра за везе и масовне комуникације РФ Николаја Никифорова на презентацији новог факултета:

Николай Никифоров, министр связи и массовых коммуникаций РФ

Реч директора “Јандекса” Аркадија Воложа на презентацији новог факултета:

Аркадий Волож, генеральный директор Яндекса

Реч декана факултета компјутерских наука Ивана Аржанцева на презентацији новог факултета:

Иван Аржанцев, декан факультета компьютерных наук

Званична интернет презентација Факултета компјутерских наука: http://cs.hse.ru/

2) Програм “Мозговой штурм” (енгл. brainstorming) на телевизијском каналу “Центар” (синтеза телекомуникационог предузетништва и науке)

Програм “Мозговой штурм” је направљен уз подршку Управе града Москве, а на предлог вице-председника Руске Академије Наука (РАН) и добитника Нобелове награде за физику Жореса Алфјорова, који се обратио московском руководству са предлогом да се размотри могућност представљања актуелних проблема савремене науке у средствима масовних комуникација. Његов предлог је био подржан од стране заменика градоначелника Москве А.Н.Горбенка и руководства телевизијског канала “Центар”.

Програм “Мозговой штурм” представља скуп експерата разних специјалности, чија се делатност односи на главну тему емисије. Структура програма се састоји из два дела од по 13 минута, где се у првом делу разматра лошија варијанта развоја догађаја, а у другим боља. На крају се предлажу путеви решења проблема.

Главни циљеви програма су да се обрати пажња на интересантне, паметне и неконвенционално мислеће људе, као и да се дата тема обради не са свим научним детаљима, који би, можда, били сувише компликовани за ширу публику, већ да се шира публика управо заинтересује за тему.

Ево примера две интересантне емисије:

Стварање домаћег платног система:

Создание отечественной платёжной системы. Мозговой штурм.

Психологија друштвених мрежа:

Психология социальных сетей. Мозговой штурм.

Званична интернет презентација програма “Мозговой штурм”: http://mozgovoyshturm.ru/

Дакле, Русија нису само нафта, гас и наоружање, већ и високе технологије, наука и савремени бизнис. И Србија не треба да буду само јабуке и малине, већ треба да се потрудимо да се придружимо Русији и као партнери у развоју високих технологија.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *