Татјана Валоваја: Eвропски бизнис је заинтересован за Евроазијски економски савез

natalija_kljajic2_small Превела: Наталија Кљајић

 

Татјана Валоваја је министар за основне правце интеграција и макроекономију Евроазијске економске комисије

У Риму је 20. јуна одржана конференција под називом “Инвестициона, правна и пореска клима у земљама Царинског савеза”, у којој су узели учешће представници италијанске владе и бизниса и руски стручњаци.

Последњих година доток инвестиција у ЕАЕС се повећава, јер је за бизнис значајна чињеница, да улажући у једну од држава, добија приступ на тржиште три државе. Медицинска опрема, фармација, аутомобилска индустрија су сектори који се веома брзо развијају и привлаче стране инвеститоре, што је важно за економије ЕАЕС-а. Велику перспективу има чињеница да страни инвеститори схватају да не улазе само на једно национално тржиште.

Најважније, већ је очигледно да је интеграција постала допунски покретач економског развоја. За пет година деловања Царински савез је повећао БДП Русије више од 20%, док је за то време у ЕУ раст БДП био приближно 3,6%.

То је посебно важна чињеница, нарочито у условима сложених процеса на светском тржишту и глобалне кризе, која се још није завршила. ЕАЕС је фактор изградње допунских резерви економског раста. Поводом санкција према Русији, Татјана Валоваја изјављује да су оне пролазне, а искуство показује да се ни један конфликт није решио захваљујући санкцијама, као и да је економија увек изнад њих. Пример за то је италијански бизнис који је врло заинтересован за продужетак сарадње.

Што се тиче правних норми у односима са ЕУ, после формирања ЕАЕС-а нема никаквих последица, јер су још од 1. јануара 2010., многе акредитације које се тичу трговинске и тарифне политике отишле на наднационални ниво – ниво Евроазијске економске комисије. Значи, многа економска питања Русија, Белорусија и Казахстан не решавају директно са ЕУ, већ преко Евроазијске економске комисије.

Било је покушаја да се формализује дијалог са ЕУ, али је он, за сада, само на радном и техничком нивоу, док је политички дијалог изостао.

Шта ће Италијанима Евроазија?

Италијански бизнис је, као и до сада, заинтересован за руско тржиште и очекује још веће могућности од ЕАЕС-а. На конференцији у Риму се нису помињала политичка питања и санкције Запада, јер су економија и обострани интерес, на крају крајева, важнији.

Најмирољубивије земље Европе

Мишљење италијанских инвеститора, који имају посао у Русији и следе интеграционе процесе на евроазијском простору, исказао је председник Трговинске палате Рима, Ђанкарло Кремонези, отварајући први део конференције “Формирање Евроазијског савеза – велика шанса за компаније из наше земље, које желе радити и развијати бизнис у том региону”.

Италија, по обиму робне размене, заузима четврто место међу страним партнерима Русије. Од 200000 италијанских компанија које се баве извозом, 10% ради у Русији и Царинском савезу, док 400 компанија има представништва у Русији.

Председник Х Сталне комисије за питања индустрије, трговине и туризма Сената Италије, Масимо Мукети, у свом излагању је често истицао да је веома важно да се не изгубе везе које су изграђене између Русије и европских земаља. По његовим речима, најважније је избећи екстремне форме притисака једних према другима, без обзира на сложене политичке односе, изазване украјинском кризом. Притом је Немачку означио као најпацифистичкију, што је и разумљиво, знајући да економски интереси Немачке у односу на Русију преовлађују над привременим политичким проблемима.

Санкције неће довести до разрешења конфликта и могу погодити не само Русију, већ и европски бизнис. О томе је говорио руски амбасадор у Риму, Разов. По његовом мишљењу, ако су санкције из почетка објашњене као начин да се казни Русија, сада су “узрочно-последичне везе између реалних акција Русије и наставка ескалације санкција једноставно изгубљене”.

Земљама је у таквој ситуацији битно да не губе главу, новац и корисне везе са партнерима. Италијани то схватају боље од осталих, јер њихове власти нису подржале ни једну антируску изјаву и сачувале су неутралност. Можда ће томе допринети и полугодишње председавање Италије у ЕУ, које почиње већ у јулу.

Стари савез на нов начин

У другом делу конференције су наступили представници Русије и амбасадори Белорусије, Казахстана и Јерменије. Модератор дискусије је био директор Евроазијског комуникационог центра Алексеј Пиљко. О ЕАЕС-у је говорила Татјана Валоваја, министар за основне правце интеграције и макроекономију Евроазијске економске комисије. Прва ствар коју је истакла о ЕАЕС-у је да нови савез није покушај обнављања Совјетског Савеза, већ пројекат економског обједињења земаља учесница на равноправним основама.

Она је подсетила да је идеја формирања Евроазијског савеза настала пре 20 година, као идеја председника Казахстана, Нурсултана Назарбајева, као “Евроазијски савез држава”, заснован на економској интеграцији и стварању огромног тржишта, у циљу јачања домаћих привреда и привлачења страних инвеститора.

По речима Татјане Валоваје, економија позитивно реагује на процесе интеграције који су се одвијали претходних година. Тако се, за време постојања Царинског савеза, претходника ЕАЕС-а, робна размена међу земљама учесницама удвостручила, посебно између Белорусије и Казахстана. То је, на пример, допринело да ове земље, практично од нуле, изграде сопствену аутомобилску индустрију. Трговина међу државама ЦС-а је порасла приближно за 35%, а са трећим земљама чак на 80%.

У том смислу је ЕАЕС следећи степен. Новине које се у њему појављују су слободно кретање робе, капитала и радне снаге. Већ у оквиру Царинског савеза су функционисале заједничка царина и систем техничке регулације.

Међитум, за нека тржишта (нафта, гас, аутомобили, дуван, алкохол, медицински и фармацеутски производи) свака држава има своје прописе.

Стварањем ЕАЕС-а ове баријере ће се постепено елиминисати. За бизнис то значи да ће сва роба, произведена у било којој земљи Савеза, моћи слободно да циркулише на целој његовој територији. Као пример, Валоваја је навела фармацеутску индустрију. Јединствено тржиште лекова Русије, Белорусије и Казахстана је планирано од 2016-те године. То значи да ће сваки лек, који прође сва неопходна клиничка истраживања и добије регистрацију у једној од земаља, бити доступан у апотекама на целој територији ЕАЕС-а. Ова правила ће се примењивати и у аутомобилској индустрији, у области експлоатације и прераде нафте и гаса. Правила за производњу угљоводоника ће бити донета међу последњим – до 2025. године.

Систем заједничког тржишта ће деловати и у сфери услуга. У свим земљама ће бити уведени једнообразни захтеви. На пример, ревизорским кућама, које обавезно морају имати лиценцу, добијање лиценце у једној земљи ће обезбедити право на рад на целој територији Савеза.

Што се тиче радне миграције, већ сада грађани земаља Царинског савеза могу путовати и запошљавати се без виза, квота и специјалних дозвола. У ЕАЕС-у добијају социјално осигурање, здравствену заштиту и користе систем признавања универзитетских диплома, које ће сада прихватати сви послодавци без посебне легализације, већ од 2015-те године.

Заједничко финансијско тржиште је планирано као једно од последњих – до 2025-те године. Осим унификације дозвола и лиценци, планирано је стварање наднационалног финансијског регулатора, који ће бити лоциран у Казахстану. Државе чланице Савеза ће задржати фискални суверенитет. Исте пореске стопе могу се одредити само за неке производе, као што су алкохол и дуван.

Оцене и рејтинзи Евроазије

Привреде све три земље и даље остају на сировинској структури, али се много ради на привлачењу инвестиција у другим секторима. Као резултат тога, према светској ранг листи “Doing business”-а, у 2014. години Казахстан је рангиран на 50 место, Белорусија на 63, а Русија на 92, растући за 19 позиција. За поређење, Италија је у овом рејтингу добила 65 место.

Макроекономски показатељи држава чланица ЕАЕС-а су веома добри и они се односе на ниво државног дуга и ниво инфлације. Још увек су болна питања која се односе на међународну трговину, иновације и низ других.

Велики део инвестиција из Италије у Русију и остале земље евроазијског региона чини извоз машина, одеће и прехрамбених производа. У тој сфери су познате компаније Cremonini, Parmalat, Ferrero, Perfetti, De Cecco, Danieli и др. На другом месту је увоз енергије и сировина из Русије (на пример, компаније Eni, Enel, Coe Clerici). Осим тога, значајне инвестиције Италијани улажу у финансијски и сектор осигурања (Intesa, Generali, Unicredit).

Разговарала Александра Хоменок

Извори:
http://eurasiancenter.ru/expert/20140624/1003556002.html
http://eurasiancenter.ru/perspective/20140625/1003559503.html

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *