Семјон Уралов: Стратегија финансијског капитала Немачке – економски рат са Русијом и колонизација Јужне Европе

natalija_kljajic2_small Превод: Наталија Кљајић

 

Једнострани прекид пројекта “Јужни ток” међу европским бирократама је изазвао недоумице. Политичка елита ЕУ је толико научила на подчињену позицију Русије, да није могла допустити помисао о сувереним економским решењима Москве.

Посао од континенталног значаја за трговину руским гасом одједном је добио корист за Турску, која се од потрошача претвара у транзитну земљу. Турска привреда неће само бити обезбеђена гарантованом испоруком, већ ће обезбедити производњу и прераду изобиља доступне енергије. Све то ће, на следећем кораку, учинити турску робу конкурентнијом. Такође, Турска и Русија могу трговати у националним валутама, што ће их обезбедити од берзанских манипулација са ценом гаса.

Јужна Европа – првенствено балканске земље и Италија – сада ће, не само скупље плаћати руски гас, већ ће бити у ресурсној зависности од турског транзита.

Парадокс је у томе да ЕУ неће бити губитник због затварања пројекта “Јужни ток”. Напротив: Немачка, контролни акционар АД “ЕУ”, добила је бенефите који ће у скорије време постати стратешки.

Стварање унутрашњих колонија на Балкану и у Јужној Европи

Немачка је своје произвођаче и потрошаче гаса обезбедила коришћењем “Северног тока”. Тренутно, немачка економија је једина европска економија која је у стању да произведе све, од игле до научне опреме, али је и гарантовано обезбеђена енергијом директно из Русије.

За разлику од Немачке, Јужна Европа – Балкан, Шпанија, Португалија, Грчка и Италија су у дубокој кризи. Регион већ сада доживљава велике проблеме са сопственом производњом свих робних група, осим пољопривреде, текстилне и лаке индустрије. Једини изузетак је подручје северне Италије.

Због поскупљења енергетских ресурса Јужна Европа неће имати могућност за развој производње; индустрија ће и даље деградирати и неће бити конкурентна немачкој индустрији.

У новим условима, Немачка за Јужну Европу утврђује статус унутрашње трговинске колоније, која је принуђена да од Немачке узима кредите да би куповала немачку робу.

Та колонизаторска стратегија је усмерена на то да ће, пре или касније, земља која тражи те кредите, банкротирати, као што се то већ десило са Грчком. У том случају, кредитор наплаћује дугове у националним активама.

На тај начин, постепено, корак по корак, финансијски капитал Немачке постаје власник привреде, инфраструктуре и индустрије Јужне Европе. Oстављајући националним елитама право на издржавање зависника од социјале, право да вешају заставе и буду жртвени јарци сопствених грађана.

Унутрашња колонија у Јужној Европи као консензус германских елита

Финансијском капиталу Немачке је неопходна унутрашња колонија у Јужној Европи и зато што је потребна помоћ њеном индустријском капиталу да надокнади губитке у економском рату са Русијом.

Данас је очигледан озбиљан конфликт унутар немачких елита. Раскол између финансијских елита, које су оријентисане на успостављање зоне слободне трговине са САД, и индустријских елита, које су заинтересоване за многовекторску трговину и промоцију робе и технологија у Русији и Евроазији, већ је постао реалност. Раскол елита се манифестује чак и у Бундестагу, када су се на страну индустријалаца ставиле социјалистичке и социјал-демократске партије. Међутим, политичка власт у Немачкој се данас налази у рукама финансијског капитала, који није заинтересован за унутарполитичку кризу у самој Немачкој. Зато што се свака криза може завршити губитком власти у току наредних избора. Не треба заборавити да је Немачка ефикасна парламентарна држава, јединствена у свету. Поред тога, не треба занемарити високоорганизоване и разгранате синдикате, који у случају смањења производње прелазе у акцију и траже оставке Савезне владе.

Губитак руског и евроазијског тржишта за немачког произвођача могуће је компензовати само на рачун европског потрошача. Зато ће немачким привредницима бити откривена могућност освајања тржишта Балкана и Јужне Европе, у замену за политичку лојалност. Упоредо, финансијски капитал ће покушати да заустави синдикалне покрете и неће допустити њихову везу са левим партијама и социјал-демократама у Бундестагу.

Закључци за Русију и савезнике

Први економски рат 21. века, који називају “санкцијама”, Русију и Немачку је одвео на супротне стране барикада. Владајућа елита Немачке је направила свој избор – наивно је било и претпостављати да ће направити евроазијски, а не евроатлантски избор. Другог решења није могло бити, јер финансијски капитал Немачке и АД “ЕУ” теже да сачувају везе и могућност да црпе кредит из светског емисионог центра, који се данас налази у АД “САД”.

Зато ће се прекид кооперативних и финансијских веза између Русије и Немачке, а самим тим, између Европе и Евроазије, убудуће само интензивирати. Зато ће се издвојити и ојачати зона слободне трговине, а затим и економски савез Берлина и Вашингтона. Формирање јединственог евроатлантског тржишта, који ће бити обезбеђен америчким кредитима и немачком производњом – то је агенда наредних 3-5 година.

И више од тога, економском рату против Русије у скорије време ће се придружити нови играчи: земље Јужне Европе и Балкан, чија економија већ зависи од немачких кредита, као и свих малих акционара АД “ЕУ”. Уколико се националне владе буду супротставиле, финансијски капитал ће њихова тржишта довести до банкрота по грчком сценарију, а администрације ће бити замењене лојалнијим. После тога ће банкротиране државе бити предате немачком индустријском капиталу.

То је економска реалност Европе и Евроатлантике на почетку 21. века.

Зато владајућа елита у Москви треба да схвати две просте чињенице:

– Бесмислено је тражити савезнике међу члановима АД “ЕУ”, осим у случају да неки од њих изађу из ЕУ и успоставе финансијски суверенитет;

– Без одласка са власти финансијског капитала у Немачкој, економски рат против Русије се неће завршити. Уколико се ово не схвати и не направи основом економске и спољне политике, на трећем кораку ће финансијски и индустријски капитал Немачке и САД колонизовати, не само Јужну Европу и Балкан, већ и саму Русију.

Извор:

http://www.odnako.org/blogs/strategiya-finansovogo-kapitala-germanii-ekonomicheskaya-voyna-s-rossiey-i-kolonizaciya-yuzhnoy-evropi/

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *