Сувереност Србије без пуних евроазијских интеграција је немогућа

tesic2_small Пише: Горан Тешић

 

“Евроазијски комуникациони центар Србије” (ЕКЦС) поред своје главне функције која се састоји у промоцији евроазијских интеграција и информисању грађана Србије о овом важном цивилизацијском пројекту, има и функцију подршке оним политичким организацијама које се кандидују на изборима на свим нивоима у Републици Србији, а које подржавају пуно чланство Србије у евроазијским интеграцијама. На жалост, данас у Србији постоји само једна значајнија политичка организација која се јасно залаже за пуне интеграције Србије у све евроазијске структуре (Евроазијски економски савез, као економски мега-пројекат и ОДКБ, као војни савез), а то је Српска Радикална Странка (СРС).

Сведоци смо да се недавно почело са фомирањем једног патриотског блока који чине ДСС, Двери и неколико патриотских интелектуалаца. На Божић ове године, тај блок у формирању је представио политичке принципе око којих позива на окупљање. Пошто се ради о формалном документу, који можете прочитати на следећој адреси – http://www.dverisrpske.com/sr/nas-stav/6275-bozicni-proglas-2015.html, то он подлеже критици.

На жалост, међу тим принципима, нема ни помена о пуном чланству Србије у евроазијским интеграцијама, које представљају званични правни оквир ЗА САВЕЗ СРБИЈЕ СА РУСИЈОМ и другим равноправним државама чланицама. Међу поменутим принципима које је представио блок у формирању постоји тачка 7 – Чврсто повезивање са Русијом. Даље се јасно каже да се мисли на билатералне односе са Русијом и њеним партнерима, а то значи да овај блок не жели савез са Русијом, већ се држи раније прокламоване политике неутралности, коју заговара ДСС, а која је после доласка на чело ове странке госпође Санде Рашковић Ивић само тактички преименована у – суверенизам. Овде је важно рећи да сарадња са Русијом, чврсто повезивање са Русијом на билатералним основама и сличне конструкције нису САВЕЗ СА РУСИЈОМ. О сарадњи са Русијом су говорили и Борис Тадић и коалиција око ДС док су били на власти. О чврстој сарадњи са Русијом говоре и Томислав Николић и Александар Вучић и коалиција око СНС која је сада на власти. Али, речи о САВЕЗУ СА РУСИЈОМ није било. Србија је чак за време садашње власти ступила у формалне односе са ОДКБ, то јест постала је посматрач у овој војној организацији. Али не и члан. А нови блок у формирању нам нуди програмске принципе у којима се, такође, помињу некакве чврсте везе, само нигде нема савеза са Русијом. Зашто? Не заборавимо да је ДСС био кажњен на прошлим републичким изборима због залагања за политику неутралности. Зар се није научила лекција и зар се опет нуди иста погрешна опција? Зашто опет – све, само не савез са Русијом? Наравно у оквиру евроазијских интеграција, јер другог оквира нема.

Аутори новог блока у формирању нам у тачки 5 свог програма нуде српске интеграције. Ту се помињу Република Српска, Црна Гора и друге државе, бивше југословенске републике, где живе Срби. Српске интеграције су озбиљна ствар, која је немогућа без пуних евроазијских интеграција. Зашто? Из врло једноставног разлога, јер све земље о којима се говори, а у којима живе Срби и где се суочавају са разним проблемима, имају јак ослонац који им даје снажну политичку, економску и војну подршку или су на путу да је добију за политику коју воде. Конкретно, у нашем најближем окружењу земље чланице НАТО су: Албанија, Бугарска, Хрватска, Мађарска и Румунија. Црна Гора и Босна и Херцеговина су се на државном нивоу стратешки определиле за улазак у НАТО и активно се крећу у том правцу. Такође, неке од ових земаља су или чланови Европске Уније или се налазе у процесу добијања чланства. Дакле, Европска Унија и НАТО су јак ослонац који имају земље у којима живе Срби са којима нови блок у формирању мисли да може да изгради српске интеграције. Ако све ове земље већ имају или ће убрзо имати јака леђа, немогуће је спровести српске интеграције без исто тако јаких леђа. Сарадња са Русијом, чврсте везе са Русијом и томе слично НИСУ САВЕЗ СА РУСИЈОМ у оквиру евроазијских интеграција и Русија и њени прави савезници немају никакве обавезе да штите Србију и српске интересе. Русија и њени прави савезници би имали обавезу да штите Србију и њене интересе само ако би Србија и формално била у савезу са њима. Узмимо за пример пуну припадност ОДКБ, уместо војне неутралности. Пуна припадност ОДКБ, а не само статус посматрача, који сада Србија има, итекако може да буде гарант суверености Србије. Ту за пример можемо узети Јерменију која је пуноправни члан и Евроазијског економског савеза и ОДКБ и која умногоме подсећа на Србију, јер нема заједничку границу ни са једном земљом чланицом Евроазијског економског савеза и ОДКБ, а и налази се у, можда, још непријатељскијем окружењу него Србија (Турска – стари историјски непријатељ и Азербејџан – нерешен конфликт око Нагорно Карабаха). У Јерменији, у граду Гјумрију, налази се 102-га руска војна база, а поред тога, руски војници, заједно са јерменским, чувају границу са Ираном и Турском. Такође, Јерменија поседује против-ваздушни одбрамбени систем С-300. Погледајте извештај о томе на следећем видео запису од 5-ог минута:

С-300 в ПВО Армении / SA-10 in Armenia

У званичном правном акту ОДКБ који се зове “Договор о колективној безбедности”, од 15. маја 1992. године (http://www.odkb-csto.org/documents/detail.php?ELEMENT_ID=126) у члану 4 се, између осталог, јасно каже: “Ако се једна од земаља чланица подвргне агресији (оружаном нападу који угрожава безбедност, стабилност, територијалну целовитост и суверенитет), то ће се од стране држава чланица сматрати као агресија (оружани напад који угрожава безбедност, стабилност, територијалну целовитост и суверенитет) на све државе чланице Договора.

У случају извршења агресије (оружаног напада који угрожава безбедност, стабилност, територијалну целовитост и суверенитет) на било коју од држава чланица, све друге државе чланице, по захтеву те државе чланице одмах му указују неопходну помоћ, укључујући војну, а, такође, ће указати подршку са средствима којима располажу у смислу права на колективну одбрану у складу са чланом 51 Устава ООН”.

У члану 7 истог акта се каже: “Размештање и функционисање објеката система колективне безбедности на територији државе чланице регулише се специјалним уговором”.

У члану 10 истог акта се каже: “Постојећи Договор је отворен за присаједињење свих заинтересованих држава, које деле његове циљеве и принципе”.

Зашто нови блок у формирању није за пуне војне интеграције Србије са Русијом и њеним савезницима у оквиру ОДКБ? Шта би било негативно у томе да Србија има противаздушни систем С-300 као Јерменија, а, можда, и неки савременији? Шта би било негативно у томе да руски војници патролирају заједно са српским на српским границама, као са јерменским у Јерменији?

Зашто нови блок у формирању није ЗА САВЕЗ СА РУСИЈОМ и њеним савезницима у Евроазијском економском савезу? Зашто нови блок у формирању није за то да Србија искористи огромне економске, научне и културне могућности које пружају четири кључне слободе на којима се заснива Евроазијски економски савез, а то су слобода протока робе, капитала, људи и услуга. Погледајте прилог који говори о формирању Евроазијског економског савеза:

Евразийский экономический союз вступил в силу

Зашто нам се чини да новом блоку у формирању недостаје осећај за историјски тренутак када Русија са својим савезницима прави континентални, цивилизацијски савез који руши једнополарни свет? Зашто нам се чини да новом блоку у формирању недостаје осећај за историјски тренутак да се бори свим силама да се и Србија прикључи овом новом светском економском и војном полу и да се тако грађани Србије спасу беде у којој живе и која их чека? Зашто и како нови блок у формирању не види да Србија нема снаге да сама изађе из јада и беде у којој се налази и да треба да се отвореном евроазијском цивилизацијском парадигмом супротстави европској потцењивачкој цивилизацијској парадигми?

Шта значи изјава Ђорђа Вукадиновића – “Зато Србија, према њему, треба да се окрене себи, а неки бенефит света, са Истока или са Запада, ако дође је добродошао”. Зашто оваква пасивна позиција када нам се нуде евроазијске интеграције? Како то да се духовно, економски и војно уништена Србија окрене сама себи без јаких леђа у глобализованом свету у коме свако од сваког зависи и где свако тражи неког формалног савезника, а посебно слабији траже јаче савезнике? Шта то руководство Јерменије не зна, а нови блок у формирању зна? Не може се Србија окренути сама себи без формалне савезничке подршке Русија и њених савезника. Србија не треба да остане сама и неутрална на ветрометини где је свако ко нам не мисли добро већ нашао моћног савезника или се из петних жила труди да га нађе. Ако Србија остане сама на ветрометини, неће се спасти даљег урушавања. Доста више са политиком “све, само не савез са Русијом”! Позивамо нови блок у формирању да пређе на евроазијске позиције и да се у Србији формира снажан евроазијски блок који ће да окрене српски брод на Исток и тако га спасе пропасти.

А Србија је већ позвана у евроазијске интеграције:

EVROAZIJSKI SAVEZ 2015 – POZIV ZA SRBIJU [OFFICIAL]

Само савез Србију спашава!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *