Живи реалним животом

tesic2_small Превео: Горан Тешић

 

“Када сам била мала, знате са чиме сам се забављала? Попнем се увече на ограду и седим, чекајући мушкарце да се врате с посла. Они иду, а ја их псујем дерући се. Они ми одговарају псовкама. Ја чујем нешто ново, запамтим и следећи пут псујем друге мушкарце новим псовкама” – смеје се домаћица еко-фарме Наталија Албертовна Мамијева. Принцип “учити, а затим примењивати” она следи од детињства. Наталија је говорила дописнику Сиб.фм зашто треба уважавати традиције земље у којој живиш, зашто у селу усамљеник не може да преживи и зашто савременом грађанину може да буде интересанта прерада коже.

zivi_realnim_zivotom_1

Еко-, агро-, сеоски туризам – има много назива за појаву, која означава исто – пресељење градског житеља из деструктивне средине мегалополиса у “изгубљени рај” села. При томе је важно заронити у спори темпо његовог живота, а за то треба слушати локалне становнике. Они представљају за путника не само добављача еколошки чистих производа, већ и водича у свет своје културе.

zivi_realnim_zivotom_2

zivi_realnim_zivotom_3

Наталија се родила у старом селу Кулада и припада алтајском роду Тугол-Мајман. По образовању је библиотекар. Дуго је радила као учитељ у једној од школа Горњо-Алтајска. Крајем 1980-тих је одлучила да нема више шта да ради у граду и преселила се у село Бичикту-Бом, где је од државе добила парче земље, направила кућу и почела да води домаћинство.

– Идеја покретања сопственог посла сазревала је неколико година и 2009. године сам одредила правац: еко-културни туризам. Нисам имала никакво предузетничко искуство. Особености локалне средине, историје и традиционалне културе Алтаја су оно што сам хтела да покажем туристима и због тога сам одлучила да отворим “зелену кућу” на бази свог домаћинства. Људи могу да дођу и не само да иду на екскурсије и у шетњу, већ и да се упознају са традиционалним животом Алтајаца. Моји гости могу нешто да науче, на пример, да учествују у радионицама које се баве прерадом коже и ваљањем филца – говори Наталија.

zivi_realnim_zivotom_4

zivi_realnim_zivotom_5

Наталијина фарма се у мало чему разликује од других кућа у селу: у дворишту се налази обавезни аил – традиционална алтајска шестокрака јурта, коју у наше време користе као летњу кухињу. Иза куће је штала за домаће животиње. Наталија има око педесет оваца, пет крава, башту – такво домаћинство на Алтају се сматра малим. Дочекује нас пас старе расе, монголска овчарка-банхар, дружељубиво вртећи репом. О занату којим се бави домаћица можемо да претпоставимо по недорађеној лисичјој кожи, која виси код улаза, а о томе да је кућицу у алтајском селу посетило мноштво људи из разних градова и земаља, говоре цртежи на зидовима летње кухиње.

Домаћица сматра да о раду треба говорити показујући сам рад и зато из оставе износи узорке својих рукотворина – традиционалне алтајске капе, покриваче од овчије коже, филцане папуче и, такође, “хит продаје” међу месним ловцима и риболовцима – ичиги, филцане уметке који се стављају у чизме.

У алтајским селима већина становника су на овај или онај начин предузетници, углавном фармери. На постојеће плате у републици је тешко преживети.

zivi_realnim_zivotom_6

zivi_realnim_zivotom_7

Електрична светлост слаби, а затим се опет појачава – то је искипео и искључио се чајник. Напон у мрежи је довољан само за неколико сијалица. Није чудо да је главна сметња за покретање сопствене производње крзнених и филцаних производа Наталији, као и многим другим алтајским фармерима, не заборав народних традиција, већ банални недостатак електричне енергије.

– Зашто прерада крзна и коже?

– Ја знам то да радим, вештине сам добила од родитеља, а крзнени и овчији производи се данас траже. Локално становништво добро купује зими било шта корисно, на пример крзнене аутомобилске поњаве и ћебад. Грађани чешће купују летом и више декоративно, као на пример слике од филца. Проблем је у томе да у републици практично нема мини радионица за прераду крзна, иако ловци за време сезоне имају много кожа од лисица, веверица и мрмота, које или дају произвођачима у виду сировина или оне просто пропадају.

zivi_realnim_zivotom_8

zivi_realnim_zivotom_9

– Шта је потребно за започињање производње?

– Да би се покренула линија прераде коже, потребно је око 3-3,5 милиона. То је сума трошкова за алатне машине, за изградњу објекта, за прикључење на струју и воду, за прераду штетних материја, за систем за пречишћавање воде. Узела сам кредит и купила пет алатних машина за обраду коже и машине за шивење. Мислила сам, у фабричици ћу да прерадим највећу количину коже, а зими могу да их пустим у производњу. Међутим, показало се да постојећа електрична мрежа не може да обезбеди рад индустријске опреме.

Алатне машине стоје у фабричици и не доносе приход, а кожу за сада прерађујем ручно. Потребна је трофазна струја, а за нову подстаницу у републичком буџету нема средстава.

При таквом темпу, Наталија може да преради две коже дневно, а са алатним машинама би могло да се преради 100-150 лисичјих или 10-15 овчијих кожа. Да би произвела, на пример, крзнену бунду без рукава, једној радници је потребно да ради 4 дана, а што представља много труда, па је зато и скупо.

Пошто за сада радионица не ради, Наталија приме туристе, који се надају “спором” мирном одмору и ставља акценат на културолошки елемент. Она прича гостима древне легенде, објашњава локалне традиције и открива систем алтајског погледа на свет. У њеним плановима су развој научног туризма за људе који се баве историјом, археологијом и биљним и животињском светом Алтаја.

zivi_realnim_zivotom_10

zivi_realnim_zivotom_11

– Онога чега нема код мене је чисти туризам из забаве: екстремне авантуре, скакање у дубину – то једноставно не волим. Такође не отварам ни било какве барове или кафее. На крају крајева, овде долазе да буду у природи, да саберу мисли.

Туристи сазнају о “зеленој кућици” у Бичикту-Бому један од другога – Наталија се труди да избегава случајне посете и намерно се шире не рекламира.

– Ја радим са суштински културним људима. Та клијентела се формирала унутар свог круга, тако да се ексцеси не дешавају, као када овде долази неко ко није планирао.

Вођењу домаћинства и бизниса Наталији помаже не само сопствени осећај, већ и међународно искуство.

Као мајстор традиционалног заната и представник староседелачког етноса, она је пропутовала много земаља, да би научила како да правилно представи традиционалну културу.

На пример, Наталија је посетила национални парк Адирондак (Калифорнија), да би освојила технологију етно-туризма у индијанским резерватима. Индијанци су, такође, посетили имање у Бичикту-Бому. У знак сећања, оставили су разгледнице из Јелоустонског националног парка, које висе на зиду у дневној соби, поред плаката који позива на очување снежних леопарда.

zivi_realnim_zivotom_12

zivi_realnim_zivotom_13

– Код Индијанаца је то, наравно, постављено на висок ниво – осмехује се Наталија. – Знају како да из било каквих ситница, чак из старих чизама које су припадале деди, направе атракцију. Сви путеви су код њих прорачунати, не сме се направити корак у страну. Код нас је туризам “дивљији”, али, такође, постоје ствари којима се може научити – на пример комбинација заштите природних резервата и традиционално коришћење природе. Или, ево на пример како Индијанци праве сувенире. Морам да кажем да су етно-предмети ексклузивни, па зато и спадају у скупу робу. Дозволити себи такве рукотворине могу само богати људи.

Испоставило се да иако народно – уопште није за народ. Али нисам ја једина са тим проблемом. Са тим се и тешим.

Живи овим животом – достигни реални мир

Верски, Наталија спада у тенгријанце. Као верујућа, она се са иронијом односи према езотерици. При томе путовања и контакти са гостима из целог света је чине правим космополитом.

– Када сам у другим земљама или регионима Русије, старам се да посетим локалне храмове, говори Наталија. Католичку цркву, да би послушала оргуље, пошто само тамо оне звуче са духом Божијим. У православним црквама мене привлачи интересовање ка црквеном сликарству. У будистичким дацанима ми се свиђа дубина филозофије културе. Али, ма колико да се са уважењем односим ка храму, никада просто не имитирам локалне парохијане. На крају крајева, ако само постављам свећу, ја једноставно пројављујем неуважавање ка верујућем, који је дошао овде са одређеним смислом.

Испада да он то ради осмишљено, а ја ради забаве. Ако будете на таквим местима, једноставно поштујте општељудске моралне норме и нико вам неће рећи ништа лоше.

zivi_realnim_zivotom_14

zivi_realnim_zivotom_15

– Зашто на Алтај долази тако много езотеричара?

– Сви траже Шамбалу. А ја им говорим: ништа ви не знате о Шамбали. На крају крајева, то је свет који је Рерих видео, могуће у сну или у трансу. Он ју је тражио цео живот, али је затим на ивици разочарења написао да је Шамбала свет, који је посебан за сваког човека и који се налази у души.

Нема Шамбале. Или Беловодја. Нема га нигде. Беловодје је цео Сибир.

Много жена иде на Алтај ради “духовних” практика, а посебно на изворе – аржан-суу. Тамо се прави велика гужва, гурају се – све хоће да се напуне женском енергијом. Већина жена су саме, са децом, на себе узимају сав посао. И доносе такве паре, да им “наставници” испирају мозак. После почињу свугде да виде духове и да осећају токове енергије. Долазе код мене: “ја видим, ја чујем”. То је смешно, али и страшно са друге стране. Говорим таквима које “виде”: “Живим овим животом, достигни реални мир. Доћи ће време – сви ћемо бити тамо. Зашто хоћеш да будеш тамо пре времена?”

Уствари, постоје места силе, али су она скривена, нико их добровољно неће одати. Постоје и они који виде, али вам ни за шта неће рећи о томе шта виде. А људи долазе – директно свим деловима тела се приближавају камењу, хоће да осете енергију. Често траже шамане. Али, зар они мисле да ће им шаман добровољно предати знање? Можда ће још и шаманску школу да отворе за њих?

zivi_realnim_zivotom_16

zivi_realnim_zivotom_17

– Зашто људи верују у помоћ оностраних сила?

– Седамдесет година су нас у Совјетском Савезу држали на једним начелима, у свему ограничили, а затим је одједном настала друга епоха. А нову веру нису дали и постали смо изгубљена генерација. То је трагедија целог друштва. Зато и трче голи по планинама. Или, на пример, бацају новчиће у воду. Шта ће духовима новчићи? Током историје новчићи су били од злата и сребра – на тај начин су даривали духове.

А сада су новчићи од легура. Хемијски састав уопште није користан за извор, тако да нема смисла ни у традицији.

Деца која су се родила после Совјетског Савеза су паметнија, она неће тек тако да бацају новчиће.

– Зашто ви тако детаљно говорите туристима о религији, свештеним местима и ритуалима?

– Да би људи знали за шта је све то. Ако се човеку љубазно објасни, он разуме. У совјетско време многе локалне културе наших народа су биле затворене, тако да се појавио недостатак информација. Данас покушавамо да учинимо да људи који долазе на Алтај не гледају на свештена места као на дивљаштво, већ да се уче да их разумеју и уважавају. Узмимо, да кажем, све конфликте међу људима – они су, на крају крајева, последица непознавања култура. А уствари људе ништа не дели. Ево код нас на гробљу су и руски гробови, и алтајски, и казашки – сви стоје један поред другог.

zivi_realnim_zivotom_18

zivi_realnim_zivotom_19

Своју културу Наталија Албертовна познаје и на домаћем и на професионалном нивоу. На њеној полици за књиге су уџбеници за археологију и етнографију Алтаја, које су ми биле познате из времена студирања. Оно што је важно је да при искреном уважавању традиција, историје и религије, Наталија има правилно да их предаје.

– Ми, Алтајци, хоћемо да људи знају историју планина, да разумеју њихову сакралност. На пример, да је свет код тенгријанаца подељен на три међусобно повезана дела: горњи, средњи и доњи. У езотерији постоје појмови мушког и женског начела, а код нас уместо њих – очинско и материнско. Небески свет је очински, а све што је повезано са земљом је матерински свет, говори Наталија.

zivi_realnim_zivotom_20

zivi_realnim_zivotom_21

Она на изванредан начин спаја у себи искреност верујућег човека и предузетнички прагматизам, теоретска знања и пажњу према мноштву домаћих ситница. Она зна како да загреје кућу, да предупреди појаву мишева и како функционише државни програм субвенционисања мале привреде, у које време је боље ловити јазавце за маст и која је цена киловат-часа електричне енергије, произведене генератором на ветар, где су у околини “нечиста места” и како прерачунати цену петнаестодневног туристичког путовања.

– Где налазите неопходне информације, када чак нема ни интернета?

– Гледам, где треба. Имам своје канале. А шта ви мислите, да сте дошли код Агафје Ликове (позната старообредничка отшелница, прим. прев.)

zivi_realnim_zivotom_22

zivi_realnim_zivotom_23

“ЗАКОН – ТАЈГА, ДРЖАВНИ ТУЖИЛАЦ – МЕДВЕД”

Наталија на гледа телевизор и искључила је интернет од како су почели догађаји у Украјини, да не би слушала лажи и “да је ништа не би повезивало са бабским сплеткама”. Има довољно контаката са људима, мада је село једини колектив, у коме нико не може без помоћи других.

– Ми ту све радимо заједно. Ако би сам живео у селу, не би преживео. Имамо, на пример, пет тестера – оне су у општем власништву. АКо некоме треба да се направи кућа, мушкарци се скупе. Ако треба да се закоље овца, обрати се комшији. Ако неко умре, заједно га сахрањујемо.

Овде је Сибир. Закон – тајга, државни тужилац – медвед, и то је још од древних времена. Такав је менталитет, смеје се домаћица.

– Значи ако неко хоће да живи овде треба да се свиди локалном становништву? А шта ако се тако не деси?

– Треба да се свиди. Једноставно не треба се ограђивати од људи. Ми ту све знамо, ко је када код куће, врата само симболички затварамо – шта да кријемо једни од других? Дошао нам је једном бизнисмен из Новосибирска, да лечи очи на водама локалних извора. Оградио је кућу високом оградом, свуда је поставио камере, пустио је опасне псе и свима забранио да залазе на његову територију. Људи га, наравно, нису уважавали и нису га примили. Како можеш да се свидиш људима, ако си се оградио од њих?

zivi_realnim_zivotom_24

zivi_realnim_zivotom_25

– А шта раде становници села?

– Ви не мислите да код нас нема ништа да се ради и да ту живе досадни људи. Имамо и уметнике, и мајсторе који праве седла, и риболовце, и ловце. Неко воли да се вози колима, а неко иде у тајгу. Становници се занимају са оним што им је интересантно.

Уопште, људи су код нас врло интелигентни.

Интелигенција се даје човеку од природе. На пример, сеоске баке су неписмене, али добро осећају филозофију. Али постоје и академици са звањима, који ништа не разумеју, јер им није дано.

Интелигенција није образовање. То је као таленат, са њим треба да се родиш. Сеоски монтер је, на пример, веома интелигентан човек – никада не псује код земљака код којих се нешто покварило, увек љубазно објашњава у чему је проблем.

zivi_realnim_zivotom_26

zivi_realnim_zivotom_27

Овде се до данас труде да прослављају свадбе, поштујући, мада симболички, традиционалне каноне. На пример, младожења мора раније да посети све рођаке са поклоном и да све позове на свадбу. А они живе у разним крајевима Алтаја и само са стране младе може да их буде сто.

За младу треба да се плати откуп – половина коња, кога на свадби кувају целог и сваком госту дају по комад.

У оно што се даје млади, обавезно треба да буду зимски комплет одеће, пет комплета веша, пет комплета пешкира, сервиси, топљени маслац и кобасица од крви.

Ако је младожења са стране, млада понекад одлази са њим у друге регионе и остаје тамо. Уопште, многи одлазе, али се често и враћају.

– Зашто?

– Како зашто? Зато што смо ми Алтајци.

zivi_realnim_zivotom_28

За време припреме материјала, прича је претрпела неке измене. Без преувеличавања, десило се чудо. Буквално кроз неколико дана, како је дописник Сиб.фм напустио Бичикту-Бом и Наталију Албертовну, почели су радови на инсталацији електричне подстанице, која је толико била неопходна за рад опреме за шивење. Сада подстаница већ ради. Остало је да се изгради радионица, како би коначно почела производња.

Погледајте и документарни филм о Наталији Албертовној:

Чувар времена

Извор: http://sib.fm/stories/2015/02/18/zhivi-realnoj-zhiznju

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *