Улога савести у историји села Вјатское (фото и видео)

tesic2_small Приредио: Горан Тешић

 

Некрасовски округ Јарославске области. 38 километара од хиљадугодишњег града Јарослава. Овде бизнисмен Олег Жаров — не олигарх, не члан “Једине Русије” (и ниједне друге партије) — сопственим финансијским средствима, без учешћа државе обнавља древно село Вјатское. Некада најбогатије, трговачко село, са каменим кућама, некако је преживело совјетска времена, и, као што је било уобичајено, скоро умрло у пост-совјетским.

Рођени јарославчанин Жаров (који је радио и у САД, и у Европи, и у обе руске престонице) тражио је мирно место за викендицу. А пронашао је бисер — са првим летописним помињањем 1502. године, са педесет разрушених споменика архитектуре и огромним Вазнесењским храмом, у којој се служба није прекидала од 1750. године до данашњег дана.

У селу је сада историјско-културни комплекс: хотел, ресторан и десет музеја. Главни је “Музеј руског предузетништва”, који садржи збирка оруђа мушког и женског рада, декоративних домаћих предмета, кућне технике (као што је машина за прање веша са кућиштем од храстове љуске), модних уређаја: музичке кутије, старински грамофони, старе касе… Вредноћом и солидношћу зраче озбиљне фигуре и бистроока лица на ретро-сликама из сеоске фото радње. Изгледа да у Некрасовском округу Јарославске области можемо наћи ону Русију коју је давно нестала.

Жаров на посао иде у Јарослав, али стан у граду већ неколико година не користи, живи у Вјатском. Капитал је зарадио на “другом крају нафтне цеви”: прерадом отпада, изградњом апарата за чишћење, технологијама за чување ресурса, новим материјалима, у принципу, екологијом. Свој бизнис Жаров назива малим и уопште у предузетништво је ушао “случајно”. Математичар по образовању, до 1991. године радио је у научном центру за проучавање основних проблема рачунарске технике.

— То је било “Сколково” на совјетски начин. То око чега се данас диже толико буке, ми смо прошли пре четврт века. И могу тачно да кажем да су разговори о нанотехнологији, иновацијама, микроелектроници обично губљење времена. Нема смисла јурити за земљама, које су нас претекле у овим областима за два класе, то јест сто пута. Треба ревитализовати фундаменталну науку, у њој је наша снага…

Пословна шема Жарова у Вјатском је једноставна: он узима старе куће од садашњих власника, реконструише их и продаје неком имућнијем Јарославцу.

— Шта је модернизација? — поново покреће Жаров своју омиљену причу. — По мом схватању то је комерцијализација. То јест, било који производ мора да пронађе свог купца. Тржиште историјских некретнина је веома модеран правац данас на Западу. Код нас је у том смислу необрађено поље. Са једне стране, туризам се полако преоријентиште на унутрашње маршруте. А у свету се свашта дешава: некога су напале ајкуле, негде су се отровали алкохолом, негде су пуцали на аутобус… На крају крајева и самосвест код људи расте. Са друге стране, долазе људи са довољно новца, купују некретнине, живе. Веома ми је драго због тога. Богат човек хоће да око њега буде лепо. Дођеш и кажеш: људи, требало би обновити цркву. Једном је једноставно непријатно да одбије, а другоме је част да учествује…

На централном тргу села дежура “осморка”, то јест приватно обезбеђење. Време реаговања — 30 секунди. Чишћење смећа, снега у зимском периоду, провођење канализације и водовода Жаров је, такође, узео на себе.

— Понекад морам да будем и градоначелник, и посланик, и судија, и свештеник… Проблеми у школи — помогнем школи. Стара је сто година, из ње су изашла три хероја Совјетског Савеза, будући митрополит рјазански Симон је тамо учио, они не само да нису могли да обележе годишњицу, већ им новац за поправке нико није давао. Ми смо дали 600 хиљада рубаља, да би школа иоле нормално почела школску годину.

— Имам познанике, наставља Жаров — доларске милијардере, са листе “Форбс”. Неки су долазили овамо. Охали, ахали, ох, ах: каква лепота, фантастика, свака ти част! Нико није понудио ни копејку. Макар за црквене куполе, за било шта… Ниједном!

— Очигледно, зато су и милијардери.

— Вероватно. А са другима је простије — са власницима средњих предузећа — увек кажу: ако нешто треба, зови… Нећу да молим, наравно, али бизнис средње величине има људско лице.

— Какви су ваши политички погледи?

— Либерални.

— Поред тога што живите на земљи, купујете преслице и бавите се узгајањем краставаца?

— Ја сам против хипертрофиране улоге државе. Тако не треба да се управља државом: председник или премијер иду по градовима, људи им се жале, а после тога једнима поправе кров, другима укључе грејање.

— Рецимо да се Вјатском посрећило. Али, на крају крајева, то је јединствени случај. А ко ће да обнавља остала руска села, ако не држава?

— У идеалном случају — бизнис.

— Да би се то десило бизнису мора да се пробуди савест.

Једно је сигурно – ако се научници икада буду бавили проучавањем улоге савести у историји, мораће да узму у обзир и искуство села Вјатское.

Предузетник Олег Жаров је, као аутор пројекта реконструкције села, добитник државне премије “За допринос обнови и развоју традиционалних културних и историјских вредности”.

Фотографије села Вјатское:

vjatskoe1

vjatskoe2

vjatskoe3

vjatskoe4

vjatskoe5

vjatskoe6

vjatskoe7

vjatskoe8

vjatskoe9

vjatskoe10

vjatskoe11

vjatskoe12

http://вятское-село.рф/

Документарни филм о селу Вјатское:

Олег Жаров као гост у емисији “Црква и свет”, коју води Митрополит Иларион (Алфејев):

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *