Владимир Путин: Нови интеграциони пројекат за Евроазију – будућност која се рађа данас

natalija_kljajic2_smallПревела: Наталија Кљајић

 

1. јануара 2012. започиње наjвећи интеграциони пројекат – Јединствени економски простор Русије, Белорусије и Казахстана. Пројекат, који је, без претеривања, историјска прекретница, не само за наше три земље, већ за све државе на пост-совјетском простору.

putin_evroazijaПут ка овој прекретници је био тежак, а повремено и мучан. Почео је пре двадесет година када је, после распада Совјетског Савеза настала Заједница Независних Држава. Све у свему, нађен је модел који је помогао да се сачува безброј цивилизацијских, духовних нити, које обједињују наше народе. Сачувати индустријске, економске и друге везе без којих је немогуће замислити наш живот. Постоје разни начини да се процени ефикасност ЗНД, бесконачно спекулише о њеним унутрашњим проблемима, нереализованим очекивањима. Али, тешко је оспорити чињеницу да Заједница остаје незаменљиви механизам који омогућава зближавање позиција и да развије заједничку перспективу о кључним проблемима са којима се суочава наш регион, и доноси видљиву, конкретну корист свим њеним члановима.

Штавише, управо искуство ЗНД нам је омогућило да покренемо брже и на више нивоа, интеграције на пост-совјетском простору, да изградимо потребне формате, као што су Државна заједница Русије и Белорусије, Организација договора о колективној безбедности, Евроазијска економска заједница, Царинска унија и, коначно, Заједнички економски простор.

Карактеристично је, да је период светске економске кризе приморао државу да тражи нове ресурсе за економски раст, а интеграциони процеси су добили додатни подстицај. Објективно смо дошли до тога да озбиљно модернизујемо принципе нашег партнерства – како у ЗНД, тако и у другим регионалним удружењима. Концентрисали смо своју пажњу на развој трговинских и производних односа.

У ствари, ради се о трансформацији интеграције, у јасан, привлачан за грађане и привреду, одрживи и дугорочни пројекат, независан од гибања у актуелној политици и свих других услова.

Напомињем да је управо такав задатак постављен приликом стварања Евроазијске економске заједнице 2000-те године. И у коначном резултату, управо логиком блиске, обострано корисне сарадње, разумевањем заједничких стратешких националних интереса, довели су Русију, Белорусију и Казахстан до формирања Царинског савеза.

1. јула 2011. на унутрашњим границама наше три земље је укинута контрола кретања роба, чиме је завршено формирање јединствене царинске зоне са јасним перспективама за реализацију најамбициознијих пословних иницијатива. Сада од Царинске уније ми правимо корак ка Јединственом економском простору. Креирамо огромно тржиште са више од 165 милиона потошача, са јединственим законодавством, слободним протоком капитала, услуга и радне снаге.

Принципијелно је важно да ће Јединствени економски простор бити базиран на усаглашеним акцијама у кључним институционалним областима – у макроекономији, обезбеђивању правила конкуренције, у области техничких прописа и пољопривредних субвенција, транспорта, тарифа природних монопола. А затим – на јединственој визној и миграционој политици, што ће укинути пограничне контроле на унутрашњим границама. То значи, креативно применити искуство Шенгенског споразума, који је постао благодет, не само за Европљане, већ и за све који долазе да раде, студирају и долазе на одмор у земље ЕУ.

Морам да додам да је сада непотребно техничко унапређење 7000 км дуге руско- казахстанске границе. Сем тога, стварају се квалитетно нови услови за развој прекограничне сарадње.

За грађане ће уклањање миграционих, граничних и других баријера, тзв. “радних квота”, значити могућност да без ограничења бирају где ће да живе, да добију образовање, да раде. Узгред, у СССР-у – са његовом институцијом пребивалишта – није било сличне слободе.

Поред тога, ми значајно повећавамо количину робе за личну потрошњу, која може да се увози без царине, самим тим штедећи људе од понижавајућих провера на царинским прелазима.

Широке могућности се откривају и за бизнис. Говорим о новим, динамичним тржиштима, где ће деловати јединствени стандарди и захтеви за робе и услуге, у већини случајева усклађени са европским. To je важно, јер сада сви прелазимо на савремене техничке прописе, а договорена политика ће нам помоћи да избегнемо технолошке недостатке тривијалне некомпатибилности прозводње. Штавише, свака компанија из наших земаља у било којој држави – чланици Јединственог економског простора, користиће све предности домаћих произвођача, укључујући и приступ државним набавкама и уговорима.

Наравно, да би стекла упориште на том отвореном тржишту, предузећима предстоји рад на њиховој ефикасности, смањењу трошкова, инвестирању у модернизацију. Потрошачи ће од тога имати само корист.

Истовремено, можемо говорити и о почетку садашње “конкуренције јурисдикције”, о борби за предузетника. На крају крајева, сваки руски, казахстански, белоруски предузетник добија право да изабере – у којој ће, од три земље, да региструје своју фирму, где ће да послује, где да царини робу. Ово је озбиљан подстицај националним администрацијама да се баве унапређењем привредних институција, административних процедура, побољшањем пословне и инвестиционе климе. Укратко, отклањати “уска грла” и празнине, које до сада нису биле уочљиве, унапређивати законодавство у складу са најбољом међународном и европском праксом.

Својевремено је Европљанима било потребно 40 година да би прешли пут од Европске заједнице за угаљ и челик до потпуне Европске Уније. Настајање Царинске уније и Јединственог економског простора је много динамичније, јер узима у обзир искуство ЕУ и других регионалних удружења. Ми видимо њихове добре и лоше стране. У томе је наша очигледна предност, која даје могућност избегавања грешака и спречавања репродукције разних “бирократских купола”.

Такође смо у контакту са водећим пословним организацијама све три земље. Расправљамо о спорним питањима, узимајући у обзир конструктивну критику. Конкретно, врло корисна је била расправа на Бизнис форуму Царинске уније, одржаном у Москви, јула ове године (2012).

Понављам: за нас је веома важно да јавност и предузетници у нашим земљама доживе интеграциони пројекат, не као врхунац бирократске игре, већ као апсолутно живи организам, као добру прилику за реализацију иницијатива и постизање успеха.

Према томе, у интересу предузећа је већ донета одлука о започињању кодификације правне основе Царинске уније и Јединственог економског простора, како учесници економског живота неби морали да газе кроз “шуму” многобројних ставова, чланова и сличних норми. За посао ће им бити довољно само два основна документа – Царинског кодекса и Кодификованог споразума о Царинској унији и Јединственом економском простору.

Од 1. јануара 2012. почиње да ради у пуној форми и Суд Евразес. Везано за све чињенице које се односе на дискриминацију, кршење правила конкуренције и једнаких услова пословања, Суду ће моћи да се обрате, не само државе, већ и учесници привредног живота.

Основна карактеристика Царинског савеза и Јединственог економског простора – то је присуство наднационалних институција. Оне, такође, у потпуности примењују основне услове, као што су смањење бирократских процедура и фокусирање на реалне интересе грађана.

По нашем мишљењу, требало би повећати улогу комисије Царинске уније, која већ сада има значајна овлашћења. Тренутно их има око 40, а у будућности – у оквиру Јединственог економског простора – биће их више од стотину. То укључује овлашћења за усвајање низа одлука о политици конкуренције, о техничким прописима, о субвенцијама. Тако сложени проблеми се могу решити само кроз стварање пуноправне и трајне структуре – компактне, професионалне и ефикасне. Зато је Русија дала предлог да се оформи Колегијум КТС, са учешћем представника држава “тројке”, који ће радити у својству независних међународних службеника.

Изградња Царинске уније и Јединственог економског простора поставља основу за формирање будуће Евроазијске економске уније. Истовремено ће ићи и постепено ширење круга учесника Царинске уније и ЕЭП у интересу потпуног прикључења у раду Киргистана и Таџикистана.

Ми се на томе нећемо задржати и постављамо испред себе амбициозан задатак: изаћи на следећи, виши ниво интеграције – Евроазијски савез.

Како ми видимо перспективе и изгледе за овај пројекат?

Прво, није реч о томе да ми у једном или другом облику поновимо СССР. Било би наивно покушати рестаурирати или копирати нешто што је већ прошлост, али чврста интеграција на новој вредносној, политичкој и економској основи – то је императив времена.

Ми предлажемо модел моћне наднационалне заједнице, способне да постане један од полова савременог света и да игра улогу ефикасне “везе” између Европе и Азијско-Пацифичког региона. Конкретно, то значи да се, на бази Царинске уније и ЕЭП, неопходно усмерити ка ближој координацији економске и монетарне политике и изградити потпуни економски савез.

Уз додатак природних ресурса, капитала и снажног људског потенцијала, Евроазијска Унија ће бити конкурентно способна у индустријској и технолошкој трци, у конкуренцији за инвеститоре, за отварање нових радних места, модерних предузећа. И да заједно са другим кључним играчима и регионалним структурама – попут ЕУ, САД, Кине и АТЕС – обезбеђује стабилност глобалног развоја.

Друго, Евроазијска Унија ће послужити као врста центра за даље интеграционе процесе. Односно, формираће се путем постепеног спајања већ постојећих структура – Царинске уније и ЕЭП.

Треће, погрешно би било супротстављати Евроазијску Унију и ЗНД. Свака од ових структура има своје место и улогу у пост-совјетском простору. Русија, заједно са својим партнерима, намерава активно да ради на побољшању институција Заједнице, презасићених практичним дневним редом.

Конкретно, реч је о покретању конкретних, разумљивих и привлачних иницијатива и заједничких програма у ЗНД. На пример, у области енергетике, саобраћаја, високе технологије, друштвеног развоја. Велике перспективе у хуманитарној сарадњи у науци, култури, образовању, у сарадњи регулисања тржишта рада, стварања једног цивилизованог амбијента за радне миграције. Нама је преостало велико наслеђе од Совјетског Савеза – инфраструктура, преовлађујућа специјализована производња, заједнички језик, научни и културни простор. У нашем заједничком интересу је да поделимо ове ресурсе за развој.

Осим тога, убеђен сам да максимално либерализован трговински режим треба да постане економска основа Заједнице. На иницијативу Русије, у оквиру њеног председавања у ЗНД 2010-те године, припремљен је пројекат новог Споразума о зони слободне трговине, који се заснива на принципима СТО, а чији циљ је потпуно повлачење разних врста баријера. Очекујемо значајан напредак у усклађивању позиција у Споразуму током наредног заседања Савета шефова влада ЗНД, које ће се одржати ускоро – у октобру 2011-те.

Четврто, Евроазијски савез – то је отворен пројекат. Поздрављамо приступање и других партнера, посебно земаља Заједнице. При томе немамо намеру да било кога пожурујемо или гурамо. То мора бити суверена одлука државе, диктирана сопственим дугорочним националним интересима.

Желео бих да покренем, по мом мишљењу, веома важну тему. Неки наши суседи објашњавају своју неспремност да учествују у напредним интеграционим пројектима на пост-совјетском простору тиме да то противречи њиховом европском избору.

Сматрам да је ово лажно рачвање. Ми се нећемо ни изоловати нити било коме супротстављати. Евроазијска Унија ће се базирати на универзалним принципима интеграције, као саставни део Велике Европе, уједињене заједничким вредностима слободе, демократије и тржишних закона.

Још 2003-ће године, Русија и ЕУ су се договориле о формирању заједничког економског простора и координацији правила економских активности без стварања наднационалних структура. У прилог тој идеји, предложили смо Европљанима да заједно размисле о стварању хармоничне економске заједнице од Лисабона до Владивостока, о зони слободне трговине, чак и о развијенијим облицима интеграције. О формирању кохерентне политике у области индустрије, технологије, енергетике, образовања и науке. И, коначно, о укидању визних баријера. Ови предлози нису остали да висе у ваздуху – они се детаљно разматрају са европским колегама.

Сада ће страна у дијалогу са ЕУ бити Царинска Унија, а касније и Евроазијска Унија. Дакле, улазак у Евроазијску Унију, поред директне економске користи, омогућиће свакој од њених чланица брже и јаче позиције интеграције у Европу.

Поред тога, економски логичан и избалансиран систем партнерства Евроазијске Уније и Европске Уније је у стању да створи реалне услове за промену геополитичке и геоекономске конфигурације целог континента и имао би несумњиво позитиван глобални ефекат.

Данас је очигледно да економска криза, која је избила 2008-ме године, носи структурни карактер. Ми и данас видимо њене оштре рецидиве. Корен проблема – број нерешених глобалних дисбаланса. Веома тешко иде процес израде посткризних модела глобалног развоја. На пример, практично је заустављена Доха рунда преговора, постоје објективне тешкоће унутар СТО, озбиљну кризу доживљава сам принцип слободне трговине и отвореног тржишта.

По нашем мишљењу, решење може бити израда заједничког приступа, како кажу, “одоздо”. У почетку, у оквиру постојећих регионалних структура – ЕУ, НАФТА, АПЕЦ, АСЕАН и других – а затим путем дијалога између њих. Управо од таквих интеграционих “цигала” може се компоновати одрживији карактер глобалне економије. На пример, два највећа савеза нашег континента – Европска Унија и Евроазијска Унија, која је у процесу формирања – заснивајући своју интеракцију на правилима слободне трговине и компатибилности система регулисања, објективно, укључујући и кроз однос са трећим земљама и регионалним структурама, су у могућности да прошире ове принципе на целом простору – од Атлантика до Пацифика. На простор, који ће бити хармоничан по својој економској природи, а полицентричан у погледу конкретних механизама и управљачких одлука. Затим би било логично започети конструктивни дијалог о принципима интеракције са земљама азијско-пацифичког региона, Северном Америком и другим регионима.

У том смислу напомињем да је Царинска унија Русије, Белорусије и Казахстана већ почела преговоре о изградњи зоне слободне трговине са Европском асоцијацијом за слободну трговину. На дневном реду форума АПЕЦ, који ће се следеће године одржати у Владивостоку, значајно место ће имати тема либерализације трговине, уклањање баријера на путу економске сарадње. Русија ће промовисати општи, заједнички став свих чланица Царинске Уније и ЕЭП.

На тај начин наш интеграциони пројекат се диже на квалитативно нови ниво, отвара широке перспективе за економски развој, ствара допунску конкурентску предност. Такав заједнички напор ће нам омогућити, не само да се уклопимо у глобалну економију и трговински систем, већ и да реално учествујемо у процесу доношења одлука, дефинисања правила игре и одређивања контура будућности.

Убеђен сам да је стварање Евроазијске Уније ефикасна интеграција – то је пут који ће омогућити њеним учесницима да заузму достојно место у сложеном свету 21-ог века. Само заједно наше земље су у стању да се придруже лидерима глобалног раста и цивилизације.

Владимир Путин
Председник владе Руске Федедрације
3. октобар 2011. Москва.
Извор: http://izvestia.ru/news/502761

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *