Време је за учење руског језика

natalija_kljajic2_small Приредила: Наталија Кљајић

 

Евроазијски савез је вишеслојни и многонационални пројекат који је оријентисан на равноправност партнера и очување националних специфичности држава и региона који су у њега укључени. Сваком савезу је неопходна заједничка идеја развоја, али и средства комуникације, која повезују разне делове једне целине – Евроазијског простора.

Руски језик, као језик целог постсовјетског простора, представља кључно средство те комуникације. У неким бившим републикама СССР-а, као на пример, у Белорусији и Киргизији, руски језик је други службени језик и њиме се служи већина становништва.

Ново – то је заборављено добро старо

До 1990-тих година, руски језик је говорило око 350 милиона људи у свету (286 милиона је живело на територији СССР-а, а око 70 милиона у земљама Источне Европе и Балкана, као и у неким азијским земљама). До 2005. године тај број је опао на 278 милиона.

У протекле две деценије руски језик је изгубио своје позиције у бившим совјетским републикама. По најновијим подацима, из јула 2014. године, руским језиком говори 95% грађана Казахстана, 40-50% грађана Киргизије, око 14% грађана Узбекистана, око 12% грађана Туркменистана, док је тај проценат у Таџикистану тек 10%.

Велики део млађе популације и средње генерације већ 25 година не говори руски језик, како у бившим совјетским републикама, тако и у земљама Источне Европе и Балкана. Управо је језичка баријера један од најнегативнијих фактора утицаја на евроазијске интеграције. У том смислу, многи руски лингвисти и јавни радници позивају руске амбасаде да буду активније и отварају бесплатне школе руског језика у осиромашеним земљама већ поменутих простора.

ruski_jezik_2

Многе од тих земаља, тежећи независности и националном суверенитету, посветиле су пажњу развоју сопственог језика, стављајући руски језик у други, па чак и трећи план. У земљама јужнословенског простора, од којих су неке чланице ЕУ или теже да то постану, проценат изучавања руског језика и културе, раван је статистичкој грешци. Нажалост, у те земље се убраја и Србија, са изузетком Косова и Метохије, где се руски језик учи у преко 120 основних и средњих школа.

Зашто учити руски?

Становници бивших совјетских република су почели заборављати језик којим су некада слободно говорили, а њихова деца га уопште не знају. То не би представљало велики проблем, да се они нису, у потрази за послом, усмерили ка Русији. Међутим, на какав посао и животни стандард се може рачунати, ако се не познаје језик и културна традиција земље у којој треба живети и радити? То је основни разлог због кога се савремени имигранти суочавају са бројним проблемима: нискоквалификовани и мало плаћени послови, тешкоће при адаптацији у руско друштво.

Према извештају ОУН-а из 2013. године, број имиграната у Русији је достигао цифру од 11 милиона људи, од којих је највећи број из Украјине (3,5 милиона) и Казахстана (2,5 милиона). По службеним подацима ФМС Русије, ове године број имиграната је достигао број од 10,5 милиона људи. У фебруару је број имиграната из Узбекистана износио 2,3 милиона, из Таџикистана 1 милион, а из Украјине 1,5 милиона, док их је из Азербејџана и Казахстана било по 600 хиљада. Најновији подаци ФМС РФ говоре да је око 820 хиљада грађана Украјине од 1. априла 2014. године ушло и остало на територији Русије.

Непознавање руског језика је узрок многих препрека са којима се суочавају млади људи који долазе у Русију, на свим нивоима комуникације; било да је реч о туристичким посетама, било да се ради о административним или обичним животним питањима.

Промовисање учења руског језика има за циљ да овај језик буде конкурентан са осталим општепризнатим европским језицима. Родитељи садашњих ученика сматрају да ће се њихова деца већ некако снаћи са руским језиком, док су, на пример, немачки и енглески много важнији за рад у Европи.

Жеља постоји, али су проблем могућности

Чак и родитељи, који желе да упишу децу у руске школе, суочавају се са бројним проблемима. На пример, у Таџикистану тренутно функционише 166 школа на руском језику, а у другим школама функционише још 1500 разреда. И поред тога нема места за све заинтересоване. Многа деца су остала неуписана, јер су разреди попуњени, али недостају и предавачи. У марту ове године, Таџикистан се обратио Русији са молбом да пошаље 400 наставника руског језика.

Што се тиче Киргизије, она тренутно нема средстава за јачање позиције руског језика, јер се школе у удаљеним регионима суочавају са недостатком предавача и уџбеника.

ruski_jezik_3

Никада није касно за учење

За младе људе из земаља ЗНД-а један од стимуланса за учење руског језика може бити чињеница да ће им то омогућити даље школовање у Русији. Веома важна и повољна чињеница је да сви држављани бивших совјетских република могу учествовати у конкурсу за буџетска места на руским универзитетима, равноправно са грађанима Русије, уколико нису дужни да приложе документацију која доказује усклађеност њихове дипломе са стандардима руске просвете.

До данас је у 68 земаља света отворено 236 руских центара и кабинета. У Јерменији су у 103 центра организовани бесплатни курсеви за припрему имиграната за испит из руског језика, историје и основа руског законодавства. Фонд “Руски свет” је јерменским школама поклонио 50000 уџбеника руског језика. Таџикистану је, такође, поклоњено 2,5 тоне уџбеника и методичке литературе за наставнике.
Ситуација са предавачима руског језика, који су неопходни на простору бивших совјетских република, много је сложенија. Њима је потребно обезбедити плату, животне услове и решити друга проблематична питања.

Недавно је почео са радом бесплатни портал за online обуку “Образовање на руском”, Државног института за руски језик “Пушкин”. Од 2015. године ће у РФ почети са радом центри за тестирање свих странаца који желе да добију решење за привремени боравак и рад на територији Русије. Ови тестови су у вези са увођењем обавезних испита из руског језика као страног, историје Русије и основа законодавства РФ. Ова иницијатива је усмерена на бржу адаптацију имиграната, којих ће, по прогнозама Федералне миграционе службе, већ следеће године бити 3,5-5 милиона на привременом раду у Русији.

“Учење сваког језика је корак ка богатству, не само материјалном, већ и духовном” (Владимир Кочин, директор Фонда “Руски свет”)

Данас се придаје велики значај јачању позиције руског језика. Неком је знање руског потребно за пословне односе, а неком су интересантни руска култура, књижевност и традиција. У том правцу, у целом свету се отварају руски центри и кабинети.

У интервјуу ЕКЦ из Москве, Владимир Кочин је говорио о циљевима и задацима Фонда “Руски свет”, који је основан по указу председника В.В. Путина, као организација која се бави популаризацијом руског језика, који представља национално достојанство Русије и важан елемент домаће и светске културе, као и подршка програму учења руског језика.

Од 2007. године, када је Фонд основан, било је много позитивних искустава у реализацији глобалних међународних пројеката, усмерених на унапређење позиције руског језика, подршку програмима учења у Русији и свету, промоцији идеја и вредности руског света.

Најбитније што је Фонд учинио је то што је успео да обједини најшири круг партнерских организација, које повезују предаваче и студенте, наставнике и ученике средњих школа, историчаре, новинаре, омладинске и дечије организације, љубитеље руске литературе и културе, руских сународника и руских писаца из више од 125 земаља са свих континената.

Фонд има статус непрофитне невладине организације, што одређује специфичност његовог деловања у смислу сарадње са страним образовним институцијама, општинским и државним библиотекама, међународним и националним невладиним, професионалним и културно-просветним удружењима и непрофитним организацијама.

Фонд “Руски свет” обезбеђује непрофитне донације и даје друге видове подршке у реализацији пројеката руских и страних НВО, чији су циљеви у складу са његовом делатношћу. Фонд обезбеђује донације на основу конкурса, по две основе:

– непосредна подршка програму учења руског језика и књижевности и помоћ у реализацији културно-хуманитарних програма, усмерених на популаризацију руског језика и културе
– стручно спровођење културне и образовне експанзије Русије.

Од почетка оснивања, Фонд је размотрио преко 5000 захтева, који су прошли стручне оцене, али је тек сваки трећи захтев био одобрен. У току године се одржавају две донаторске конференције и на свакој се разматра неколико стотина захтева. При разматрању пројеката, Фонд води рачуна о томе да сви региони имају једнаку подршку. Према статистици, 39% донација добијају пројекти из Европе, 20% земље ЗНД-а, 28% из Русије, док је преосталих 13% подељено на земље Западне хемисфере, Азије и Африке.

Други правац популаризације руског језика у свету је отварање руских центара и кабинета. До данас их је отворено 236 у 68 земаља света.

Како руски језик може помоћи у јачању међународних и међунационалних веза? Образовање није могуће без познавања друге културе, другог народа, његове књижевности, традиције и погледа. У том повезивању, учење језика је фактор који јача хуманитарни простор. Човек духован, образован и просвећен неће никада допустити погрешно тумачење и фалсификате, које данас видимо свуда око нас.

Због тога је изузетно важно јачање хуманитарног присуства Фонда – кроз програме учења руског језика и културне програме. У Београду је 15. септембра одржан Трећи међународни фестивал под називом “Пријатељи, прекрасан је наш савез”, на коме су учествовале студентске екипе са 28 европских универзитета. Овај фестивал је убедљиво показао да руски језик има статус светског језика, да је то језик интеркултуралне сарадње, који открива ризницу вишенационалне културе народа Русије. Главна парола овог фестивала је била: “Време је да се говори руски”.

Многи странци су се школовали у Русији још у совјетско време. Распадом СССР-а број страних студената се смањио, али је у последње време евидентна тенденција поновног раста, при чему будући страни студенти добијају могућност да се школују на рачун буџета РФ.

Влада РФ и Влада Москве сваке године врше доделу стипендија за надарену децу из земаља ближег или даљег окружења, за школовање на руским државним универзитетима. Министарство просвете и науке РФ је направило специјалан сајт, доступан на 15 језика, где страни студенти могу добити све неопходне информације о правилима уписа и неопходну документацију за руске универзитете. (http://www.russia.edu.ru/)

Ако будући студент из Србије жели да студира у Русији, на рачун буџета РФ, потребно је да се информише о квотама које је доделило Министарство просвете, а које се односе и на Србију. Прописана квота за Србију је максимум 12 студената општих и магистарских студија на буџету РФ.
Први корак ка конкурсу је обраћање одељењу “Росотрудничества” у Србији, са саопштењем о жељеним факултетима (највише 6 жеља) и прилагањем потребних докумената, укључујући и формулар за пријаву, са пуним називом изабране специјалности, оригинал дипломе о степену образовања, лекарско уверење издато и оверено од здравствене установе, уверење о одсуству ХИВ инфекције, оверена копија из матичне књиге рођених и 6 фотографија. Сва документа, према сајту Министарства просвете, потребно је превести на руски или енглески (француски, шпански) језик, али искуство показује да је најбоље одмах урадити превод на руски, да се не одлаже процес формирања документације.

У другој етапи, Министарство просвете и науке, заједно са универзитетима бира кандидате на основу приложених докумената. Информације о резултатима избора кандидата се прослеђују у “Росотрудничество”, где сви кандидати добијају обавештење. Сви страни студенти, уписани по том програму, за време школовања добијају стипендије и право на студентски дом.

Важно је напоменути да непознавање руског језика није непремостива препрека и не треба да плаши студенте. Језик се учи у току године, паралелно са другим предметима, у зависности од специјалности на припремном факултету одабране просветне установе. На крају се полажу завршни испити, добија се сертификат о завршетку припремног факултета, после чега се наставља школовање у изабраној специјалности.

Извори:
http://eurasiancenter.ru/expert/20140919/1003680971.html
http://eurasiancenter.ru/expert/20140919/1003681388.html

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *