Свјатослав Терентијев: Крај пројекта “Украјина”

19/05/2014

jugoslav bujic Превео: Југослав Бујић

 

Десило се то, што је још пре годину дана изгледало мада теоријски и могуће, али тешко остварљиво. Грађанска супротстављеност у Украјини прерасла је у квалитетно нову фазу – у земљи је започео братоубилачки грађански рат.

За време мајских празника криминална кијевска хунта је послала на гушење Донбаса армију и најамнике, а радикални националисти спровели су казнени марш у Одеси, где су спалили неколико десетина људи из шаторског насеља на “Куликовом пољу”[1]. Украјинске власти хтеле су да заплаше становнике Југо-Истока, али су створили само још већу мржњу и озлојеђеност. И они који су хтели да направе “Јединствену Украјину”, постигли су то да су милиони украјинских грађана замрзели украјински вез, кућице и језик. Депресивна државна химна испала је пророчанска – Украјина је умрла. Може да се констатује да је 2. маја 2014. године престала да постоји вештачка творевина, коју су створили бољшевици на руинама Руске империје. Ударац који је нанео евромајдан по украјинској државности, или тачније псеудо државности, био је смртоносан.

Мада треба рећи објективно да је још у фебруару – марту ситуација могла да се спасе, да су они који су отели власт у Кијеву послушали захтеве становништва Југо-Истока, у вези федерализације и статуса руског језика. Међутим бандеровска хунта, која је заузела државни парламент, била је заузета поделом министарских фотеља и самоуверено је сматрала, да ће корумпирана локална власт “регионала” на истоку и југу да се “савије” и да ће да преговара о гаранцијама за очување свог бизниса. Приметићемо да се у неколико региона тако и десило – локална власт је практично издала своје становништво. При чему не само руководиоци државне администрације, који су постављени од стране Кијева, већ и локални делегати већине региона Украјине заузели су или посматрачки став, или су отворено подржали бандеровски режим. Али ни хунта, ни локални “кнезови” из “Партије региона” никако нису очекивали, да ће народ да се побуни. И када су се у неколико региона Југо-Истока десили масовни митинзи, на којима су изабрани “народни губернатори”, власт је добила још једну шансу да започне дијалог са сопственим народом. Међутим кијевска хунта, заслепљена мржњом према свему руском, донела је одлуку да започне терор против мирног становништва.

Читаве области Југо-Истока дате су као плен локалним олигарсима, који су почели да праве своје приватне најамничке војске и да гуше протесте уз помоћ радикалних националиста. Бојовници “Десног сектора” заједно са сељачинама фудбалских фанатика спровели су акције заплашивања у Запорожју, Николајеву, Харкову, Доњецку и Одеси. И у Одеси, мирном трговачком граду, бандеровски националисти докрајчили су Украјину – у најмању руку “де факто”.

Сада већ може да се констатује, да фактички Украјина као држава више не постоји. Остала је само територија на којој је грађански рат. Да ли може да се заустави? Вероватно још увек може, али само ако кијевска хунта укине председничке изборе који су назначении за 25. мај и безусловно прихвати све захтеве побуњеног Донбаса – између осталог и везаних за референдум о статусу региона у саставу Украјине. Тада би се још увек могло покушати са формирањем новог државног устројства са максималним правом свих региона. Наравно ако становници Новорусије пожеле да буду у једној држави са онима који су спаљивали живе људе у дому синдиката у Одеси.

Али чини се да је хунта ставила акценат на масовни терор. Осим Националне гарде, убрзано се формирају, на основу “мајданских стотина”, територијалне казнене специјалне јединице “Дњепар”, “Кијев”, “Доњецк” и т.д. Очигледно је да данашња кијевска власт нема намеру да се придржава Женевских договора, и било какви договори са хунтом су бесмислени па чак и контрапродуктивни. Са бандеровцима могу да се воде преговори само о условима њихове капитулације. Али ако се на Донбасу или у другим регионима Новорусије настави са проливањем крви мирних житеља, капитулација неонацистичког кијевског режима биће безусловна.

Грађански рат, кад брат убија брата, је најстарашнији. Али није га започео Југо-Исток. Данас хунта има предност у бојовницима и војној техници, а “црни човечуљци” из “Десног сектора” плаше житеље Харкова и других градова, хвале се на друштвеним мрежама киднаповањем присталица федерализације. Међутим власт треба да запамти, да сваки терор доводи до повратног терора. И “црни терор Десног сектора” неизбежно доводи до повратног “белог терора” када ће сатерани у илегалу активисти отпора да физички уништавају не само чланове “Десног сектора”, већ и поткупљиве функционере из власти – руководиоце полиције, Службе безбедности, локалне администрације. Спискови који се данас појављују на друштвеним мрежама са презименима и адресама девојака, које су просипале “Молотовљеве коктеле” при јуришу на Дом синдиката у Одеси – то је само почетак. Власт сама мора да заустави бојовнике “Десног сектора” или ће баханалије тероризма да запљусну територију читаве Украјине.

Што се тиче председничких избора, они ће да буду прекинути у Новорусији при било каквом исходу казнене операције на Донбасу. може се са великом вероватноћом предвидети, да ће побуњени народ да бојкотује изборе, а бирачка места, које ће да формира хунта, горе ће као што данас горе банкомати и канцеларије “Приват банке”. Али то је најпесимистичнији сценарио. Судећи према садашњој ситуацији на Донбасу, за пар недеља хунти неће да буде до избора.

[1] Према последњим подацима број људи, који су убијени у Дому синдиката од стране бандита из “Десног сектора”, много је већи од званично пријављеног.

One thought on “Свјатослав Терентијев: Крај пројекта “Украјина”

  1. Pingback: Свјатослав Терентијев: Крај пројекта “Украјина” | Исток Православни

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *