Зашто је за балканске муслимане Евроазија боља од Европске Уније

24/02/2015

pravoslavlje_i_islam_smaller

tesic2_small Пише: Горан Тешић

 

Балканским муслиманима, а то значи и онима у Србији, много више би одговарало чланство у Евроазији (Евроазијском економском савезу и ОДКБ), него у Европској Унији. Зашто? Из једноставног разлога што је за балканске, а и муслимане уопште, цивилизацијски избор Европе и њених вредности потпуно неприродан, јер је у супротности са основним постулатима ислама и обичајима живљења муслиманског живља.

Муслимани ће на Западу, а посебно у Европској Унији, увек бити грађани другог реда, иако ће се то јавно негирати. Увек ће се наћи неки “Шарли Ебдо” да им се подсмева или неко други да их блати и понижава. У агресивно либералном и секуларном западном друштву, муслимани немају шта да траже, јер њих и њихову децу чека културна асимилација, која у пракси значи одустајање од традиционалних исламских вредности. И Русија око које се формира (не као надређена другима држава, већ као једна од равноправних, мада економски и војно најјача), нови евроазијски пол у светској економији и политици је по свом уставу секуларна држава, али било каква врста напада на традиционалне религије и вредности је забрањена. У Русији и другим државама које учествују у евроазијским интеграцијама, а од који су неке са претежно муслиманским становништвом, преовладавајућа идеологија је умерено конзервативна са израженијом патријархалном цртом у менталитету народа. Традиционалне религије и вредности у Русији се штите, а изругивање и било какве провокације на религиозној основи се не сматрају испољавањем слободе. У Русији муслимани живе нормално у складу са својим традиционалним вредностима. Као пример можемо узети процват руских република са већински муслиманским становништвом Татарстан и Чеченију. У Русији велика већина муслимана живи у миру и слози са својим суграђанима православцима, јудаистима, будистима и другима. Зато су евроазијске интеграције велика шанса за муслимане. То би требало да схвате и муслимани у Србији, БиХ, Црној Гори и другде на Балкану.

У том смислу је важно да се истакну два основна принципа о којима је говорио Вардан Багдасарјан, доктор историјских наука, на семинару на тему “Модернизам и традиционализам: проблем вредносног и политичког баланса Русије”, одржаног 2008. године:

1) Принцип религиозне солидарности
2) Принцип полиетничке симфоније

Ово су кључне претпоставке синергијског традиционализма, које представљају фундамент за изградњу новог евроазијског цивилизацијског пола у свету. Методологија социјалне синергије представља начин за превазилажење проблема условне, а у великој мери и вештачке супротстављености принципа континутета (традиције) и променљивости (модернизације), која се увелико проучава и користи у Русији.

1) Принцип религиозне солидарности

По речима доктора Багдасарјана, синергијски традиционализам представља пут солидарности традиционалних конфесија. Традиционалистички концепт се заснива на постулату – “Сваки народ има свој пут ка Богу”. Он не означава ни унију, ни било какав религиозни компромис. Ни један од народа се не одриче своје вере, али и не негира као лажна друга традиционална веровања. Конфесионално јединство се достиже под претњом глобалне експанзије безрелигиозног или квази-религиозног (имајући у виду неоспиритуалистичке модернистичке култове) светског поретка, који, углавном, долазе са Запада. Дакле, за разлику од религиозног синкретизма, то јест неорганског мешања религија, у евроазијству имамо религиозни плурализам, то јест мирно постојање религија без мешања, што је потпуно исправан цивилизацијски приступ, у складу са прокламованим циљем борбе за слободни вишеполарни свет са већим утицајем традиционалих религија, а против надошле таме тиранског безбожног света.

2) Принцип полиетничке симфоније

Као правилан одговор синергијски традиционализам утврђује политичку симфонију народа. Сваки народ се идентификује у њој као виша органска вредност. Признају се права индивидуума, али у складу са историјским задацима етноса. Синергијски традиционализам проглашава полиетничност. Он се позива на империјске системе, као на виши политички израз у генези цивилизација, при чему је свака била хетерогени организам. Скоро све познате у историји империје су биле вишенационалне. Међутим, када су почињале да се заснивају на позицији моноетничког центризма, брзо су се распадале. Дејство центрифугалних сила је, чак, могло да доведе и до уништења саме цивилизације. Због тога је у новоформирајућем евроазијском политичком, економском и војном полу одбачен империјски принцип, са једном државом као патерналистичким стожером, која предводи остале државе-доминионе, већ је утврђен принцип добровољног окупљања независних држава које имају заједничке стратешке интересе и које доносе заједничке одлуке на равноправним основама, на принципу консензуса.

Како пише таџикистански експерт Бобокул Муминов у свом есеју “Хуманизам и евроазијство”, за арапски свет, као и свет Истока уопште, рачунајући наравно и муслимански свет, постоји проблем неједнакости са Западом. Током новије историје јављали су се различити пројекти, који су имали за циљ уједначавање нивоа економије, квалитета живота, геополитичких позиција и технологије међу Истоком и Западом. Исламски пројекат је имао два основна крила: радикално и умерено. Радикално крило је доводило до међународног тероризма и екстремизма, а умерено ка покушајима уједначавања источне цивилизације са западном у техногеном и економском аспекту. Тако је постојао пројекат вође турске револуције Кемала Ататурка, постоји ирански пројекат покренут од стране Ајатолаха Хомеинија, а постојао је и комунистички пројекат уједначавања Средње Азије са Русијом. Настављајући се на изречено од стране господина Муминова, можемо да приметимо да се сви ови делимично успешни, али недовршени пројекти, данас на неки начин уливају у велики евроазијски пројекат. Сведоци смо зближавања Русије и Ирана, Русије и Турске и, наравно, наставка зближавања и сарадње, али не на комунистичким основама, Русије и држава Средње Азије.

Овде је значајно поменути и западњачки оријентализам, који носи цивилизацијски потцењивачки карактер. Познати палестинско-амерички теоретичар књижевности и јавни радник Едвард Саид, који се посебно бавио управо темом оријентализма (аутор је знамените књиге “Оријентализам”) и пост-колонијалним студијама, тврди да западна оријенталистичка наука више представља израз европско-атлантистичке власти над Истоком, него праведан поглед на њега, каквим она, иначе, представља себе у академској форми. Едвард Саид иде и корак даље и директно оптужује западну науку за духовну подршку и оправдање колонијализма, кроз низ стереотипа које је западни оријентализам формирао о Истоку, као што су на пример “источни карактер”, “источни деспотизам”, “источна осећајност” и слично. Овде се, заправо, ради о културној дискриминацији, кроз коју је западни оријентализам хтео да покаже да боље познаје Оријент од самих његових становника и да је супериоран у односу њега. Уопште то проучавање Оријента од стране Запада има сличан карактер као проучавања заосталих племена од стране напредних представника људске расе који долазе са Запада.

Из исте цивилизацијски потцењивачке кухиње је изнедрен и западни мултикултурализам, који, уствари, представља механизам за “цивилизовање”, то јест позападњачавање Истока. Већ деценијама смо сведоци како тај мултикултурализам функционише и какве резултате даје, а своју кулминацију, за сада, је достигао на примеру већ поменутог сатиричног часописа “Шарли Ебдо”. Немили случај “Шарли Ебдо” је врхунац лицемерја западних мултикулти инжењера, кроз који се доказује истинитост тврдњи Едварда Саида о потцењивачкој природи западног оријентализма и лажног мултикултурализма, који је, као што смо већ рекли, уствари, само механизам за културни и духовни колонијализам – напустили смо физички ваше источне земље, наше бивше колоније, из којих смо испумпавали све што смо могли, али нећемо пустити ваше душе, јер су сада оне на реду да и из њих буде испумпано оно највредније што је у њима остало – испумпаћемо Бога из њих и упумпати у њих “Шарлија Ебдо”.

Председник Русије Владимир Путин је у свом говору на “Валдајском форуму” 2013. године рекао да је Евроазијски савез пројекат очувања идентитета народа историјског евроазијског пространства у новом веку и у новом свету. По његовим речима, евроазијске интеграције су шанса за цело постсовјетско пространство да постане центар глобалног развоја, а не периферија Европе или Азије. Евроазијске интеграције представљају обједињавање у коме свако може да сачува своје лице, своју самобитност и политички субјективитет. Коментаришући речи председника Русије, први заменик председника Духовне управе муслимана европског дела Русије и члан Друштвене палате Руске Федерације Дамир-хазрат Мухетдинов је, између осталог, рекао да нико не планира стварање новог Совјетског Савеза, већ да се ради о обједињавању новог типа које је у складу са временом нових технологија и новог мишљења и да је немогуће вратити то што је било створено скоро век уназад. Господин Мухетдинов је даље рекао да је државама које су раније улазиле у састав совјетске државе неопходно да на бази пуноправних партнера заједно граде свој евроазијски дом и да је муслиманска заједница, такође, спремна да се присаједини том процесу у коме ће сви победити, а нико неће изгубити. Добра ствар у пројекту евроазијских интеграција је та што он није ограничен само на постсовјетски простор, већ је отворен и за друге државе.

damir_muhetdinov

Господин Мухетдинов у својим расуђивањима, објашњавајући духовну суштину Русије, која се пројављује у идеалу Свете Русије, каже да се она базирала на две међусобно повезане хришћанске концепције: на идеји о Москви као Трећем Риму и на идеји о катехону (оном који задржава). Катехон је сила која задржава да се у свету појави антихрист. Под том силом подразумевао се или сам цар или цела Света Русија као наследница Римске империје. Он каже да се без познавања ових концепција не може разумети ни начин живота руских људи, ни њихова есхатолошка очекивања. Овде треба поменути и извесне есхатолошке сличности са личношћу скривеног имама Махдија у исламу, а који има посебно место у шиизму. Поред ових јавних религиозно-метафизичких идеја, постоје и нејавни елементи руског погледа на свет, који су образовани под утицајем више фактора, као што су преовладавајућа религија, етно-менталне особености, тип државности, географски услови и друго. Данас сви ти елементи опредељују религиозни и духовни стил заједничких евроазијских традиција. Господин Мухетдинов даље истиче неке црте тог стила:

1) Евроазијске традиције се одликују напрегнутим и искреним Боготражитељством, које поприма форму потраге за Истином, при чему језгро религиозности чини не слеђење за моралним нормама, не догматска тачност, не право, не ученост и не рационалне филозофске шеме, већ чиста и несебична потрага за Истином.

2) Евроазијско Боготражитељство се одликује особеним срчаним созерцањем. То није рационална и није егзалтирана потрага на бази маште, већ управо трезвени духовни поглед, који је повезан са срцем као органом познања. У руском исламу та срчана страна религије је имала посебан развој. Срце се јавља једним од особених знакова суфијског реда Накшабендија.

3) Срчано и усредсређено удубљивање у Истину обезбедило је уздржаност евроазијског карактера, његово неповерење према сентименталности, егзалтацији и показној религиозности, као и његову духовну трезвеност.

4) Евроазијски карактер има задивљујућу способност да упија у себе многе утицаје, дајући им, при томе, нове смислове. Та гипкост, толерантност и отвореност запажена је од стране многих истраживача. Примера такве свеобухватне и многостране синтезе нема међу другим културама. Безгранично евроазијско пространство родило је широку евроазијску душу, која осећа способност да прими у себе скоро цело човечанство. Зар није са тим повезана машта руских филозофа о Богочовечанству (Владимир Соловјов), о свеевропском и свесветском назначењу руског човека (Фјодор Достојевски)?

Господин Мухетдинов сматра да се у евроазијском региону вековима стварало посебно пространство религиозности. Авраамске традиције су биле и настављају да буду духовним везама у Евроазији. У вези са тим, карактеристике локалних пракси ислама и хришћанства су ближе, него са било каквим централно-афричким крвавим муслиманским култовима или са егзалтацијом харизматичних вођа и других секташа. При томе, он подвлачи да је реч управо о погледу на свет, а не о догматској блискости. За представнике четири традиционалне религије Русије, важно је пројавити дубинско разумевање да си они носиоци општег погледа на свет и општег религиозног стила.

Овде је важно истакнути да је међусобни однос православља и ислама од кључне важности за успешно постојање Евроазијског савеза. О томе је недавно говорио и директор “Центра Лава Гумиљова” из Москве Павел Зарифулин: “Питање међусобног односа православља и ислама је принципијелно при изградњи Евроазијског савеза. Са евроазијске тачке гледишта, ми имамо општу цивилизацију и савез две конфесије је основа Евроазијског савеза. … Евроазијство је идеологија судбине”.

ravil_gajnutdin

А председник Духовне управе муслимана Руске Федерације и Савета муфтија Русије, муфтија шејх Равил Гајнутдин, у својој Божићној посланици, између осталог каже: “Наша хришћанска браћа по вери Аврамовој недавно су, скоро у исте дане, отпразновали други велики (и за њих и за нас) догађај: Христово рођење – Исе (мир Њему). У вези са тим, обратите пажњу на то шта нас зближава у самој жељи да прославимо такве догађаје и да добијемо нове духовне силе – лично усавршавање. Најтачнију и пуну суштину догађаја, по мом мишљењу, изразио је немачки мистик Ангелус Силезијус: “Христос би могао хиљаду пута да се рађа у Витлејему – ти би свеједно погинуо, ако се Он не би родио у твојој души”. … Даље муфтија Гајнутдин говори о рођењу пророка Мухамеда, које муслимани, такође, прослављају и цитира великог мистика Џалалудина Румија, који је рекао да је неопходно ослободити своју душу од свега светског, да би она, подобно исполираном одгледалу, била способна да најчистије одрази небеску светлост:

“Чтоб стал твой мир прозрачен и лучист –
Ты сердце, словно зеркало, очисть!”

То јест, муфтија је хтео да каже да као што хришћани имају термин “подржавања Христу”, то исто важи и за муслимане у односу на пророка Мухамеда.

Дакле, овде видимо да православци и муслимани Русије разумеју једни друге и да схватају одакле им прети права опасност.

Да се не лажемо. Ми смо источњаци. Управо тако како је у свом знаменитом есеју “Гордијев чвор” написао велики немачки мислилац Ернст Јингер: “Осећамо силу теже континента, чујемо звецкање ланаца са Кавказа, персијски краљеви и њихови сатрапи, шахови и канови, предводници немерљивих одреда војних јединица и стубови војске изнад којих су се уздизали чудни барјаци: коњски репови, змајеви, црвена сунца, звезде, српови и полумесеци – сејали би страх где год би се појавили, док би пожари бојили небо у црвено”.

Окренимо своја лица од Европе ка Азији, јер како је писао Јингер у славу Азије: “Извори и налази ће увек указивати на то да је Азија старија, а то потврђује и унутарње наше убеђење. У томе “бити старији” скрива се нешто више од временске старости, као што се биће родитеља не мења зато што они временски старе. Осећамо велику моћ достојну постојања. У том смислу Азија је и метафизички старија, она је света земља.

У миту Азија је Велика Мајка; чувени Титаниди – Прометеј, Епиметеј и Атлас – потичу од ње. Њен муж, Јапето, син је Гее и Урана. Азија је колевка народа, мајка човечанства, како оног пре, тако и оног после Потопа. Најранији документи то потврђују. Она је место поновног рађања у дубљем значењу те речи; богови потичу из овог дела света.

Западњак ће увек покушати да увуче Азију у светлосни круг своје историје. И увек ће се сусрести са другачијом светлошћу, која светлуца са ону страну историје и која чини могућим мерљиво време”.

Ex oriente lux! Светлост са Истока! Оријент! И опет како је писао Јингер: “Реч Оријент води наш дух у југоисточном правцу, а у оријенталном сјају не налазе се само јужни обронци Кавказа, већ и градови као што су Астрахан, Москва, Кијев и Самарканд”.

А ми бисмо додали да Оријенту припада и Балкан и да је дошло време да се заједничка историјска судбина балканских народа, која није увек била срећна, коначно окрене у њихову корист. Време је за судбински цивилизацијски избор и ову шансу не би требали да пропустимо, а име те шансе је – Евроазија.

Извођење ансамбла “Ал Кинди” под вођством Жилиена Џалала Едина Вајса у част Богородице Марије, уз учешће православног хора из Атине и суфијских дервиша:

Al Kindi Stabat Mater Dolorosa, Muslim and Christian Homage to Mary

One thought on “Зашто је за балканске муслимане Евроазија боља од Европске Уније

  1. Meilosav Blogovic

    Mуслимани а посебно турци добијају са ЕУ штетне уговоре, уцене и то да буду народ другог реда у Евроазији турци ће добити део Бугарске део Македоније Албанију, део КиМ, зелену трансферзалу која се састоји од дела Србије, Босне севера хрватске словеније, део Италије, југа Француске, затим са Ираном ће поделити СА, Катар, УАЕ, док ће цео север африке бити део Турске империје. Срби тј руси ће добити део Бугарске и Румуније, део БиХ, југ Хрватске, Црну Гору, север Италије и део Швајцарске. Кинези би добили Мађарску, Британију, Финску, део Украине, Пољску. Бразил ће са Аргентином поделити Шпанију и Португал. Немци би добили Део Швајцарске, Словеније, целу Аустрију, Холандија, скандинавске земље, део Румуније. Русима би припала Чешка, Словачка, део Украине, Гренланд, Даснска, Земље Бенелукса, Исланд, Горе описана Велика Србија, Грчка, Део Кипра, Део Сирије, Део Либије, Гиблартар, Дарданели .

    Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *